Varadi: Srbi na KiM moraju imati teritorijalnu i personalnu autonomiju

Linija ispod koje se ne smeju spustiti srpski interesi jeste teritorijalna i personalna autonomija za Srbe na Kosovu i Metohiji, kaže akademik i profesor prava, Tibor Varadi, koji je zastupao Srbiju u međunarodnim procesima. Konsenzus je malo verovatan, ali unutrašnji dijalog o budućnosti Kosova i Metohije je veoma važan, pre svega da bi se javnost upoznala sa činjenicama, smatra on. 

Varadi u intervjuu Tanjugu pozdravlja poziv predsednika Aleksandra Vučića da započne unutrašnji dijalog o budućnosti Kosova. Ocenjuje je da je to prilika da se šira javnost "upozna sa stvarnošću", jer će, kako kaže, ako ona postane opšte poznata i priznata, i pregovaračima biti lakše.

Neće morati, kako kaže, da brane mitove, već će lakše moći da pregovaraju za najbolju od mogućih opcija u interesu Srbije. To je, po njegovom mišljenju, personalna i teritorijalna autonomiju Srba na Kosovu, i linija ispod koje se ne smeju spustiti srpski interesi.

KoSSev: Predsednik Srbije je u javnosti predstavio temu unutrašnji dijalog u vezi sa Kosovom i Metohijom. U dnevnom listu Blic 24. juna objavio je tekst "Zašto nam je potreban unutrašnji dijalog o Kosovu?", a za televiziju PINK  dao je istog dana intervju. Od tada, brojni su komentari i reakcije u vezi sa ovom političkom inicijativom. O tome više čitajte na našoj tematskoj stranici O inicijativi Predsednika Srbije za unutrašnji dijalog o KiM-u.

"Da se Kosovo 'vrati' i postane deo Srbije, mislim da u ovom času, mada to nije lako reći – nije realno. Ali, nisam sveznalica… A to da se srpske crkve, manastiri, kulturna i jezička prava zaštite putem personalne i teritorijalne autonomije, to je ostvarljivo. To bi bilo pravedno i moguće. To je ostvarljiv cilj," kaže Varadi i precizira da misli na teritorijalnu autonomiju Severnog Kosova.

Veruje da bi to i za Evropu bilo neosporno i smatra da se pregovarači moraju založiti za to da Srbi na Kosovu i Metohiji i ubuduće mogu da žive kao Srbi – "da sačuvaju jezik, kulturu i svoje srpstvo".

Taj predlog se, ističe, mora izneti na sto pre dogovora o konačnom statusu Kosova.

Varadi ne veruje da je moguć konsenzus, ali ponavlja da je unutrašnji dijalog o budućnosti Kosova i Metohije veoma važan, pre svega da bi se javnost upoznala sa činjenicama.

Međunarodne okolnosti i faktičko stanje

Ukazuje i na međunarodne okolnosti i faktičko stanje u okviru koga se odvijaju ovi pregovori.

"Sa stanovišta struke kojom se bavim, proglašenje nezavisnosti Kosova bilo je protivno međunarodnom pravu, ali o tome je Međunarodni sud pravde izbegao da da stvarno mišljenje. Dato je jedno savetodavno, koje ne ide u prilog Srbiji. Umesto da se kaže da li je samo odvajanje u saglasnosti sa međunarodnim pravom – rečeno je da izjava, odnosno deklaracija o nezavisnosti nije u nesaglasnosti sa međunarodnim pravom. Tako je zapravo izbegnut odgovor na pravo pitanje," kaže ovaj ugledni pravnik.

Varadi dodaje da, uz to, ne treba zaboraviti da su gotovo svi zapadni političari, koji su pozdravili tu odluku, rekli da proglašenje nezavisnosti Kosova nije presedan, te da treba imati na umu da "oni koji veruju da su došli do jednog uzornog rešenja, neće to mišljenje promeniti".

Da li činjenica da je međunarodno pravo na našoj strani, mada to međunarodni sud pravde nije potvrdio, treba da bude orijentir za dalje poteze Srbije ili ne?

"Trebalo bi da se suočimo sa tim da Kosovo de fakto pravno danas nije deo Srbije – bez obzira na to da li treba da bude, bez obzira na to šta pravedno, ili nije – jer ni zakonodavna, ni administrativna, ni sudska vlast Srbije tamo se ne prostire. U toj situaciji govoriti da ćemo sačuvati Kosovo nije sasvim adekvatna retorika. Jer teško je sačuvati ono što nije u našem posedu," kaže Varadi.

Podseća na konkretan primer i objašnjava da bi, da je Ramuš Haradinaj na zahtev Srbije izručen Beogradu, Nišu, Subotici – to bilo izručenje Srbiji, ali u slučaju izručenja Prištini – "on ne bi bio izručen Srbiji".

Šta bi bi bilo kada bi Kosovo stvarno postalo deo Srbije?

Varadi skreće pažnju na još jedno pitanje nad kojim javnost u Srbiji treba da se zamisli, a to je šta bi bi bilo kada bi Kosovo stvarno postalo deo Srbije.

"Realnost je da je reč o oko dva miliona ljudi, od kojih preko 90 odsto već dve decenije i duže živi u jednoj sasvim drugačijoj političkoj i socijalnoj kulturi. Potom, kakve bi bile ekonomske posledice toga?" – pita se Varadi.

O svemu bi, sugeriše, trebalo razmisliti, "sve te hipoteze uzeti u obzir", da se vidi "šta bi bilo, kad bi bilo".

"To bi trebalo da bude deo dijaloga i da se u okviru tih činjenica traži odgovor šta je moguće. Umesto u mitovima, da se tražiti odgovor u činjenicama," ističe Varadi.

Na pitanje očekuje li da bi iz dijaloga, koji je praktično već počeo, predsednik Vučić i srpski pregovarači mogli da izvuku i neko merodavno mišljenje i argument više u našu korist, odnosno vidi li on kao stručnjak neko pravno rešenje koje bi omogućilo normalizaciju odnosa sa Prištinom bez "gubitka Kosova", Varadi kaže da nema dovoljno saznanja o toku pregovora da bi mogao da da odgovor na ovo pitanje.

"Da bih o tome stručno dao mišljenje, trebalo bih da budem mnogo bliži postupku pregovora, a ja to nisam. Prema tome, čovek može biti stručan jedino u pitanjima u koja je 'zaronio'," primećuje profesor.

"Taj dijalog ne može da da baš direktno uputstva pregovaračima. On pre svega može da popravi atmosferu u kojoj će moći da se pregovara," zaključuje Varadi, uz opasku da pregovarači, naravno, treba da budu na visini svoje struke i da tu niko ko nije na visini struke ne može da bude od koristi.

RTS/Tanjug

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.