UNS otkriva: Kako su "izgubljena" ubistva novinara na Kosovu

To read the text in English or Albanian, click HERE.


Od 14 ubijenih i kidnapovanih novinara i medijskih radnika, kosovsko tužilaštvo vodi istragu u sedam predmeta, tri su "u procesu primopredaje" iz EULEX-a, jedan zatvoren, dok o tri nemaju informacija, saznaje Udruženje novinara Srbije. To su znatno drugačiji podaci u odnosu na one koje je UNS od EULEX-a dobio pre mesec dana, kada nam je rečeno da postoje samo dve otvorene istrage.

"Nijedan slučaj nije zatvoren za nas. Smatramo ih otvorenim, dok ne nađemo nove dokaze o počiniocima krivičnih dela, što bi u konačnom dovelo i do formiranja optužnica," pojašnjava za UNS glavni kosovski tužilac, Aleksandar Ljumezi.  

Obustavljena dva predmeta 

Oprečne informacije EULEX i kosovsko tužilaštvo imaju i o ubistvu novinara Bota sot, Džemailja Mustafe. Podaci im se, pak, poklapaju u dva slučaja.

Istraga ubistva novinara Envera Maljokua zatvorena je 6. maja ove godine, a istraga ubistva Bekima Kastratija marta prošle godine. U kosovskom tužilaštvu nemaju informacija o ubistvima novinara Bujku Afrima Malićija, urednika programa na albanskom jeziku RTV Priština Krista Gegaja i fotoreportera Politike, Momira Stokuće.


UNMIK ne zna gde su dokumenta 

Kontakti sa UNMIK-om pokazali su da je smanjivanje zaposlenih u toj misiji dovelo do toga da oni koji danas rade ne znaju šta se radilo pre nekoliko godina, a ne znaju ni gde da nađu dokumenta.

Ni nakon nekoliko meseci nismo dobili podatke o istragama o ubistava i kidnapovanjima, a kako nam je objašnjeno je da "iz nekog razloga, oni koji su u to vreme bili odgovorni, nisu uradili dobar posao".

Zašto je to tako – oni koji sada rade ne znaju. Dokumenta UNMIK-a zvanično su predata EULEX-u pre devet godina.


Tužilaštvo za ratne zločine: Predmeti u predistažnoj fazi

Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije na dodatne molbe za intervju sa glavnom tužiteljkom i informacije u vezi sa istragama ubistava i kidnapovanja naših kolega odgovorilo je da ne može da daje nikakve informacije:

"U vezi sa Vašom molbom od 08. 11. 2017. godine i našim odgovorom od 30. 08. 2017. godine obaveštavamo Vas da su predmeti koji se odnose na ubistva novinara u fazi predistraznog postupka, tako da ne možemo davati nikakve informacije."

Za razlike u podacima odgovornima je izgovor složena procedura primopredaje dužnosti institucija nadležnih za vladavinu prava – policije, tužilaštva i sudstva od UNMIK-a ka EULEX-u do institucija Prištine. 

Ali, ako uporedimo datume zatvaranja i "nestajanja" istraga o našim kolegama, očigledno je da su većinu zanemarili ili zaustavili međunarodni tužioci.  

Ometanje pravde – policija ne reaguje na zahtev tužilaštva

Informacije do kojih je UNS došao u svom istraživanju ukazuju i na krivično delo ometanja pravde, jer se dešavalo da policija, dok je bila pod nadzorom UNMIK-a, nije postupala po zahtevima tužilaca. I to u slučajevima istage ubistava poznatih albanskih novinara, bliskih Ibrahimu Rugovi, političkom protivniku Hašima Tačija i Azema Sulje, koji je zagovarao mirno rešenje konflikta na Kosovu. 

Novinar Rilindje, Šefki Popova, ubijen je 10. septembra 2000. Podaci koje je prikupio UNS-ov dosije pokazuju da je istraga postojala. Predmet, PPN 306/2000, do 12. juna ove godine bio je u tužilaštvu Osnovnog suda u Mitrovici. Tužilac Njazi Redža je dva puta od policije tražio hitnu asistenciju i pomoć – prvi put 5. oktobra 2000., a drugi put 23. marta 2004. Policija, u to vreme u rukama UNMIK-a, oglušila se na ovaj zahtev. Baš kao što tada policija pod okom UN bez ikakve odgovornosti ni prstom nije mrdnula, tako je pod nadzorom EU ovaj slučaj, bez posledica – "iščezao". Pa, tako od 2008. misija EU na Kosovu, na pitanje UNS-a o ubistvu Šefkija Popove ponavlja – "nemamo informacija".

Na isti način, u vreme nadležnosti UNMIK-a, Kosovska policija je postupila u istrazi ubistva Bardulja Ajetija (3. juna 2005.), novinara i kolumniste Bota sot koji je podržavao kampanju međunarodnih snaga hapšenja bivših pripadnika OVK umešanih u kriminal. Podaci UNS-ovog istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je nadležni tužilac Afrim Šefiku podneo zahtev za prikupljanje dodatnih informacija, dva puta šaljući urgenciju policiji. Odgovora nije bilo. Istraga o ubistvu Ajetija, vodi se u tri predmeta ( PPNI 84/2005, 87/2005, 93/2005), da bi konačno UNMIK stavio tačku na istragu 11. decembra 2006. godine. 

Istraga nakon devet godina

Otvorene istrage kidnapovanja novinara kod EULEX-a zapravo su "otkriće" od pre mesec dana koje je, nakon dugo godina pronašla misija EU, a nakon što ju je UNS suočio sa činjenicama da je dokumentacija kod njih. Reč je o otmicama novinara prištinskog Jedinstva i dopisnika Politike Ljubomira Kneževića i radnika RTV Priština Mila Buljevića. U slučaju Kneževića se sumnja, a za Buljevića se zna da su ga kidnapovali pripadnici OVK pred svedocima u centru Prištine. 

UNMIK je priznao da nije sproveo valjanu istragu, izvinio se njihovim porodicama, a komisija koja je ocenjivala istragu misije UN-a je saopštila da ta institucija nije napravila "suštinski napor da na sistematičan i koordinisan način istraži nestanak i ubistvo velikog broja kosovskih Srba u slučajevima gde bi očigledno istraga dovela do počinilaca za koje se sumnja da su pripadnici OVK".

I te dve istrage, izgubile su se u procesu primopredaje vladavine prava od UNMIK-a do EULEX-a. Sada, nakon izgubljenih devet godina, istraga je ponovo na početku u Specijalnom tužilaštvu Kosova, sada pod ingerencijom Prištine. Za istragu o kidnapovanju Kneževića (PPP 33/17) zadužena je tužiteljka Drita Hajdari, a za istragu otmice Mila Buljevića (PPP 39/17) tužilac Eljez Bljakaj. 

UNMIK nije uradio ništa da sprovede efikasnu istragu o kidnapovanju novinara Radio televizije Kosova – Marjana Melonašija, septembra 2000. godine, a njihovoj policiji je bilo potrebno pet godina samo da konstatuju otmicu. Predmet se već dve godine, od 12. marta 2015., nalazi u Osnovnom tužilaštvu u Prištini, a odgovor koji smo dobili je – "istraga u toku".

Slučajeve zatvarali međunarodni tužioci

Ubistvo novinara i prevodioca Aleksandra Simovića Sime, 2000. godine, jedini slučaj ubistva novinara koji je EULEX istraživao kao ratni zločin je "u procesu primopredaje" kosovskim institucijama.  

Međunarodni tužioci Specijalnog tužilaštva Kosova (tada pod upravom EULEX-a) su 23. oktobra 2013. obustavili istragu o otmici novinara Radio Prištine Ranka Perenića i Đure Slavuja (slučaj PPP 147/2009), kidnapovanih 21. avgusta 1998. na putu Velika Hoča – Zočište. Pre mesec dana, a nakon insistiranja UNS-a, 3. novembra 2017., EULEX predaje isti predmet Specijalnom tužilaštvu Kosova, od 2016. u nadležnosti Prištine. 

Sva dokumenta iz istrage nisu automatski preuzimana od UNMIK-a, preko EULEX-a, do kosovskih vlasti, uključujući i ona iz Specijalnog tužilaštva Kosova zaduženog za najdelikatnije istrage terorizma i ratnih zločina. Da li je slučajno da se toliko poznatih novinara "izgubilo" u tom procesu i da su ubice i kidnaperi i dalje na slobodi? 

Teško do novih dokaza

Na pitanje da li se sada, nakon toliko godina, može dočekati istina o ubistvima i kidnapovanjima 14 novinara i medijskih radnika na Kosovu, Aleksandar Ljumezi kaže da "to neće biti lako". 

"Reč je o delima koja su se dogodila i pre 18 i više godina i mnogo je teško da sada nađemo dokaze. Ako se to dogodi, budite sigurni da ćemo podignuti optužnice," zaključuje Ljumezi. 

Istaživanje UNS-a pokazalo je da je u gotovo svakoj istrazi ubistava i kidnapovanja novinara bilo velikih propusta. O tome u tekstovima UNS-a u narednim danima. 
 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.