Srpska Pravoslavna Crkva i njeni vernici danas obeležavaju Vidovdan – jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika koji je istovremeno jedan od ključnih datuma kada je u pitanju srpska istorija, uključujući i onu najsavremeniju.
Vidovdan koji se slavi u znak sećanja na Kosovski boj 1389. godine, tradicionalno se obeležava liturgijama u manastirima i crkvama, a na Kosovu i parastom kosovskim junacima na Gazimestanu.
Ovom događaju iz godine u godinu prisustvuje više stotina vernika, kako sa Kosova i centralne Srbije, tako i iz regiona i šire.
Sa obeležavanjem praznika u Gračanici započelo se još sinoć.
U manastiru Gračanica služeno je praznično bdenije kojim je tradicionalno otpočelo vidovdansko obeležavanje, a služili su mitropolit raško-prizrenski Teodosije, vladika novobrdski Ilarion, vladika zapadno-američki Maksim, iguman manastira Crna Reka otac Andrej.
Ispred ovog manastira potom je započelo i Vidovdansko pesničko bdenje, tokom kojeg su dodeljene književne nagrade.
Vidovdanske svečanosti širom Kosova započele su još krajem maja. Dom kulture Gračanica, koji tradicionalno predvodi organizaciju sa najviše događaja, ove godine je priredio bogat program od 33 manifestacije, koji je zvanično počeo 24. maja.
Duh obeležavanja ovog praznika obuhvatio je brojne srpske sredine, kako južno, tako i severno od Ibra, a u sklopu tih aktivnosti, 25. juna u Severnoj Mitrovici održana je manifestacija ‘U susret Vidovdanu’.
A danas, na Vidovdan, u porti manastira biće služena praznična liturgija.
Kao i svake godine, majkama sa četvoro i više dece tradicionalno potom će biti dodeljen Orden Majke Jugovića.
Zatim, u 13 časova kod spomenika Kosovskim junacima na Gazimestanu biće služen parastos, preneo je Kim.
Uoči Vidovdana: Od uklanjanja bilborda do zabrane ulazaka
Obeležavanje još jednog Vidovdana na Kosovu protiče u atmosferi manjih tenzija, koje prate učestale zabrane ulaska za zvaničnike, kao i sporovi u vezi sa upotrebom nacionalnih simbola u srpskim sredinama.
Najpre, pripadnici Kosovske policije ove nedelje nisu dozvolili postavljanje bilborda sa porukom „Zavet Vidovdana“ u Gračanici, uz obrazloženje da im je sporna upotreba reči „zavet“.
Inicijativu za postavljanje bilborda pokrenula je Opština Gračanica povodom Vidovdanskih svečanosti, pa je bilbord sutradan ipak postavljen ali sa izmenjenim sadržajem i porukom: „Vidovdan 2026. Dobro došli u Gračanicu“.
A samo nekoliko dana pre toga, takođe uoči ovog praznika, predstavnici EU, ambasada zemalja Kvinte i misije EULEX uputili su pismo kosovskim institucijama kojim se zahteva hitno usvajanje podzakonskih akata radi razjašnjenja primene pravnog okvira o upotrebi simbola i zastava zajednica.
U pismu je istaknuto da se, do usvajanja ovih akata, sva pitanja u vezi sa upotrebom simbola moraju rešavati u skladu sa Ustavom i zakonima. Takođe je naglašeno da vlasti u Prištini imaju obavezu da se ne mešaju u prava zajednica na upotrebu svojih simbola, već da obezbede uslove za njihovu ravnopravnu primenu.
Obeležavanje ovog Vidovdana pratile su i zabrane ulaska na Kosovo za zvaničnike i javne ličnosti.
Kosovske vlasti su u protekla dva dana zabranile ulazak na Kosovo gradonačelniku Nikšića Marku Kovačeviću, načelniku opštine Pelagićevo Slavku Tešiću i lideru pokreta „Ljubav, vera, nada“ Nemanji Šaroviću, uz različita ili izostala obrazloženja o navodnoj pretnji po bezbednost.
Kosovske institucije se do sada nisu zvanično oglasile povodom pojedinačnih zahteva za obrazloženje ovih zabrana.
Šarović vraćen sa Merdara: Zabranjen mi ulazak na Kosovo jer sam „pretnja po bezbednost“
Centralna Srbija: I ovaj Vidovdan u znaku podeljenih skupova
Obeležavanje Vidovdana i ove godine protiče u znaku odvojenih skupova u centralnoj Srbiji.
Podrška aktuelnoj vlasti iskazana je juče, uoči Vidovdana, kroz masovni skup „Srbija jedna porodica“ održan u Beogradu.
Današnji praznični dan obeležava se kroz zvanične državne ceremonije, vojne aktivnosti, ali i skupove organizovane nezavisno od vlasti.
Nekadašnja prestonica kneza Lazara, Kruševac, centralno je mesto državne ceremonije koja se proslavlja i kao Dan grada.
Kako prenosi Radio-televizija Kruševac (RTK), program započinje u ranim jutarnjim časovima uz novinu – počasnu artiljerijsku paljbu jedinica Garde Vojske Srbije sa brda Bagdala u 7:55 časova.
Nakon polaganja venaca na Bagdali i državnog obraćanja, u 8:30 časova uslediće odavanje pošte na Spomeniku kosovskim junacima. Duhovni deo programa obeležiće Sveta Arhijerejska Liturgija u crkvi Lazarici, nakon čega će tradicionalna litija sa kivotom Svetog kneza Lazara proći centralnim gradskim ulicama. Svečana sednica Skupštine grada i dodela Vidovdanske nagrade predviđeni su za večernje sate.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije za danas su organizovali vojni program „Gađanja modernizovanim i novouvedenim sistemima naoružanja“.
U 10:00 časova na vojnom aerodromu u Batajnici biće upriličen statički prikaz najnovijih domaćih i uvezenih borbenih sistema. U 12:00 časova, na poligonu „Pasuljanske livade“, uslediće dinamički deo programa sa bojevim gađanjem, gde će jedinice Kopnene vojske i RV i PVO testirati operativne mogućnosti novog naoružanja.
Skup studenata u Kraljevu
Na drugoj strani, nezavisno od državnih manifestacija, studenti u blokadi organizuju veliki skup u Kraljevu.
Pod sloganom „Sve se vidi na Vidovdan“ skup organizuje samoorganizovana grupa „Studenti u blokadi“.
Skup označava tačno godinu dana od velikog vidovdanskog protesta na beogradskom trgu Slavija. Dolazak u Kraljevo najavili su građani i studentske organizacije iz cele Srbije.
Odakle Vidovdan?
U starim crkvenim kalendarima na 28. jun praznovali su se sveti Vid i prorok Amos. Kult svetog mučenika Vida (ili Vita) rasprostranjen je i na istoku i na zapadu. Otuda u narodu odomaćen naziv Vidovdan.
Bio je rodom sa Sicilije, živeo je u vreme cara Dioklecijana. Postradao je kao dečak za ime Hristovo. Poštovan je među Slovenima, a jedna ruka mu se nalazi u Pragu. Na Zapadu su ga za svog zaštitnika uzeli lekari, kotlari, pivari, glumci, gluvonemi.
Vidovdan u srpskom narodu takođe nosi snažan istorijski značaj zbog niza sudbinskih događaja.
Pored epske Kosovske bitke, više je drugih ključnih događaja po srpski narod i državu, u starijoj, ali i novijoj istoriji koji su se odigrali na 28. jun.
Nedeljnik je prethodnih godina izlistao ove događaje:
1389. Simbolični kraj moćne srednjovekovne srpske države
1878. Započela rasprava o Kneževini Srbiji na Berlinskom kongresu – simboličan kraj borbe za nezavisnost
1914. Franc Ferdinand ubijen u Sarajevu – kraj epohe Kraljevine Srbije
1919. Završena Versajska mirovna konferencija – početak epohe Jugoslavije
1921. Donesen prvi ustav ujedinjene jugoslovenske države
1948. Donesena Rezolucija Informbiroa – početak epohe titoizma
1989. Miting na Gazimestanu – početak Miloševićeve epohe
1990. Ukinuta konstitutivnost srpskog naroda u Hrvatskoj – početak rata koji će nas pratiti kroz celu prvu polovinu 21. veka
2001. Slobodan Milošević izručen Hagu – simboličan kraj Miloševićeve epohe i početak petooktobarske epohe
2012. Naprednjaci i socijalisti formirali Vladu – kraj petooktobarske epohe
2013. (Do)čekali smo datum za evropske pregovore
Vidovdan nije dan za proslave kako se često u novokomponovanoj tradiciji on obeležava, već dan koji se provodi u molitvi, za one koji veruju, ili se sećaju teških dana u srpskoj istoriji.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
