Uzurpirano zemljište Srba u Peći: Postoji li institucija koja može da reši naš problem?

Piše: Ivan Petrović

Obraćam se portalu KoSSev u ime svih oštećenih građana Peći i okoline kojima je posle rata uzurpirana imovina raznim prevarnim transakcijama, odnosno falsifikovanim kupoprodajnim ugovorima i punomoćjima.

Nakon NATO bombardovanja 1999. godine, organizovana kriminalna grupa iz sela Raušić, u opštini Peć, uz pomoć pećkih advokata, A.K. i S.B., sačinjavala je i fiktivno overavala, lažnim pečatima, falsifikovane kupoprodajne ugovore i punomoćja između lica albanske nacionalnosti i raseljenih Srba, čija se imovina – više hektara zemljišta – nalazi uz magistralni put Peć-Dečani.

Ovakvim protivpravnim radnjama, ova organizovana grupa napravila je ogromnu štetu raseljenim Srbima, jer je, na osnovu falsifikovanih ugovora i punomoćja, njihova imovina upisivana u pećki katastar na različita imena albanskih građana, a većinom na članove albanske porodice D.

Prethodno pismo čitaoca, u okviru rubrike "Građani pišu", pročitajte OVDE

Međutim, paradoks je to što su falsifikovani kupoprodajni ugovori i punomoćja bili navodno overavani pečatima sudova iz centralne Srbije, pa tako verodostojnost dokumenata nije mogla da se proveri u arhivama istih u trenutku zaključivanja fiktivnih ugovora.  

Tantalove muke raseljenih Srba počinju 2003. i 2004. godine kada se prvi povratnici vraćaju u Metohiju. Službenici kancelarije katastra u Peći odbijali su da im izdaju posedovne listove, jer se imovina više nije vodila na njihova imena, pa su im izdavali fotokopije falsifikovanih kupoprodajnih ugovora i punomoćja, na osnovu kojih je, podsećam, njihova imovina prevedena na građane albanske nacionalnosti.

Raseljeni Srbi, potom, falsifikovane ugovore i punomoćja proveravaju u sudovima u centralnoj Srbiji, čijim su navodnim pečatima overavani. Potvrđeno im je da ta dokumenta nikada nisu, pod tim, ili nekim drugim brojevima – zavedena i overena. Izdate su im i potvrde da se radi o falsifikovanim dokumentima.

Tako je raseljenima, to jest, oštećenima, jedino preostalo da pravdu potraže u Osnovnom sudu u Peći, podizanjem tužbi za poništavanje lažnih ugovora i punomoćja. Sudski procesi ušli su u jedanaestu godinu, a presuda još nema, jer su odlaganja ročišta stalna, predmeti se bez potrebe šalju Apelacionom sudu u Prištini i tako u nedogled.

Sadašnjim tempom rešavanja sudskih postupaka naši slučajevi će biti rešeni negde oko 2226. godine, nadamo se, ove ere.

Falsifikatorima koji imaju veze u sudu, policiji i katastru nije bilo malo što su oduzeli imovinu, već su, bez obzira na to što su parcele pod sudskim sporovima još od 2006. godine – na njoj, u poslednjih godinu-dve, počeli da grade hotele, kafane, benzinske pumpe, auto otpade i slično.

Imao bih još mnogo toga da napišem, jer sam i sam jedan od oštećenih, ali se, pre svega, pitam – postoji li institucija koja bi nam zaista pomogla da dođemo u posed svoje nasilno otete imovine? Do sada su to bila samo obećanja, a obećanja ludima radovanja.

Na briselskom stolu nalaze se teme koje odgovaraju samo Albancima. Kad se pomene verifikacija i upoređivanje katastarskih knjiga na KiM-u, a posebno u Peći, tada nastaje najveći problem, jer korupcija u pećkom regionu je toliko uzela maha da je, izgleda, i sama međunarodna zajednica potpuno nemoćna da nešto promeni. Namerno ne pominjem srpske političare, jer, izgleda, nemaju volje da pokrenu ovo pitanje. Sigurno imaju preča posla.

(Potpisnik ovog teksta je interno raseljeno lice iz Peći i samohrani otac, koji od 1999. živi u Kruševcu)


Naglašavamo da autori tekstova preuzimaju isključivu odgovornost za istinitost svojih navoda, te da pisma naših čitalaca ne odražavaju nužno stav KoSSeva, niti je KoSSev autor informacija u ovoj rubrici. Da bi se informacija koju želite da podelite sa javnošću objavila na KoSSevu, u okviru rubrike "Građani pišu", potrebno je da se potpišete punim imenom i prezimenom, uz osnovnu informaciju o sebi, a da redakciji potvrdite svoj identitet i potpišete izjavu da se tekst objavljuje na osnovu vaše saglasnosti. Istovremeno skrećemo pažnju da informacije koje budete izneli moraju da budu potkrepljene argumentima, da jezik kojim budete pisali ne sme da sadrži govor mržnje, diskriminacije, omalovažavanje po bilo kojoj osnovi. Kao redakcija zadržavamo pravo da tekstove lektorišemo, da umesto punih imena, ukoliko se spominju u tekstu, možemo da objavimo inicijale istih, da tekst ne objavimo ukoliko utvrdimo da je neautentičan, propagandistički, zlonameran ili nije od javnog značaja.


Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.