Umesto čestitke

FOTO: KoSSev

Vladeta Jerotić postavio je ukratko šest osnovnih kriterijuma koji određuju snagu čovekovog Ja: Sposobnost za voljenje nekog drugog, a ne samo sebe samog. Sposobnost kontrolisanja sopstvenog nagona i impulsa. Sposobnost podnošenja neprijatnosti, bola i patnje. Posedovanje zrele, a ne infantilne savesti. Umerena agresivnost bez reakcije besa ili mržnje, ali i bez preterane bojažljivosti. Sposobnost da budemo nezavisni.

Iako izlistani još pred kraj prošlog veka, učinilo nam se kao da naša zrelost nije bila na intenzivnijem ispitu nego što je 2020.

U brizi za sebe i bližnje, brojali smo žrtve pandemije i slušali one koji u nju ne veruju. Ili joj pripisuju karakteristiku bojnog otrova, otuđujući se od svake pomisli da je tu. Makar i kao otrov, brojaćemo žrtve i u Novoj, uz nadu da će broj vakcina izvesno preteći smrt.

„Između bojazni da će se nešto desiti i nade da možda ipak neće, ima više prostora nego što se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mračnom prostoru provode mnogi od nas svoj vek“, zapisao je znak pokraj puta mladić koji je u potrazi za srećom zašao na put za koji nije znao kuda ga vodi. U debla ostavljao je znakove za povratak kući koje je na korist čovečanstvu sačuvao Ivo Andrić.

„Oni su potrebni, kao što je prirodno i potrebno da se mi ljudi jedan drugom saopštavamo i otkrivamo. Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutanja i iskušenja, oni nam mogu olakšati lutanja i iskušenja i pomoći nam bar time što će nas uveriti da ni u čemu što nam se dešava nismo sami, ni prvi ni jedini“.

Kao što ni u dobru i lepoti nismo prvi ni jedini, ni u nesreći nismo sami. U crvenim zonama su naši heroji, oni koji se bore za život – svoj i tuđ, na istom zadatku. I onaj ko gura bocu sa kiseonikom, i onaj koji ga udiše sa mašine.

„I pre i posle svoje smrti su heroji spasavali druge ljude od njihovih neprijatelja, besnih životinja ili teških boleština“, zajedničko je Blago cara Radovana.

„Svesna i prosvećena hrabrost, to je najveći stepen herojstva. Čast i dužnost, to su dva najveća pokretača za svakog heroja, a sve drugo može biti i samo sujeta i krvološtvo“.

Kada uskoro pristigne ponoć i širom celog sveta pline tišina što krepi i godi, setite se da smo svi bili makar i na čas ove godine nečiji heroji.

Ni tišina visova, ni njihova tajanstvena huka nije Milana Rakića zavarala da ne prepozna život kojim buja svaka tvarka, kao što je mirnoću prepoznao u srčanosti kojom ljudska duša pobeđuje bol i patnju.

„I podnoseći mirno muke ove, dok ravnodušno nebo sjajem blista, preporođena čekaj dane nove!“

Tatjana Lazarević

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.