Unutrašnji dijalog: Konačni sud o KiM-u daće narod Srbije na demokratski predviđen način

Kosovo je sve prisutnije na međunarodnoj sceni, sa zvezdicom ili bez. Jedino im nedostaje stolica u UN. Prioritet vlasti u Prištini je priznavanje nezavisnosti; svako odricanje Srbije od Kosova i Metohije dalo bi nosiocima NATO agresije pravnu i moralnu satisfakciju i opravdanost napada tokom 1999; javnost nije spremna na konačno rešenje pitanje KiM-a, ali se moraju uzeti u obzir svi elementi koji su važni za rešavanje – neki su od stavova iznetih na najnovijem okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji. U Palati "Srbija" danas se govorilo i o, između ostalog, mogućnosti primene modela dve Nemačke, statusu "kvo", normalizaciji bez priznanja, modelu Kipra, severne Irske. Ovi predlozi imaju argumente "za" i "protiv", smatraju neki od učesnika. Bilo je reči i o organizovanju mirovne konferencije. Direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, kazao je da će konačni sud o rešavanju pitanja KiM-a dati narod Srbije "na demokratski predviđen način". Svoje predloge danas su iznosile diplomate, odnosno, profesori Fakulteta za diplomatiju.

Može da se razmišlja u pravcu primene modela dve Nemačke

Profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost i bivši direktor BIA, Andreja Savić, smatra da bi svako odricanje Srbije od Kosova i Metohije dalo nosiocima NATO agresije "pravnu i moralnu satisfakciju i opravdanost napada 1999. godine".

Podsetio je da su Beograd i Priština imali niz pregovora u raznim formatima.

"Svaki novi predlog je za Srbiju predstavljao lošije rešenje u odnosu na prethodne, od Rambujea, preko Ahtisarija do proglašenja nezavisnosti… Javnost nije spremna na konačno rešenje, ali se moraju uzeti u obzir svi elementi koji su važni za rešavanje," rekao je Savić.

U Briselu i o ubijenom Oliveru Ivanoviću

Đurić je danas govorio i o predstojećem dijalogu u Briselu. Rekao je da će se razgovarati i o ubistvu Olivera Ivanovića.

"Srbija će imati mnogo pitanja za svoje sagovornike i zbog toga će u Brisel poći i kompetentni stručnjaci iz policije," rekao je.

"Za nas od Zajednice srpskih opština nema važnijeg pitanja. To je nešto što nam duguju 1.766 dana i to je tema svih tema," dodao je.

Đurić je istakao da će "srpska strana iskoristiti sastanke na najproduktuvniji način", te da to, kako je kazao, zaista bude dijalog i saradnja, a ne "nešto što će nekome poslužiti da se slika".

Naglasio je da je prethodna vlast imala "katastrofalne poteze", navodeći da je pristala da se rešavanje KiM-a premesti iz UN u EU.

Komentarišući ideje o realnoj uniji nezavisnih država, podeli Kosova, normalizaciji bez priznanja, oslanjanja na različite modele od dve Nemačke, do severne Irske, Kipra i drugih, Savić je kazao da za mnoge od njih ima argumenata i "za" i "protiv".

Kada je reč o "statusu kvo", argumenti "za" su – izmenjena geopolitička situacija u svetu, aktuelna pozicija Srbije, a "protiv" – da Srbija nema ingerencije od 1999. godine, ocenio je Savić.

"Mogućnost primene modela dve Nemačke je prisutna i može da se razmišlja u tom pravcu," kazao je Savić, ali i ukazao i da su "nesporne razilke u smislu da se u toj zemlji radilo o istom narodu, sa istom religijom i kulturom".

"Kosovo je sve prisutnije na međunarodnoj sceni, sa zvezdicom ili bez. Jedino im nedostaje stolica u UN. Prioritet vlasti u Prištini je skoncetrisan na priznavanju nezavisnosti i to moramo imati na umu," dodao je. 

Mirovna konferencija u koju bi se uključile stalne članice SB UN

Dodao je i da postoji ideja o iniciranju međunarodne konferencije u koju bi se uključile stalne članice SB UN.

Dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost Nenad Đorđević je rekao da bi mirovna konferencija trebalo što pre da se organizuje.

Prilika da naša diplomatija utiče na sadržaj pravo obavezujućeg akta

Nekadašnji načelnik Generalštaba, Branko Krga, govorio o tome da u svim nastupima treba potencirati da Srbija nije izazvala sukobe, već "albanski ekstremisti uz stranu podršku".

"Pošto je pravno obavezujući akt beli papir, to je prilika da naša diplomatije utiče na sadržaj i karakter," rekao je Krga.

Šansa da se Srbija pokaže kao odgovorna zemlja

Prema njegovim rečima, vojska bi trebalo da nastavi saradnju sa SAD, Rusijom, susednim zemljama i da održava dobre kontakte sa snagama KFOR-a.

Srbija, kazao je, ima šansu da se pokaže "kao odgovorna zemlja koja čuva svoju teritoriju, spremna je da uvaži interese Albanaca, da se zalaže za mir, a na eventualne nove udare treba reagovati strpljivo, ali i odlučno ako se proceni da je to potrebno".

Albanci pitanje Kosova tretirali kao teritorijalno još devedesetih

Bivši ministar inostranih poslova Srbije, Vladislav Jovanović, kazao je da do sada nije pominjan dokument koji je generalni sekretar UN poslao novoj vlasti posle 5. oktobra.

"U njemu se kaže da Srbija prijem u UN treba da bazira na avnojevskim granicama," rekao je Jovanović i naglasio da je reč o dokumentu koji je stigao posle 1999. godine, dakle posle bombardovanja.

Ukazao je da su Albanci još devedesetih godina tretirali pitanje Kosova kao teritorijalno pitanje, te da to treba i Srbija da radi budući i da, naveo je, to proizlazi iz preambule Ustava.

Cilj sponzora Albanaca – "mic po mic" da se prihvati realnost

"Briselski pregovori su rezultat rada ili nerada prethodne vlade. Istorija će dati svoju reč. Ti pregovori su usmereni na naše suočavanje sa realnošću, a pregovori kao takvi ne mogu da dovedu do pravičnog cilja," ocenio je Jovanović.

Cilj sponzora Albanaca je, ocenio je, da se Srbija "mic po mic" dovede do toga da prihvati novu realnost, a dodao je i da se mišljenja razlikuju "po pitanju za koga vreme radi".

Secesija sve manje popularna; Kosovo "crna rupa" u Evropi

Primetio je da su posle deset godina od samoproglašenja Kosova "izostali rezultati da Kosovo postane svetski priznata država", te da je "secesija sve manje popularna".

"Sada (Albanci, prim.red.) pre mogu da očekuju proces osipanja priznanja nego progresivni proces povećavanja priznanja," rekao je Jovanović i ukazao da je ta teritorija i dalje "crna tačka" u Evropi.

Zaključio je da bez Srbije nema rešenja, a da se Srbiji, "koja ne sme da popusti pritiscima, za to mora ponuditi odgovarajuća kompenzacija".

Đurić: Konačni sud o modelima rešavanja pitanja KiM neće dati nijedna od velikih sila i oni politički krugovi koji misle da imaju sve karte u svojim rukama

"Razgovarajući jačamo naš naš kapacitet da se bavimo rešavanjem pitanja Kosova i Metohije," rekao je direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, novinarima u pauzi okruglog stola.

Mišljenja stručnjaka koji su danas izneli svoje stavove biće uzeta u obzir, kao i mišljenja svih ostalih učesnika prethodnih okruglih stolova, dodao je.

"Naglasio bih da će pri svakom rešavanju pitanja KiM-a biti uzet u obzir i stav građana Srbije. Institucije će, kada bude procenjeno da je to u najboljem interesu Srbije izneti svoje predloge, rešenja, a konačni sud će dati narod Srbije na demokratski predviđen način," istakao je direktor Kancelarije za KiM.

Pojasnio je da "konačni sud o modelima rešavanja pitanja KiM neće dati nijedna od velikih sila i oni politički krugovi koji misle da imaju sve karte u svojim rukama".

Đurić je napomenuo da je unutrašnji dijalog do sada u 16 rundi pokrio različite segmente društvenog života – od medicinara, prosvetnih radnika, naučnih institucija, preko sportskih organizacija, do onih koji su u prethodnom periodu vodili spoljašnju i bezbednosnu politiku.

"U narednom periodu možemo da očekujemo mlade, studente, omladinske organizacije, sunarodnike sa KiM-a, civilne organizacije," zaključio je Đurić.

Okrugli stolovi organizuju se nakon što je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, letos u javnosti predstavio temu Unutrašnji dijalog u vezi sa Kosovom i Metohijom, objavivši u dnevnom listu Blic 24. jula tekst "Zašto nam je potreban unutrašnji dijalog o Kosovu?".

Od tada, brojni su komentari i reakcije u vezi sa ovom političkom inicijativom, dok je srpska opozicija najavila da u dijalogu, koji naziva lažnim, neće učestvovati. O reakcijama više čitajte na našoj tematskoj stranici O inicijativi Predsednika Srbije za unutrašnji dijalog o KiM-u.


O prethodno održanim okruglim stolovima u okviru unutrašnjeg dijaloga, sa čijim se održavanjem počelo od kraja otkobra 2017., čitajte u vestima:

Unutrašnji dijalog o KiM: Adresa za rešenje srpsko-albanskog sukoba – Tirana, ne Priština​

Zdravstvo – jedan od najvažnijih faktora opstanka Srba na KiM

Ekonomisti o KiM-u: Insistirati na pitanju otete uzurpirane imovine Srbije​

Unutrašnji dijalog: Sportisti traže obavezujuće uputstvo kako se ponašati sa Kosovom

Unutrašnji dijalog: Otvorena pitanja trgovine između Beograda i Prištine

Treći okrugli sto o KiM-u: "Kupovina vremena", održavanje statusa "kvo", neprihvatanje normalizacije odnosa sa PR

Drugi okrugli sto o unutrašnjem dijalogu: Status Kosova najvažnije pitanje, ne postoji brzo rešenje

Otvoren unutrašnji dijalog: Kosovo nije izgubljeno dok 120 000 Srba tamo živi


 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.