U Grabovcu danas neradni dan, a polje cveta

FOTO: Radio Kontakt Plus / Grabovac

Grabovac, selo u opštini Zvečan, obiluje mnoštvom običaja. Jedan od njih je svetkovanje četvrtka.

Svake godine, od Velikog četvrtka do Spasovdana, meštani ovog sela, četvrtkom ne rade u polju. Naročito vode računa o tome da rad nije povezan sa senom.

Ovaj običaj nasledili su od predaka, verujući da će tako očuvati svoje selo od nevremena i osigurati rodnu godinu. Poštujući ga, sa ponosom ističu da je zato njihovo selo najodrživije u okolini.

Prema predanju, kod Grabovčana, praznovanje četvrtka datira još za vreme vladavine Turaka, kada ih je, pomažući komšijama, zadesilo nevreme u polju.

„Grabovac ima pet zaseoka. Meštani zaseoka Krajčani imali su ogromno imanje pored Ibra, koje se zvalo Ribariće. Imali su livade koje su kosili mobama. Jednom prilikom kada su pokosili travu, 40 Grabovčana je kupilo seno na 20 zaprežnih kola. Tada je bila velika sloga. Kad su pokupili seno, nastala je radost velika. Tada se iznenada naoblačilo, zagrmelo je, dunuo je jak vetar koji je pokupio seno i bacio ga u Ibar. To je bilo sedmog četvrtka posle Velikog četvrtka“, kaže za Radio Kontakt Plus Grabovčanin Žarko Ristić, ovo usmeno predanje.

Ubeđeni da su nešto zgrešili, vrativši se iz polja, Grabovčani većaju šta da rade.

„Odlučili su da od Velikog četvrtka praznuju svaki četvrtak do Spasovdana, tog nesrećnog četvrtka, i da ne rade ništa u polju da bi okajali grehe. Od tog dana, do danas, u našem selu se to poštuje“, kaže Ristić.

Tada je selo imalo i „poljaka”, koji se brinuo o tome da četvrtkom niko ne radi u polju.

„Ne radi se četvrtkom u polju, naročito se ne kosi trava, skuplja seno. Ne radi se zbog berićeta, samo se šetka. Niko nije smeo da radi da nam ne nanese bedu. To je bilo toliko usađeno u nas i u mlađe”, priča nam Ristić.

Od tada, tvrdi Ristić, nevreme je zaobilazilo njihovo Bano polje.

„Gradovi i velike oluje su udarali po okolnim selima – Žitkovac, Žerovnica, Rudare, Srbovac, Žaže, Lipa (…) Za razliku od nas, Srbovčani su radili četvrtkom i nevreme ih često nije zaobilazilo. Kad god bi prolazili kroz selo pitali bi nas ’Šta vi to radite, pa vaša polja ostaju cela i zdrava? Nas ubi grad.’ Neverovatno je da kod nas posle toga nije bilo većih nevremena. Nevreme bi pogodilo Srbovac tačno do granice sa Grabovcem. Čak i kad bi voda plavila, kada se ona povuče, nataložilo bi se đubrivo, ali nijedan klip na kukuruzu ne bi oborila”, priča Ristić.

Bano polje, plodna ravnica pored reke Ibar, je nešto na šta su veoma ponosni.

„Postoji priča, ali i argumenti potvrđuju da ta priča nije jalova – naše Bano polje je bilo i sada možda jeste najveće na Ibarskoj dolini do Kraljeva. Oko 500 hektara je nekada bilo. Kad su velike poplave, mnogi su strepeli od njih. Kod nas je Ibar u Bano polje, nanosio humus, đubrivo kvalitetno i taložio na ovo naše polje. Ranija istraživanja su pokazivala da su zagađenija polja oko Kraljeva nego Bano polje u Grabovcu, zato što su teški metali odlazili dolinom Ibra koji je bio dubok. Iz ovog polja koje je bilo plodno, moglo se tri berićeta koristiti – tamo gde je sada pirit, pasulj nismo mogli da prebacimo, pa tikve, pa kukuruz (…) pšenica je bila isto izdašna“, priseća se ovaj Grabovčanin.

Međutim, sada je situacija drugačija. Ibar im je razdvojio Bano polje, Trepča jedan deo kupila, a mladi nezainteresovani za običaje, ali i poljoprivredu.

„Kako mi ovo ne poštujemo i kako smo to potcenili, Ibar nam sada ne nanosi đubrivo i humus. Korito nam je puno smeća, plastike. Uzurpiramo korito Ibra. Sada svake godine, kada naiđu velike kiše, korito je puno. Odmah se matica poremeti. Ne ide više dolinom Ibra, nego paralelno sa putem kroz selo, pa su nam kuće potopljene. Tu sad dolaze teški metali, sve ono otrovno, preti nam opasnost, Ibar odnosi obale. Možda nas kažnjava zbog toga. Sve je to zbog našeg neverovanja i naše nemarnosti”, požalio se Ristić.

Iako se suočavaju sa novom realnošću, i dalje veruju da je njihovo selo najplodnije u okolini. Zato se, mahom stariji meštani i dalje trude da održe običaje i poštuju taj jedan dan u nedelji. Poštuju ga i domaćice, koje gledaju da im se četvrtkom ne beli veš na žici.

„Bog je veliki. Kad se jedan narod složi u nečemu i misli da je grešan zbog nečega i hoće da okaje grehe, makar to bilo i četvrtkom kao kod nas, Bog će da nagradi i nas je nagradio“, zaključuje Žarko Ristić.

Radio Kontakt plus



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.