Unosi se nepotrebna panika među roditelje i učenike oko vakcinacije

Vakcina, Fajzer, korona
Foto: KoSSev

Da li će vakcinacija dece do 12 godina postati obavezna? Ako neće, da li će doći do razdvajanja vakcinisane i nevakcinisane dece tako da prva grupa pohađa nastavu uživo a druga onlajn?

Ili će se možda nastava za sve odvijati uživo ali tako da bude uvedeno obavezno testiranje za nevakcinisanu decu?

I ako će postojati testiranje, ko će snositi troškove – roditelji ili država?

Ovo su samo neka od pitanja koja su se pojavila poslednjih dana, a nakon različitih izjava članova Kriznog štab, tumačenja istih u medijima, i dopisa odnosno saopštenja Ministarstva prosvete.

Ono što je za sada nekoliko puta jasno istaknuto jeste da vakcinacija dece starije od 12 godina protiv kovida 19 neće biti obavezna, ali da je snažno preporučena.

Šta takva „snažna“ preporuka osim reči znači u praksi, odnosno da li će postojati posebna pravila za vakcinisanu, a posebna za nevakcinisanu decu, manje je jasno i to manje od mesec dana pre početka naredne školske godine, piše Danas.

U nedeljnom izdanju list Kurir objavio je razgovor sa virusologom Tanjom Jovanović, članicom Kriznog štaba, u kome se navodi da „ukoliko se ne vakcinišu, đaci stariji od 12 godina moraće bar jednom nedeljno da rade testiranje na kovid“.

Profesorka Jovanović kasnije je demantovala ovu informaciju za portal Nova.rs rekavši da se obavezno testiranje odnosi na nevakcinisane studente medicine ali ne i na đake.

Prethodno je član Kriznog štaba epidemiolog Predrag Kon kazao da bi trebalo razdvojiti nevakcinisanu od vakcinisane dece, tako da nastava uživo bude rezervisana samo za one koji su primili vakcinu.

On sam je kasnije „korigovao“ ovaj predlog, rekavši da takva ideja ipak ne bi mogla da se sprovede, jer je do sada u Srbiji vakcinisano veoma malo dece.

Na drugoj strani, direktorima osnovnih i srednjih škola upućen je dopis iz Ministarstva prosvete u kome se „snažno preporučuje” da se učenici stariji od 12 godina vakcinišu protiv bolesti kovid-19.

Nakon što je dopis dospeo u javnost iz MPS saopštili su da je “intencija dopisa bila isključivo u funkciji informisanja o značaju vakcinacije i preporukama struke, a ne da poziva na obaveznost vakcinacije“.

Predstavnici sindikata i udruženja roditelja navode za Danas da su u moru svih ovih izjava dve stvari jasne – prvo da se kao i prošle godine izuzetno kasni sa planom za narednu godinu s obzirom da je ostalo manje od mesec dana do 1. septembra, a drugo da se plasiranjem različitih (polu)informacija unosi nepotrebna panika među roditelje i učenike.

Kako kaže Gordana Plemić, iz udruženja „Roditelj“, različite, neusaglašene, i nedorečene informacije samo unose strah i konfuziju među roditelje.

„Mogu vam samo navesti jedan primer koji može biti posebno ilustrativan. Nakon dopisa Ministarstva prosvete o snažnoj preporuci za vakcinaciju dece starije od 12 godine, neki roditelji su pomislili da će od septembra nastavnici biti ti koji će u školama davati vakcine deci, što naravno nije i ne može biti slučaj“, kaže Plemić.

Ona ističe da izjave svih relavantnih institucija i tela o vakcinaciji dece moraju biti jasne i usaglašene, i tako formusliane da pružaju sve potrebne informacije roditeljima.

„Ne može se jedan dan izlaziti sa jednom, a drugi dan sa drugačijom informacijom da bi se testirali stavovi javnog mnjenja, jer to samo može da učini veliku štetu, stvarajući dodatno nepoverenje u institucije i na kraju ugrožavajući i rutinsku vakcinaciju“, navodi sagovornica Danasa.

Ona dodaje da je pored jasnih stavova nadležnih o vakcinaciji dece potrebno i veće uključivanje izabranih lekara pedijatara kojima roditelji posebno veruju, a koji bi mogli da pruže odgovore na sva pitanja koja su roditeljima važna.

Istovremeno, Vesna Vojvodić, iz Gradskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, kaže za Danas da se nepotrebno u prvi plan ističe koji će modalitet nastave biti upotrebljen od septembra dok se mnogo bitnija pitanja zanemaruju (videti okvir).

U pogledu vakcinacije dece ona navodi da je svima cilj da se smanji rizik od prenošenja virusa u školama, i da je tako nešto moguće uraditi bez ulaženja u stavove nastavnika i roditelja o vakcinaciji.

„Bez obzira na pranje ruku od odgovornosti i različite izjave svih bitnih aktera, jedno je jasno. Svima – i roditeljima i učenicima i prosvetnim radnicima – u interesu je da se smanji rizik od prenosa virusa. S obzirom da imamo značaj broj i roditelja i nastavnika koji nisu vakcinisani zašto se ne razmišlja o testiranju kao vidu prevencije širenja virusa, što je praksa koja je još prošle godine uvedena u školama u Evropi, na primer u Nemačkoj. Pri tome, kako već živimo u „zlatnom dobu“, i ako nas je već „sramota koliko nam dobro ide“, logično bi bilo da država pokrije troškove tog testiranja“, navodi Vojvodić.

Prema trenutnom Stručno-metodološkom uputstvu (SMU), na osnovu koga se sprovodi imunizacija, vakcinacija dece uzrasta 12 do 15 godina „preporučuje se prvenstveno kod dece sa komorbiditetima… uz prethodno dobijeno mišljenje pedijatra subspecijaliste iz odgovarajuće oblasti, kao i kod gojazne dece“.

„Vakcina Pfizer-BioNTech (jedina odobrena za upotrebu među decom od 12 godina, prim. aut.) može se primeniti i kod ostale dece uzrasta 12 do 15 godina uz dobijeno mišljenje pedijatra“, ističe se u SMU.

U ovom dokumentu je takođe navedeno da sve osobe uzrasta 16 i 17 godina mogu da se vakcinišu protiv kovida-19 po preporuci nadležnog pedijatra.

Prema informacijama objavljenim u listu Kurir u Srbije do sada vakcinu primilo 4.000 dece od 12 do 18 godina.

CINS je prošle nedelje objavio i da je do 21. jula broj vakcinisanih u obrazovanju bio manji od polovine – nešto više od 76.000 osoba dobilo je bar jednu dozu vakcine.

Prošle nedelje nacionalno telo za imunizaciju Ujedinjenog Kraljevstva preporučilo je kovid vakcinu za sve osobe starosti od 16 i 17 godina, istakavši i da za sada ne postoji preporuka da sva deca starosti od 12 do 15 godina prime vakcinu već samo ona koja imaju bolest zbog koje su u riziku od razvoja teškog oblika kovida 19.

Sličan pristup ima i Švedska.

U nekim drugim državama Evrope poput Francuske, Španije, Italije vakcina se daje svoj deci starijoj od 12 godina.

Prema podacima koje prenosi Gardijan, u Francuskoj je na primer 40 odsto mladih od 12 do 17 godina primilo bar jednu dozu, a sličan procenat je i u Americi.

Na drugoj strani u Nemačkoj vakcina je preporučena samo za adolescente uzrasta od 12 do 17 godina koji imaju rizik od teškog oblika kovida 19.

Vojvodić ističe da je od modaliteta nastave mnogo važnije pitanje planova i programa koje je potrebno prilagoditi pandemijskim uslovima rada.

„Mi se pravimo kao da korone nema, a jasno je da će i naredna godina proći u znaku virusa, zbog čega se planovi i programi moraju korigovati“, kaže Vojvodić. Navodi da su prosvetni radnici prošli sve modele nastave i da im je od modela mnogo važnija pomoć, odnosno tehnička podrška, za sprovođenje direktnog stiminga nastave tamo gde ne postoje tehnički uslovi za to“, ističe Vojvodić.

Danas

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.