U Prištini obeležen Dan sećanja na žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu

Vest je ažurirana

Na Kosovu se danas, treću godinu zaredom, obeležava Dan sećanja na žrtve seksualnog nasilja tokom ratnog sukoba 1999. godine.

Kosovska vlada je 2023. godine, a na predlog Vjose Osmani, 14. april proglasila Danom sećanja na žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu.

Ovaj dan kosovska predsednica odabrala je tada zbog, kako je saopštila, navodnog silovanja maloletne devojčice u Babinom Mostu 1999. godine.

Na spomeniku „Heroina“, počast su danas odali najviši prištinski zvaničnici, a prvo ministarka pravde i premijer i drugi članovi kabineta kosovske vlade u tehičkom mandatu.

Aljbin Kurti je na Fejsbuku, uz fotografije odavanja počasti danas, ostavio i duži post posvećen današnjem danu, preživelima seksualnog nasilja koje je, isticao je, bilo ratno oruđe Srbije devedesetih godina.

Najpre, on je prvi deo ove objave posvetio Ramadanu Nišoriju, koji je danas, kako to pišu kosovski mediji, u Kosovskom centru za rehabilitaciju od torture, javno priznao i otkrio da je doživeo seksualno nasilje u septembru 1998. godine.

Prema pisanju medija, ispričao je tamo da je, tada kao 21-godišnjak, seksualno nasilje navodno doživeo od strane dvojice policajaca, kako piše Koha, u stanici u Glogovcu.

Kazao je da ga je iz te situacije izvukao Albanac, te da mu je posle prećeno da ovaj događaj ne sme da prijavi. I preko 20 godina nakon ovoga, kako je kazao, nije javno govorio o tome jer nije imao hrabrosti.

„Sa izuzetnom hrabrošću, Ramadan Nišori je danas prekinuo ćutanje i postao prvi javni glas muškaraca koji su preživeli seksualno nasilje tokom rata. Ovo je snažan poziv društvu da podrži druge preživele muškarce, koji se i dalje suočavaju s predrasudama i brojnim poteškoćama u traženju prava na koja imaju pravo“, naveo je danas Kurti.

Danas se, dodao je dalje, odaje počast svima ostalima koji su doživeli i preživeli ovaj „teški i nehumani zločin koji su srpske okupatorske snage sistematski koristile“.

„Odajemo počast Marti Tunaj, Vasfije Krasnići Gudman, Širete Tahiri Suljimanin, koje su hrabro svedočili istinu o zločinima Srbije na Kosovu, kao i hiljadama drugih žena i muškaraca koji su preživeli seksualno nasilje tokom rata na Kosovu“.

Saopštio je da je Vlada odlučila da produži rok za prijavu statusa preživelih seksualnog nasilja tokom rata:

„Da nijedna preživela osoba ne ostane bez mogućnosti da traži priznanje i podršku koju zaslužuje“.

Potom je još jednom u ovoj objavi optužio Srbiju da je, kako kaže, seksualno nasilje koristila kao oruđe rata na Kosovu tokom 1998-99, ali ima pomaka:

„Posle 23 godine nekažnjivosti, u julu 2021. godine, obeležen je iskorak ka pravdi, prvom osudom ratnog zločinca Zorana Vukotića za seksualno nasilje nad Albankom u Vučitrnu. Ovi zločini nisu propisani niti oprošteni“.

Uz Kurtija i Hadžiju, počast su odali i Besnik Bisljimi, Emilija Redžepi, Saranda Bogujevci i drugi.

„Borba za pravdu nikada neće prestati“

Počast je na spomeniku „Heroina“, u međuvremenu odala i kosovska predsednica, Vjosa Osmani.

„14. april je dan koji nije samo dan sećanja, već i dan traženja pravde, dizanja glasa za hiljade žena, muškaraca i dece koji su tokom rata doživeli seksualno nasilje od strane genocidnog režima Srbije“, poručila je.

Navodi da su „njihova istrajnost i hrabrost inspiracija za sve“.

„Vasfija, Širetja (Shyretja) i mnoge druge žene, a sada Ramadan Nišori i mnogi muškarci, nikada se nisu predali pred bolom. Izabrali su da postanu glas za sebe i za sve one koji još uvek ne mogu da govore. Postali su glas istine i pravde“, navela je.

Ona poručuje da su „rane još uvek otvorene“, ali da „borba za pravdu nikada neće prestati“.

April 14 is not only a day of remembrance – it is a call for justice. It is a day to raise our voices for the thousands of women, men, and children who suffered sexual violence during the war at the hands of Serbia’s genocidal regime.

Their strength and courage remain a profound… pic.twitter.com/V8Km1MgObz

— Vjosa Osmani (@VjosaOsmaniPRKS) April 14, 2025

Komisija kosovske vlade za priznavanje i proveru statusa žrtava seksualnog nasilja tokom rata zvanično je počela sa radom u februaru 2018. godine. Rok za podnošenje zahteva za priznavanje i proveru ovog statusa je pet godina od početka rada komisije, koji je istekao 2023, a potom je produžen na još dve godine (2025).

U julu 2022. godine, šefica ove Komisije, Ljeonora Seljimi izjavila je da je do tada status žrtve priznat za 1.217 žena i 57 muškaraca, a da se ukupno prijavilo 1.736 osoba.

Ipak, godinama unazad, prištinski zvaničnici, na prvom mestu Vjosa Osmani, koja je univerzitetski profesor međunarodnog prava, iznose brojku od više od 20,000 žrtava seksualnog nasilja tokom rata 1999. godine i to isključivo u kontekstu albanskih žrtava ovog zločina.

Pozivajući se na izveštaje UN-a, Beograd je ove cifre odbacivao.

Otkud brojka od 20.000 silovanih od strane „Miloševićevog režima“?

Broj od 20.000 žena koje su preživele silovanje dolazi iz nekoliko izvora.

Kako je još 2017. godine pisao BIRN, u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o situaciji u zdravstvenom sektoru na Kosovu, objavljenom 2000. godine, kaže se: “Lokalne organizacije procenjuju da je od 10.000 do 20.000 žena silovano između februara 1998. i juna 1999. godine.”

Lokalna nevladina organizacija, Centar za zaštitu žena i dece, takođe procenjuje da je silovano najmanje 20.000 žena i devojaka, bez preciziranja o njihovoj nacionalnosti.

Međutim, ovaj broj nikada nije potvrđen, pa je samim tim i dalje sporan, pisao je ovaj medij.

Atifete Jahjaga, predsednica Kosova u periodu 2011–2016, naznačila je da se do tog broja došlo na osnovu istraživanja koja su sprovele „specijalizovane organizacije i stručnjaci“.

S druge strane, Šivon (Siobhan) Hobs, koja je 2016. predvodila tim UN koji je sačinio izveštaj o položaju žrtve seksualnog nasilja na Kosovu, dovela je to u pitanje.

“Procena da broj iznosi 20.000 bazira se na pogrešnoj primeni formule, ali to je učinjeno u dobroj nameri i sa ograničenim podacima koji su bili na raspolaganju. Nije u pitanju namerna greška. Činjenica je da niko ne zna sa sigurnošću”, kazala je Hobs tada takođe za BIRN.

U izveštaju organizacije „Human Rights Watch“ iz 2000. godine dokumentovano je 96 slučajeva seksualnog nasilja kosovskih Albanki, koji su se, prema ovom izveštaju, dogodili tokom bombardovanja, i navedeno da je broj ovakvih slučajeva „verovatno bio znatno veći“, te da je „moguće da su neki od ovih slučajeva duplirani od strane lokalnih i međunarodnih organizacija.“

Nasilje su, navedeno je u izveštaju ove organizacije, „u većini dokazano počinile paramilitarne jedinice, koje su nosile različite uniforme,“ te to nisu bili izolovani slučajevi, počinjeni od strane pojedinaca, već pre namerni akti, kao „instrument terorisanja civila, iznuđivanja novca od porodica i namere da se ljudi isele iz svojih kuća.“