U Sabornom hramu Svetog Đorđa u Prizrenu danas je služen pomen za 17 stradalih civila iz sela Dojnice kod Prizrena, koji su kidnapovani u junu 1999. godine.
Pomen za šesnaest stradalih Srba i jednog Bošnjaka služili su iguman manastira Sveti Arhangeli otac Mihajlo, arhimandrit Isidor i prizrenski paroh Jovan Radić.
U svojoj besedi nakon pomena, prizrenski paroh naglasio je da su stradali meštani bili oni koji „nisu želeli da napuste svoje rodno mesto, svoju crkvu, te su tako i život svoj položili na pragu svoje kuće“.
„Postradali su samo zato što su bili pravoslavni i samo zato što su bili Srbi. Sem njih, postradao je jedan meštanin Bošnjak, ali Bog ne deli ljude po veri i naciji, već po rečima blaženopočivšeg patrijarha Pavla – potrebno je samo biti čovek i da budemo ljudi“, istakao je Radić.
Paroh je dodao da se negovanjem sećanja na njihovu žrtvu šalje poruka da se takvi zločini nikada ne ponove.
„Neka njihova žrtva bude temelj obnove same crkve u selu Dojnice i temelj povratka u to selo, koje je danas obesrbljeno“, poručio je prizrenski paroh.
Pomenu u selu Dojnice prisustvovala je i pomoćnica direktora Kancelarije za KiM Milena Parlić.
„Na današnji dan ubijeno je 17 meštana sela Dojnice, od toga devet žena koje su bile u poznim godinama i prema navodima njihovih najbližih članova, pre ubistva bile su podvrgnute najtežim oblicima poniženja i zlostavljanja. Niko do dana današnjeg za ovaj zločin nije odgovarao, a njihovi posmrtni ostaci do danas nisu pronađeni“.
Za ovaj i za mnoge druge, kako je istakla, masovne zločine počinjene nad srpskim narodom do danas niko nije odgovarao.
A sa druge strane, dodala je, svakodnevna su hapšenja Srba.
„Nema pravde za porodice žrtava, ali na žalost, ima svakodnevnih hapšenja kojima svedočimo. Imamo svakodnevnih presuda bez suđenja koja se sprovode nad Srbima, tome danas svedočimo“, poručila je Parlić.
Ona je potom pozvala međunarodnu zajednicu da, kako je navela, konačno nešto urade po pitanju pronalaska odgovornih za počinjene zločine nad Srbima i drugim nealbanskim stanovništvom.
„Juče je svet obeležio jedan veliki dan – Međunarodni dan podrške žrtvama neljudskog ponašanja, koji je ustanovljen na osnovu Konvencije o ljudskim pravima. Upravo u ime tog dana, u ime današnjeg dana i žrtava koje su na današnji dan tragično nastradale, pozivamo međunarodnu zajednicu, sve one odgovorne za kršenje ljudskih prava, za vladavinu prava, i za bezbednost – da ulože napore i pronađu počinioce, jer su se i ovaj, kao i mnogi zločini na Kosovu i Metohiji, desili upravo pod patronatom i pod nadležnošću međunarodne zajednice. Tako da je ovo poziv da oni ispoštuju svoju vladavinu prava kako bi porodice žrtava konačno saznale istinu o svojim najmilijima“.
Njihovo ćutanje je prikrivanje, smatra ona, kao i prećutkivanje ne samo ovog zločina, nego:
„Svih zločina na prostoru Kosova i Metohije. Glas porodica je mnogo jači i kao što znamo, zločin ne zastareva i kad-tad moraće odgovorni za ovaj zločin i mnoge počinjene na Kosovu i Metohiji da odgovaraju“.
Ovom pomenu prisustvovao je i direktor Arhiva KiM, Marko Marković, koji je u svom obraćanju ocenio da su međunarodne snage, koje su bile zadužene za očuvanje mira nakon povlačenja Vojske Jugoslavije i MUP-a u junu 1999. godine, „pale na ispitu“.
„Shodno potpisanoj Rezoluciji 1244 i Vojno-tehničkom sporazumu, međunarodne snage su bile zadužene da od tog trenutka garantuju mir i bezbednost svim ljudima koji žive na ovom prostoru. Međutim, već prvih dana, svako od nas ko živi na ovom prostoru svedok je da su pripadnici međunarodne zajednice pali na ispitu“, istakao je Marković.
On je podsetio da su upravo u tim danima počeli masovni zločini i egzodus stanovništva iz Prizrena, Peći i drugih delova Metohije.
Marković je posebno naglasio značaj negovanja kulture sećanja na sve stradale, uključujući monaha Haritona i meštane Dojnica.
„Koliko god to bilo bolno, dok god oni žive u našim mislima, u našem sećanju i našim molitvama, oni su za nas živi. Njihove porodice se mole Bogu da dočekaju pravdu, da saznaju istinu i da barem ostatke njihovih tela sahrane onako kako dolikuje“, naveo je direktor Arhiva.
Opustošeno selo
Masovna otmica u Dojnicama dogodila se 27. juna 1999. godine, podsetio je danas Kim.
Kako je naveo ovaj medij, pretežno vremešni meštani ostali su u svojim domovima nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo, verujući da zbog starosti i činjenice da nisu učestvovali u sukobima, neće biti mete napada.
Nakon otmice, selo je potpuno uništeno.
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice je porušena, seosko groblje oskrnavljeno, a kuće sravnjene sa zemljom. Dojnice su danas selo bez stanovnika i povratnika. Prema popisu iz 1991. godine, u ovom selu je živelo 90 Srba.
Eparhija raško-prizrenska godinama molitveno podseća na ovaj zločin, čuvajući od zaborava stradanje nevinih žrtava, dok porodice kidnapovanih i nakon 27 godina žive u neizvesnosti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
