U korona krizi Kosovo gubi dnevno 6 miliona evra

COVID-19 za kosovo korona virus
Foto: KoSev, Ilustracija

Kosovo dnevno gubi oko šest miliona evra zbog pandemije korona virusa, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) kosovski ministar finansija na dužnosti Besnik Bisljimi (Besnik Bislimi).

On navodi da je tokom prethodnog perioda od 50 dana Kosovo ukupno izgubilo oko 300 miliona evra u proizvodnji, a očekuje se da se ta suma poveća do 500 miliona.

Ovi gubici ne utiču proporcionalno na ovogodišnji budžet Kosova, koji iznosi 2,3 milijarde evra, budući da se dve trećine budžeta prikuplja iz međunarodne trgovine.

Ipak, ni međunarodna trgovina se nije odvijala istim ritmom kao ranije i tokom ovog perioda uočen je pad od 32 miliona evra u carinskim prihodima, u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Govoreći o gubicima u budžetu ove godine, Bisljimi navodi da su predviđanja Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda da će na Kosovu doći do smanjenja prihoda od preko 200 miliona evra, mada on navodi da ne veruje da će ta suma da iznosi više od 130 miliona.

Kosovska vlada je 14. marta, nakon pojave koronavirusa, uvela vanredno stanje u javnom zdravstvu, prekinut je međugradski i međunarodni saobraćaj, zatvorene su granice, te i kafići, restorani, trgovinski centri, osim apoteka i prehrambenih prodavnica. U međuvremenu je uvedeno i ograničeno kretanje za građane.

Fiskalni paket

Postepeni početak otvaranja privrede počeo je 4. maja.

U međuvremenu, Vlada je usvojila hitan fiskalni paket od oko 180 miliona evra kao prvu pomoć za nekoliko sektora koji trpe posledice od korona virusa. Paket predviđa pomoć korisnicima socijalne i penzione šeme, finansijsku podršku kompanijama i privrednicima koji su se suočili sa poteškoćama, a u cilju isplata plata radnicima i kirije i slično.

Preko 20.000 preduzeća je podnelo zahteve kosovskoj Poreskoj upravi za kompenzaciju plata radnicima na osnovu vladinog paketa, a okvirna je procena da je broj radnika kojima je pomoć potrebna preko 115.000.

Taj paket, međutim, ne pomaže obnovi ekonomije u ovom periodu.

„Paket je bio hitne prirode i kao takav on ne može i nije imao za cilj da nadoknadi štetu koja je prouzrokovana ekonomiji. Paket samo omogućava lakši prelazak ove faze. Nismo imali nameru da prekrijemo sve gubitke, a to i ne možemo“, navodi Bisljimi.

Paket ekonomske obnove

On dodaje da će se veći deo pomoći privrednoj zajednici obezbediti putem paketa ekonomske obnove, čija će izrada početi u toku ove nedelje. Taj paket, međutim, ne može da se sprovede dok se potpuno ne ukinu ograničavajuće mere kosovske vlade zato što privrednici u ovom trenutku ni ne pokušavaju da podignu kredit.

„Ono što se za sada zna jeste da će paket imati ukupan kapacitet od preko milijardu evra. Međutim, injekcija će biti vrlo mala (oko 300 miliona evra), ali ostatak će doći iz bankarskog sistema. Ali, mi garantujemo kredit, preuzimamo kamatnu stopu. Biće olakšica za preduzeća gde su vlasnici žene, i želimo ovaj period da iskoristimo i za osnaživanje žena“, ističe Bisljimi.

Privredna komora Kosova je istraživanjem utvrdila da će Kosovu trebati do 600 miliona evra za ublažavanje ekonomske štete.

Ekonomska pandemija

Stručnjak za ekonomska pitanja Safet Grđaljiu (Safet Gerxhaliu), smatra, međutim, da Kosovo iz ekonomske krize ulazi u još dublju krizu i da država ne deluje blagovremeno.

„Istina je da je najveće udarce pretrpeo privatni sektor i poslovna zajednica. U tom pravcu, rekli smo da je najveći izazov Kosova u budućnosti neće biti pandemija korona virusa već ekonomska pandemija, a nažalost, i ona politička“, smatra on.

Dodaje da je Kosovu što hitnije potrebno usvajanje paketa za ekonomsku obnovu.

S druge strane, predsednik Ujedinjenih nezavisnih sindikata na Kosovu, Avni Ajdini, izjavio je prethodno za RSE da se nezaposlenost na Kosovu može popeti sa 30 na 50 odsto do kraja pandemije.

Kosovo od 25. marta funkcioniše sa tehničkom vladom. Skupština je tog dana izglasala nepoverenje vladi Aljbina Kurtija. Tači je prošle nedelje odredio Avdulaha Hotija iz LDK za novog mandatara vlade.

Proces formiranja nove vlade je, međutim, stopirao kosovski Ustavni sud do 29. maja, nakon zahteva pokreta Samoopredeljenje o oceni ustavnosti ovlašćenja predsednika Kosova da imenuje mandatara. Ovaj pokret, na čijem je čelu Kurti, smatra da Kosovo treba da ide u nove izbore nakon raspuštanja kosovske Skupštine i da je formiranje vlade bez izbornog pobednika neustavno.

RSE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.