Izbori nova šansa za dekriminalizaciju Kosova, za njegovu budućnost ključni Specijalni sud i tužilaštvo

IFIMES

Kosovo se nalazi u dubokoj političkoj krizi još od samog formiranja aktuelne Vlade Kosova septembra 2017. godine. Građani Kosova su nezadovoljni i apatični, jer je za premijera postavljen čovek sa brojnim hipotekama. Haradinaj manipuliše ostavkom, jer je jasno da se radi o individualnoj odgovornosti, a nije osumnjičena Vlada Kosova ili Kosovo. Hašim Tači je sa druge strane, simbol političko-kriminalne hobotnice, u najnovijem izveštaju „Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu 2019: Nova šansa za dekriminalizaciju Kosova?“ navodi Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane. Pozvali su Evropsku kancelariju za borbu protiv prevara da preispitaju delovanje misije EU na Kosovu i u regionu, jer kako navode, „postoje osnovane sumnje, koje se mogu dovesti u vezu sa kriminalom i korupcijom i nezakonitim trošenjem novca poreskih obveznika EU“.

Na Kosovu su u opticaju znatne količine „prljavog“ novca, koji je namenjen, između ostalog, razvijenoj korupcijskoj mreži međunarodnih zvaničnika, ali i zvaničnika pojedinih uticajnih država.

Analitičari smatraju da je Zapad na Kosovu žrtvovao demokratiju nauštrb lažnog mira i stabilnosti, jer je uspostavio partnerstvo sa političko-kriminalnim i korumpiranim strukturama, umesto da je gradio partnerske odnose sa građanima Kosova.

U izveštaju se posebno dotiču rada Specijalnog suda. „Opravdanim se postavlja pitanje, zašto do sada nije podignuta ni jedna optužnica Specijalnog suda odnosno Specijalnog tužilaštva?“ (…) Otvara se pitanje da li su pojedini međunarodni krugovi toliko korumpirani da blokiraju početak rada Specijalnog suda, koji bi morao da procesuira čelnike Kosova“.

„Da li su pojedini međunarodni krugovi toliko korumpirani da blokiraju početak rada Specijalnog suda“?

„Analitičari smatraju, da bi početak rada Specijalnog suda na Kosovu rešio mnoga pitanja i sasvim sigurno pokrenuo zastali tzv. Briselski dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine. Činjenica je da je EU izgubila kontrolu nad procesom. Potreban je novi pristup i nova ideja kako voditi dijalog do kraja, jer sadašnji pristup nije uspeo. Otvara se pitanje da li su pojedini međunarodni krugovi toliko korumpirani da blokiraju početak rada Specijalnog suda, koji bi morao procesuirati čelnike Kosova, a među njima su predsednik Kosova, Hašim Tači, predsednik kosovske skupštine, Kadri Veselji i premijer, Ramuš Haradinaj, te mnogi drugi visoki zvaničnici. Odlaganje početka rada Specijalnog suda u stvari predstavlja odlaganje budućnosti Kosova i prolongiranje uvođenja bezviznog režima sa državama EU“.

U nastavku objavljujemo najzanimljivije delove ovog izveštaja – izvorno.
Zapad na Kosovu žrtvovao demokratiju

Pre devet meseci administracija u Prištini uvela je takse na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Uvođenje taksi predstavlja grubo kršenje centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA. EU nije ništa ozbiljno preduzela po tom pitanju. To nije jedini primer neodlučnog i neverodostojnog ponašanja EU. Naime, pod pokroviteljstvom EU 2013. godine potpisan je tzv. Briselski sporazum između zvaničnog Beograda i zvanične Prištine. Sporazum nije primenjen, a EU još uvek okleva da preduzme odgovarajuće mere.

Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo (KSC-SPO) na Kosovu osnovani su 2015. godine, postali su operativni u julu 2017. godine. Zašto do sada nije podignuta nijedna optužnica?

Na Kosovu postoji domaće pravosuđe, postoji i međunarodna misija EU nazvana EULEX, koja ima zadatak da uspostavi vladavinu prava na Kosovu. To je ujedno i najveća misija EU koja je doživela potpuni neuspeh.

Postavlja se pitanje, koliko je EU uopšte verodostojna i koliko joj se više može verovati?

Analitičari smatraju da takvo ponašanje EU uopšte ne iznenađuje, jer su na Kosovu u opticaju znatne količine „prljavog“ novca, koji je namenjen, između ostalog, razvijenoj korupcijskoj mreži  međunarodnih zvaničnika, ali i zvaničnika pojedinih uticajnih država što potvrđuje činjenica da većina potpisanih sporazuma nikada nije sprovedena, a ne nazire se njihova primena.

Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF-European Anti-Fraud Office) treba da preispita delovanje Delegacije EU na Kosovu i u regionu jer postoje osnovane sumnje, koje se mogu dovesti u vezu sa kriminalom i korupcijom i nezakonitim trošenjem novca poreskih obveznika EU, čime se nanosi direktna šteta poreskim obveznicima u EU, ali i EU kao celini, te tako smanjuje poverenje u EU i želju građana regije za članstvom u EU. Paradoks je, da je EU (EULEX) u misiji uspostavljanja vladavine prava, a deluje upravo suprotno.

Analitičari smatraju da je Zapad na Kosovu žrtvovao demokratiju nauštrb lažnog mira i stabilnosti, jer je uspostavio partnerstva sa političko-kriminalnim i korumpiranim strukturama, umesto da je gradio partnerske odnose sa građanima Kosova.

Nova šansa za dekriminalizaciju Kosova?

Kosovo se nalazi u dubokoj političkoj krizi već od samog formiranja aktuelne Vlade Kosova, septembra 2017. godine. Sadašnja Vlada Kosova premijera Ramuša Haradinaja formirana je septembra 2017. godine i sačinjavaju je koalicija PAN okupljena oko Demokratske partije Kosova (PDK), Kadrija Veseljija, Nisma, Fatmira Ljimaja i Alijansa za novo Kosovo (AKR), Bedžeta Pacolija, uz podršku poslanika manjinskih zajednica na Kosovu. Formiranje Vlade povezuje se sa prodajom/kupovinom glasova poslanika za formiranje nove koalicione većine.

Građani Kosova su uglavnom nezadovoljni i poprilično apatični, jer je za premijera postavljen čovek sa brojnim hipotekama i čija stranka AAK ima svega 10 poslanika od ukupno 120 u Skupštini Kosova, dok zamenik premijera i ministar spoljnih poslova, Pacoli, sa svojom strankom Alijansom za novo Kosovo (AKR) trenutno ima samo dva poslanika u Skupštini Kosova.

Iako se tradicionalno rivalstvo na kosovskoj političkoj sceni ogleda preko dvojca, Ramuš Haradinaj (AAK) – Hašim Tači (PDK), ipak je došlo do formiranja Vlade, jer je glavni cilj bio onemogućiti Aljbina Kurtija i Pokret Samoopredeljenje (LVV-Vetëvendosje) da formiraju Vladu i da Kurti postane premijer Kosova, jer je uverljivo osvojio najviše glasova od svih kandidata kao premijerski kandidat.

Haradinaj se na saslušanju na KSC-SPO branio ćutanjem

Ramuš Haradinaj je 19. jula 2019. godine podneo ostavku na premijersku poziciju upravo zbog poziva KSC-SPO (Specijalnog suda, prim.red.) iz Haga. Kako je rekao, time je želeo da zaštiti Kosovo. Haradinaj je saslušan kao osumnjičeni pred Specijalnim sudom/tužilaštvom sa sedištem u Hagu 24. jula 2019. godine.

Iako je pre često izjavljivao da će uvek braniti Kosovo, na saslušanju se branio ćutanjem i tako prvenstveno zaštitio sebe, a ne Kosovo i Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK-UÇK).

Haradinaj je izjavio: „Nisam mogao da državu odvedem pred istražitelja. Iz tog razloga sam podneo ostavku, kako bih očuvao čast države, predsednika Vlade“.

Pravila KSC-SPO predviđaju da osumnjičeni ima pravo da bude obavešten da postoje osnovi sumnje da je izvršio krivično delo iz nadležnosti Specijalizovanih veća (KSC-SPO), i da ima pravo da se brani ćutanjem, pri čemu se to pravo ne uzima u obzir prilikom utvrđivanja krivice ili nevinosti.

Haradinaj manipuliše ostavkom, jer je jasno da se radi o individualnoj odgovornosti, jer nije osumnjičena Vlada Kosova ili Kosovo. Haradinaj to posebno zna, jer se dva puta protiv njega vodio postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom za zločine počinjene na području bivše Jugoslavije (ICTY) u Hagu i gde je dva puta bio oslobođen. Međutim, oslobođen je zbog nedostatka dokaza odnosno ključnih svedoka, koji su tokom sudskog postupka likvidirani iz do sada neutvrđenih razloga.

Zbog manipulacija ostavkom Haradinaj se obratio Ustavnom sudu Kosova, da objasni novonastalu situacije nakon sopstvene ostavke, jer bi još uvek želeo da bude premijer. Haradinaj pokušava da legalizuje poziciju u kojoj će biti tehnički premijer, ali koji može da koristi javna sredstva u izbornoj kampanji za predstojeće prevremene parlamentarne izbore. Centralna izborna komisija (CIK) Kosova umesto 11 članova ima samo 9 članova, dakle nedostaju dva člana CIK-a.

Kontroverzni Haradinaj se snažno protivio Sporazumu o demarkaciji sa Crnom Gorom, dok je bio u opoziciji, kada je kao vlast glasao za taj isti sporazum.

Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova (AAK) je manja stranka, koja samo skandalima može da ojača svoju poziciju na račun PDK. Tako je došlo i do nelegalnog uvođenja 100% taksi na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Svaka Vlada bi morala da sledi evropska pravila i radi na temelju potpisanih međunarodnih sporazuma. U ovom slučaju došlo je do eklatantnog kršenja međunarodnog sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA.

Hašim Tači simbol političko-kriminalne hobotnice

Iako je Ramuš Haradinaj premijer Kosova čija je pozicija operativno najvažnija, ipak Hašim Tači predstavlja simbol političko-kriminalne hobotnice. Tačiju dodatnu snagu daje savezništvo i korupcijska mreža sa premijerom Albanije, Edijem Ramom (PS) i njegovim režimom, koji je u Albaniji uspostavio kriminalno carstvo, koje je duboko međunarodno inkorporirano, a svoje unutrašnje probleme često izvozi na Kosovo ili preko Kosova u region.

Vladavinu Hašima Tačija i njegovog klana karakterišu nepotizam, zastrašivanje političkih protivnika i građana, pritisak na medije, reketiranje, kriminal, netransparentnost i korupcija u svim sferama kosovskog društva. Posebno zabrinjava masovno iseljavanje mladih ljudi i radno sposobnog stanovništva. Vlada Kosova nije uspela da zaustavi taj negativni trend. Organizovani kriminal i korupcija predstavljaju veliku pretnju kosovskom društvu. Sa aktuelnom Vladom na Kosovu je dodatno produbljena kriza i povećano je nezadovoljstvo građana.

Prema oceni Transparency International za 2018. godinu Kosovo se nalazi na 93. mestu prema stepenu korupcije od ukupno 180 zemalja, koje su bile predmet istraživanja i nalazi se u grupi zajedno sa Gvajanom, Gambijom, Mongolijom i Panamom (Podatak: Transparency International Corruption Perceptions Index 2018).

Izveštaj organizacije Reporters Without Borders (Reporteri bez granica) pokazuje da se Kosovo prema slobodi medija nalazi u grupi delimično slobodnih zemalja i zauzima 75. mesto od 180 zemalja (Podatak: Reporters Without Borders 2019).

Prema ocenama analitičara, sa vlastima na Kosovu nisu zadovoljni ne samo većinsko stanovništvo, etnički Albanci, nego i pripadnici manjinskih etničkih zajednica, jer se nisu dovoljno angažovali i posvetili borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, poboljšanju životnog standarda građana, poboljšanju bezbednosne situacije, zapošljavanju, stranim investicijama, dok je većina medija pod kontrolom Vlade, političkih stranaka i tajkuna, a poštovanje osnovnih ljudskih prava je na vrlo niskom nivou. Vlada nije promenila pristup politikama kako bi se razvili efikasni programi zapošljavanja, modifikovale investicione politike u oblastima poslovanja i životne sredine, a pre svega, potrebno je dodatno investirati i osposobiti pravosuđe i raditi na uspostavljanju pravne države u koju se trenutno ulaže manje od 1% BDP-a.

Specijalni sud i tužilaštvo ključni za budućnost Kosova

Iako je Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu (KSC-SPO) osnovan još 2015. godine, postao je operativan u julu 2017. godine nakon usvajanja Pravilnika o postupku i dokazima za vođenje krivičnog postupka.

Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo (KSC-SPO), trebali su da budu odgovor Kosova na tvrdnje iz izveštaja specijalnog izvestioca Veća Evrope (CoE) Dika Martija o trgovini ljudskim organima i istovremeno dodatni zamah da se krene sa de-tačizacijom Kosova odnosno demontažom Tačijevog režima i tako dođe do unutrašnje konsolidacije te zemlje. Zbog toga je važno da zaživi rad KSC-SPO, jer će dovesti do relaksacije odnosa na Kosovu i osigurati njegovu budućnost.

Specijalno tužilaštvo, odnosno Specijalni sud, je kosovski sud sa sedištem u Hagu, koji sprovodi istragu zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih zločina u vezi navoda iz Izveštaja Veća Evrope iz 2011. godine.

U tom izveštaju je zapisano da su zločine navodno počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK-UÇK) u periodu od 1998. do 2000. godine. Ovaj sud ima nadležnost nad krivičnim delima izvršenim na Kosovu između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. godine. Iako je to kosovski sud, njega finansira EU i u njemu radi međunarodno osoblje.

Umesto na Kosovu, sud se nalazi u Hagu, a jedan od razloga je bojazan od zastrašivanja svedoka „budući da se radi o osetljivom pitanju i tome da se mogući osumnjičeni od pojedinih delova kosovskog društva mogu smatrati borcima za slobodu“, saopštila je Vlada Kraljevine Holandije još 2016. godine.

Opravdano se postavlja pitanje, zašto do sada nije podignuta ni jedna optužnica Specijalnog suda odnosno Specijalnog tužilaštva (KSC-SPO)?

Analitičari smatraju da bi početak rada Specijalnog suda na Kosovu rešio mnoga pitanja i sasvim sigurno pokrenuo zastali tzv. Briselski dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine.

Činjenica je, da je EU izgubila kontrolu nad procesom. Potreban je novi pristup i nova ideja kako voditi dijalog do kraja, jer sadašnji pristup nije uspeo.

Otvara se pitanje, da li su pojedini međunarodni krugovi toliko korumpirani da blokiraju početak rada Specijalnog suda, koji bi morao procesuirati čelnike Kosova, a među njima su predsednik Kosova Hashim Tači, predsednik kosovske skupštine Kadri Veselji i premijer Ramuš Haradinaj, te mnogi drugi visoki zvaničnici.

Odlaganje početka rada Specijalnog suda u stvari predstavlja odlaganje budućnosti Kosova i prolongiranje uvođenja bezviznog režima sa državama EU.

Zaustavljena međunarodna priznanja Kosova

Kosovo se već niz godina ne može pohvaliti sa napretkom u priznavanju te najmlađe evropske države. Iako su se međunarodne okolnosti promenile posle priznanja Kosova, glavna odgovornost je na kosovskim vlastima koje se nisu ozbiljno prihvatile tog teškog i zahtevnog zadatka. Hašim Tači, još dok je bio premijer, a kasnije kada je postao predsednik Kosova, smatrao je da će nova međunarodna priznanja doći sama po sebi. Srbija se aktivno angažovala da se zaustave priznanja Kosova u čemu je dobrim delom i uspela.

Analitičari smatraju da su priznanja Kosova zaustavljena upravo zbog delovanja predsednika Tačija, jer je svojom politikom i inicijativama stvorio dodatnu pometnju i neizvesnost, te druge zemlje čekaju šta će se desiti na i sa Kosovom, kako bi mogle donositi odluke u vezi sa Kosovom, pa i eventualne odluke o međunarodnom priznanju Kosova.

Neizbežni prevremeni parlamentarni izbori

Postavlja se pitanje da li će doći do prevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu? Naime, situacija na političkoj sceni Kosova, odnosno raspoloženje građana usmereno je ka Pokretu Samoopredeljenje (LVV), koje je u tesnom vođstvu ispred Demokratskog saveza Kosova (LDK), dok se za treću poziciju nadmeću Demokratska partija Kosova (PDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK). Kao peti akter pojavljuje se stranka Nisma, koja bi mogla ući u kosovski parlament. Ostale političke stranke za sada ostaju pred parlamentarnim pragom, koji iznosi 5%. Za predstavnike manjinskih zajednica osigurano je 20 mesta u 120-članoj Skupštini Kosova. I ovoga puta istraživanja su pokazala kao i pred prošlim parlamentarnim izborima, da najviše podrške među građanima kao premijerski kandidat uživa Aljbin Kurti. Još uvek postoji opasnost da ne dođe do prevremenih izbora, jer dve vodeće stranke aktuelne Vlade Kosova, PDK i AAK, biće gubitnici eventualnih prevremenih parlamentarnih izbora.

Analitičari smatraju da aktuelna situacija na Kosovu već duže vreme šteti interesima Kosova i da bi prevremeni parlamentarni izbori verovatno rešili postojeću zapletenu situaciju i uspostavili novu vladu Kosova sa legitimitetom, koja će biti spremna da se suoči sa izazovima, a to je borba protiv kriminala i korupcije, osiguravanje ekonomskog razvoja te zaustavljanje masovnog iseljavanja, posebno mladih sa Kosova. Zbog toga rezultati prevremenih parlamentarnih izbora, ukoliko budu održani, i formiranje nove koalicione većine i nove Vlade Kosova mogu predstavljati novu šansu odnosno pokrenuti sveobuhvatni proces dekriminalizacije Kosova, koji je ključan proces za njegov opstanak i budućnost.

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, redovno analizira događanja na Bliskom istoku i Balkanu. Opsežna analiza „Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu 2019: Nova šansa za dekriminalizaciju Kosova?“  urađena je povodom aktuelnih događanja na Kosovu i ostavke predsednika Vlade Kosova Ramuša Haradinija, te njegovog saslušanja pred Specijalnim sudom za ratne zločine (KSC-SPO), Cela analiza dostupna je OVDE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.