U Kosovskoj Mitrovici Prvi srpski lekarski kongres o posledicama bombardovanja

„Samo oni koji nemaju dobre namere kažu posledica nema“, reči profesora Aleksandra Ćorća sa katedre za preventivnu medicinu Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici prva su poruka sa upravo otvorenog kongresa srpskih lekara  i naučnika za utvrđivanje posledica bombardovanja na SRJ u gradu na Ibru. Poznati srpski lekari, fizičari za nuklearnu medicinu i hemičari, pre svega iz Vinče i Instituta za fiziku, među kojima su profesori Danica Grujičić i Goran Belović, kao i profesor sa Berklija Jasmina Vujić, tokom dana razgovaraće o tome šta se dogodilo i kakve su posledice bombardovanja NATO-a na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine. 

FOTO: KoSSev

„Ako smo dozvolili da posle 20 godina postavljamo pitanje na koje je davno trebalo da damo odgovore, sama struka treba da se stidi što nije dala odgovor za ono za šta prima platu“, rekao je jedan od ključnih organizatora i domaćin ovog skupa, profesor Ćorac.

Podsetio je na to da je ova tema sa druge strane eksploatisana u medijima istovremeno dok u naučnim krugovima nije na adekvatan način obrađena.

Zato će ovo biti naš pokušaj da damo odgovore na pitanja na koje smo kao društvo trebalo da damo odavno: Da li ima zagađenja ili nema? Kakva su to zagađenja, kako prema njima postupiti? Koje su posledice, kako ih umanjiti i ukloniti?

„Mnogi kažu prošlo je mnogo godina. Hajde da vidimo postoje li načini da dokažemo to prusustvo?“ – rekao je profesor Ćorac.

Među izlagačima su vodeća imena srpskih stručnjaka koji se bave ovom temom: dr Zorka Vukmirović, koju su predstavili kao „pokretačku snagu napora jedne grupe ljudi da iznesu na svetlost dana činjenice o posledicama ratnih dešavanja 1999“, sa Instituta za fiziku; Milica Tomašević sa istog instituta; Jagoš Raičević i Dragoljub Antić sa nuklearnog instituta Vinča, profesor Ratko Kadović sa Šumarskog fakulteta; profesor Dragan Manojlović sa Hemijskog fakulteta; profesor Jasmina Vujić sa Berklija, profesori Danica Grujičić i Goran Belović sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, profesor sa VMA Branka Đurović, kao i dva profesora sa katedre za preventivnu medicinu fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Momčilo Mirković i Slađana Đukić.

Tu je i predstavnik nedavno formirane komisije Skupštine Srbije za ispitivanje posledica NATO dejstava doc. dr Darko Laketić, koji je poreklom inače iz Kosovske Mitrovice.

KoSSev uživo prenosi ovaj kongres preko naših društvenih mreža.

Komisija Skupštine Srbije za istragu posledica bombardovanja

Prošle godine formirana je „Komisija za istraživanje posledica NATO bombardovanja“, ali ona još uvek nije započela sa radom a ni predlog nije predat vladi, koja je na osnovu toga trebalo da donese zaključak, kako je pokretač ove komisije, prof-dr. Danica Grujičić, ranije rekla.


Grujičić: Oko 58.000 obolelih od maligniteta u 2019, samo vladina komisija od stručnjaka ima snage da nešto uradi

Izlaganje doc. dr Darka Laketića, predsednika Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja po zdravlje građana Srbije na temu „Učestalost malignih oboljenja kod generacije dece rođenih nakon 1999. godine“:

U kasnijoj diskusiji, Paja Momčilov, lekar iz Beograda, komentarisao je formiranje ove komisije: „Skupština je zakonodavno telo, laičko telo za bavljenje temom naučnog utvrđivanja posledica bombardovanja“. Založio se za isključivo naućni pristup ovoj temi, a po sosptvenom priznanju, sam se leči od leukemije.

Foto: KoSSev

Godinama bez uvida široj javnosti o istraživanjima

O vezi osiromašenog uranijuma i malignih oboljenja nakon bombardovanja NATO-a u srpskoj javnosti se godinama vodi polemika, a bez da šira javnost ima uvid jesu li se sprovodila istraživanja na terenu. Tako se ova tema čvrsto ugradila u poslovičnu liniju podele na „patriote“ i „izdajnike“, dok se u delu javnosti doživljava kao politička propaganda različitih administracija na vlasti u protekle dve decenije.

Istovremeno, dok je, sa jedne strane, u medijima često prisutna tvrdnja da Srbija prednjači po broju obolelih od malignih bolesti, što je poruka koja do sada dominira i u prvom delu današnjeg naučnog skupa, sa druge strane neke druge zvanične statistike smeštaju Srbiju u globalni prosek pojave kancera i to onih oblika koji se uglavnom povezuju sa životnim stilom (pušenje, ishrana) i industrijskim razvojem („prljavi“ izvori energije, tretiranje otpadnih materija). Ono po čemu je Srbija u vrhu jeste stopa smrtnosti, što fokus stavlja na prevenciju, rano otkrivanje i lečenje malignih bolesti, odnosno na javno zdravstvo (pogledajte – Mape incidence i mortaliteta).

Dve decenije od NATO bombardovanja SR Jugoslavije

Izlaganje prof. dr Jasmine Vujić sa Univerziteta Berkli, Kalifornija, na temu „Pregled najnovijih studija o mogućim zdravstvenim posledicama unošenja u organizam osiromašenog uranijuma i produkata njegovog raspadanja“

II deo izlaganja prof. dr Gorana Belojevića sa Medicinskog fakulteta u Beogradu na temu „Analiza albanskih i NATO izvora o mogućim zdravstvenim posledicama bombardovanja Kosova i Metohije“.

Izlaganje prof. dr Gorana Belojevića sa Medicinskog fakulteta u Beogradu na temu „Analiza albanskih i NATO izvora o mogućim zdravstvenim posledicama bombardovanja Kosova i Metohije“.

Izlaganje prof dr. Danice Grujičić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu na temu „NATO agresija kao uzrok promene strukture oboljevanja onkoloških pacijenata u Srbiji“

Izlaganje naučne savetnice Milice Tomašević sa Instituta za fiziku, Beograd, na temu „Primena mahovine i listova drveća u biomonitoringu zagađenosti vazduha“.

Izlaganje dr Jagoša Raičevića, iz JP Nuklearni objekti Srbije, Vinča

Izlaganje prof. dr Ratka Kadovića sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, na temu „Biomonitoring kasnih posledica ratnih dejstva – zagađenje kadmijumom na području ratnih dejstva“.

Izlaganje Dragoljuba Antića, M.Sci, Dipl Ing. EE, Beograd na temu „Zaključci i preporuke sa Međunarodne konferencije ENRY2001 Environmental Recovery of Yugoslavia“

Pitanja za doc. dr Laketića i generala Petkovića

II deo izlaganja generala Slobodana Petković koji je rukovodio dekontaminacijom nakon NATO bombardovanja u delovima gde je to moglo da se sprovede.


 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.