Ucenjivanje otpriznavanjem pre nastavka dijaloga Beograd-Priština

Izvor: Radio Slobodna Evropa (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova koji je adaptiran; jučerašnje izdanje)

Nema signala da je Srbija zaustavila kampanju za obezbeđivanje otpriznanja od zemalja koje su već priznale Kosovo, kažu zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore vlade Kosova.

Ove izjave Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore Kosova dolaze nakon izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji tvrdi da postoje države koje su spremne da povuku priznanje Kosova.

Profesor međunarodnog prava Afrim Hoti naglašava da preteće izjave vlasti Srbije dolaze uoči nastavka dijaloga sa Kosovom i da imaju za cilj da potkopaju ovaj proces. Ali, prema njegovim rečima, kosovska diplomatija nema jasnu strategiju da blokira napore Srbije da obezbedi potraživanja koja polažu određene države.

Prema obavezama potpisanim u Beloj kući u Vašingtonu, Kosovo je 4. septembra 2020. godine preuzelo obavezu da ne aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama u roku od godinu dana, dok se u istom vremenskom periodu Srbija obavezala da zaustavi kampanju za povlačenje priznanja Kosova.

MSPD: Nema signala da je Srbija zaustavila kampanju za otpriznanje Kosova

Radio Slobodna Evropa obratio se Ministarstvu spoljnih poslova i dijaspore Vlade Kosova, sa pitanjima da li ovo ministarstvo ima informacije o mogućnostima da jedan broj država koje su priznale Kosovo povuku priznanja, kako tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U pismenom odgovoru koji je MSPD poslao Radiju Slobodna Evropa navodi se da „Srbija nažalost neprestano dokazuje da se ne pridržava sporazuma i nastavlja svoju destruktivnu politiku u odnosu na Kosovo“.

„Nemamo nikakav signal, koji bi nas naveo da verujemo da je Srbija zaustavila kampanju za otpriznanje Kosova, ni pre ni sada. Ovo je šteta i naravno utiče na napredak dijaloga koji se očekuje. Pristup Kosova i dalje ostaje konstruktivan. Vlada Republike Kosovo je veoma posvećena i svakog dana veoma ozbiljno radi na jačanju međunarodnog subjektiviteta Republike “, kaže se u odgovoru Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore.

Međutim, ovo ministarstvo nije dalo odgovor na pitanje Radija Slobodna Evropa da li ima saznanja koje su to zemlje, u kojima je Srbija potencijalno lobirala za povlačenje priznanja Kosova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, 2. maja, izjavio je za jedan medij u Srbiji da njegova zemlja mora da izdrži pritiske koji će biti sve snažniji od moćnih zapadnih zemalja, koje su priznale Kosovo. Kako je rekao, „u ovom trenutku nisu uspeli da iznude bilo kakvo priznanje određenih zemalja za Prištinu, jer žele da kažu da poštuju Vašingtonski sporazum“.

„Kažem vam svima, vi samo radite svoj posao. Iznenadićete se kad vidite kakav će biti naš odgovor. Videćete koliko će država istog dana povući priznanja“, rekao je Vučić i dodao da za tako nešto neće pitati SAD, Evropu ili bilo koga drugog.

Sa druge strane, u odgovoru Radiju Slobodna Evropa, Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova, reklo je da „poziva EU i SAD da podrže proces kao posrednici i pristalice procesa dijaloga, kako bi ocenili konstruktivnu ulogu Kosova i izvršili neophodan pritisak na Srbiju da zaustavi kampanje i neprijateljski pristup prema Republici Kosovo “.

Hoti: Diplomatija Kosova bez jasne strategije

Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini, Afrim Hoti rekao je za Radio Slobodna Evropa da je već neko vreme postala praksa da je Srbija, iako kaže da poštuje međunarodne sporazume, preduzimala podzemne akcije koje se smatraju destruktivnim i koje su u suštini pokušaj podrivanja mirovnog procesa i postizanje sporazuma sa Kosovom.

Ali, prema njegovim rečima, diplomatija Kosova, pod okriljem Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore, još uvek nije pokazala znake da smanji (dejstvo) lobiranje Srbije protiv priznavanja Kosova.

„Iz onoga što se može videti, Ministarstvo spoljnih poslova Kosova se nije bavilo ovim pitanjem. Više od toga bavila se pitanjima unutrašnje političke potrošnje, odnosno pitanjima koja nemaju apsolutno nikakve veze sa diplomatijom. Obično čitav proces karakteriše snažno kreditiranje srpskog faktora, posebno sada, u ovom osetljivom trenutku, jer smo pre nastavka pregovora“, rekao je Hoti.

Dodao je da je pre takvih trenutaka, kao što je nastavak dijaloga između Kosova i Srbije, razumljivo da obe strane bacaju kamenje jedna na drugu , prave planove, ali i razne  inscenacije, koje u suštini imaju korist i unapređenje njihovih pregovaračkih pozicija.

Kao što je rekao profesor Hoti, u takvoj situaciji Srbija je već neko vreme izazvana i već je u ofanzivi u mnogim pravcima, kao i ucenom da povuče priznanje Kosova od strane pojedinih zemalja.

Ocenio je da Srbija ne može uspeti u svim tim pretnjama i ucenama, jer nije zemlja sa globalnom moći, ali prema njegovim rečima, tako nešto ne amnestira eventualno nerad kosovske diplomatije.

„Ovo ne oslobađa Kosovo obaveze, bilo kroz njegovu krhku diplomatiju, kakva je, bilo u tesnoj koordinaciji sa moćnim savezničkim državama, ne samo da održava jake veze, već i da ih intenzivira i traži druge puteve da obezbedi nove poznanike. To se obično ne može učiniti ako nemamo jasnu strategiju i ako ne gradimo diplomatiju koja se bavi diplomatijom Kosova, a ne diplomatijom koja se bavi dnevnom politikom u Prištini “, naglasio je Hoti.

Srbija je od 2017. godine vodila agresivnu diplomatsku kampanju za povlačenje priznanja države Kosovo.

Zbog njenog lobiranja, navodi se da su neke države zamrznule odnose saradnje sa Kosovom.

Kampanja Srbije ranije je sprečavala Kosovo da se pridruži Međunarodnoj kriminalističko-policijskoj organizaciji (INTERPOL) i Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO).

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.