Umesto ugovora o radu, posle bombardovanja završili na ulici

Foto: Shutterstock

Grupa od 30 radnika podnela je 1999. godine tužbu protiv NIS Jugopetrola zbog kršenja tadašnjeg Zakona o radu i radnim odnosima, jer im ugovor na određeno vreme nije prerastao u ugovor na neodređeno vreme, iako su radili neprekidno više od tri godine a po zakonu je morao, već su, nakon rata na Kosovu i Metohiji, završili na ulici. Posle 22 godine, sudski predmet dostigao je „težinu“ od nekoliko kilograma, a radnici, koji su, prema rečima jednog od zastupnika, advokata Dejana Jovanovića, 101 odsto u pravu, i dalje vode borbu, da dokažu pred sudom da je pravda na njihovoj strani.

„U toku tog perioda nismo imali nijedan dan prekida radnog odnosa. Po dolasku u centralnu Srbiju, NIS Jugopetrol nam je dao rešenje o godišnjem odmoru 15 dana, i da se na posao javimo 19. jula 1999. godine. Po isteku godišnjeg odmora, NIS Jugopetrol je jednostavno bez ikakvog pismenog obrazloženja prestao da nam isplaćuje lične dohotke, odnosno plate“, započinje razgovor Aleksić.

Zbog prestanka isplaćivanja plata, oni su 20. oktobra 1999. godine podneli kolektivnu tužbu tadašnjem Četvrtom osnovnom sudu u Beogradu. Prvu presudu čekali su punih 11 godina.

„Prvi osnovni sud u Beogradu 8. novembra 2010. donosi presudu u našu korist. Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilaca (radnika) koji su tražili da se utvrdi da je njihov radni odnos zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, i obavezao NIS Jugopetrol da sve tužioce vrati na rad i rasporedi ih na poslove koji odgovaraju njihovoj stručnoj spremi“, navodi radnik.

Kaže i da je na to NIS Jugopetrol uložio žalbu na presudu i to po isteku vremena žalbe, koji je zakonski predviđen.

„Apelacioni sud u Beogradu je po uloženoj žalbi NIS Jugopetrola ukinuo prvostepenu, a deo tužbenog zahteva koji se odnosi na vraćanje na rad tužilaca odbacio“.

U razgovoru za ovaj portal, advokat Dejan Jovanović, jedan od punomoćnika u postupku, pojašnjava da su od 1996. godine do povlačenja vojske i policije sa Kosova i Metohije, radnici imali ugovor na određeno vreme u NIS Jugopetrolu, i da su potpisali samo prvi ugovor kada su stupili na rad. Ističe i da je sve ostale ugovore koje je tuženi dostavio kao dokaz na sudu, umesto zaposlenih, potpisivala pravnica u poslovnoj jedinici Jugopetrolu, što je, kako kaže, ona sama potvrdila i pred sudom.

„Radnici su tužbom iz oktobra 1999. godine zahtevali da sud utvrdi da je njihov radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme jer su imali sve ispunjene zakonske uslove za to. Takođe, oni nikada napismeno nisu dobili otkaz Ugovora o radu, već, kada su došli da se jave na posao, nakon isteka godišnjeg odmora, rečeno im je da više ne dokaze na posao, i da nema potrebe za njihovim radom. Kada su zatražili da im se uruči rešenje u pisanoj formi o otkazu, što je poslodavac bio u obavezi po zakonu da uradi, rekli su da ne žele da im daju uz obrazloženje da ih ne bi tužili“, kaže advokat Jovanović.

Prvostepenom presudom, kao što kaže i Aleksić, usvojen je tužbeni zahtev 2010. godine, i Jugopetrol je bio u obavezi da ih sve vrati na posao.

Dodaje i da se u Apelacionom sudu u Beogradu predmet zadržao više godina, iako je sud po zakonu morao da reši predmet u roku od devet meseci od dana prijema.

„Posle toga, ukinuta je prvostepena presuda a jedan deo tužbenog zahteva je odbačen, iz kog razloga je na taj deo odluke Apelacionog suda podneta revizija Vrhovnom kasacionom sudu. Apelacioni sud usvojio je reviziju, i predmet ponovo vratio na odlučivanje Apelacionom sudu, Apelacija je nakon toga ukinula svoju odluku kojom se odbacuje deo tužbenog zahteva koji se tiče vraćanja tužilaca na rad i predmet prosledio na ponovno odlučivanje u celosti Trećem osnovnom sudu u Beogradu. Treći osnovni sud je doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev tužilaca uz obrazloženje da u toku postupka nije dokazano da su tužioci primljeni u radni odnos putem javnog oglašavanja uprkos činjenici da se iz ugovora koji su zaposleni potpisali sa Jugopetrolom jasno da utvrditi da su radnici odnos zasnovali preko Službe za zapošljavanje koja je, prema tadašnjem zakonu o Radu i radnim odnosima, bila u obavezi da raspiše konkurs za prijem u radni odnos, a ne NIS Jugopetrol“, navodi.

Advokat Jovanović kaže i da sud nije imao u vidu da je nekadašnji direktor poslovne jedinice NIS Jugopetrol potvrdio svedočenjem da je bio javni konkurs, da su bili u manjku sa radnicima i da su čak lepili oglase po upravnoj zgradi, benzinskim pumpama, ali i davali oglas kako u pisanim tako i u elektronskim medijima.

„Na prvostepenu presudu uložena je žalba Apelacionom sudu u Beogradu ali je Apelacioni sud odbio našu žalbu. Na odluku Apelacionog suda uložena je ponovo revizija Vrhovnom kasacionom sudu koja prema mojim saznanja do našeg razgovora još nije prosleđena VKS“, navodi Jovanović.

Kaže i da su tužioci 101 odsto u pravu, i iskreno se nada da će VKS dobro proučiti čitav predmet, koji je za 22 godine dostigao nekoliko kilograma papira.

„Ako hoće ozbiljno da se pozabave time, siguran sam da bi radnici dobili. Ovim ljudima je naneta velika nepravda, jer postupak, kada je reč o radnim odnosima, ne bi trebalo da traje duže od šest meseci u prvom stepenu, odnosno rešava se po hitnom postupku, a ovaj postupak traje već 22 godine. Svi dokazi izvedeni pred sudom idu u korist radnika“, zaključuje on.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.