U Beogradu pomen ubijenom Oliveru Ivanoviću: Tišina duga šest meseci

Polugodišnji pomen Oliveru
Polugodišnji pomen Oliveru Ivanoviću u Aleji zaslužnih građana na Novm groblju u Beogradu

„Ovo za mene nije ništa od onog što mi odgovara da bih ja pričala. Vidite i sami. Mogu da vam se samo zahvalim što ste došli, da sa nama budete danas, ovde. Nemi smo od svega ovog što nam se desilo sa Oliverom, možda još više od nekih stvari koje se dešavaju posle. Ali mi nismo ti da sudimo. Bog je taj koji će suditi,“ jedine su bile glasno izgovorene reči na šestomesečnom pomenu srpskom lideru sa Kosova i Metohije, Oliveru Ivanoviću, danas u Beogradu i izgovorila ih je sestra, Nataša Ilić-Ivanović. U Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, vladala je tišina, kao i ona napolju. Šta su utvrdile dve istrage koje se vode u Prištini i Beogradu – za javnost i porodicu do danas ostaje potpuna nepoznanica.

„I posle šest meseci smo u neverici. Teško nam je da prihvatimo realnost. On je za nas uvek predstavljao podršku. Bio je oličenje energije, naš stub. Bez obzira na sve, i dalje je sa nama, njegove reči i misli su tu. Tako će ostati. Znam da su mom ocu na prvom mestu bila deca. Celovitost porodice je za njega bila izuzetno značajna, a sa druge strane, znam da bi mu i danas značila podrška ovih njegovih pravih prijatelja, onih koji su i danas ostali sa nama,“ rekao je Oliverov sin Žarko Ivanović u razgovoru koji smo odvojeno od pomena vodili.

Ivanovićevi sinovi Nikola i Janko

Ima jedna divna rečenica koja se ponavlja za Olivera: Ubiše čoveka. Tom smrću ubijene su i pokidane one niti važne – ljudske, etičke. I neotkrivanjem ubica, na putu smo daleko od toga da budemo slobodni, ne prema spolja, nego prema unutra.

Nije umro Oliver Ivanović, umire pravda u nama

„Ova tišina na groblju je zapravo samo govor o tome koliko smo mi daleko od pravde. Ne možemo mi reći da je umro Oliver Ivanović. Umire pravda u nama. Već šest meseci, svaki dan. I umire ne samo u nama kao pojedincima, već u kolektivu – bez obzira da li se radi o Beogradu, Kosovskoj Mitrovici, ili nekom goranskom selu,“ kaže književnik i novinar Živojin Rakočević.

Rakočević smatra da bi trebalo, „hitno formirati međunarodni istražni tim“ koji bi se bavio istragom ubistva srpskog političara.

Šta kaže kolektiv: „Ako je ovakav čovek mogao da pogine a da nema nikakvog traga o njemu, o onima koji su to naručili i izvršili – šta će biti sa nama?“

Kosmetskom heroju

„Kad su živi zavideli mrtvima“

Srpska političarka i univerzitetski profesor sa KiM-a, Rada Trajković, koja je serijom svedočenja u javnosti nakon ubistva otvorila pitanja uloge „centara moći na Severu“ i, od nedavno potpredsednika Srpske liste – Milana Radoičića, prema samom Oliveru Ivanoviću, takođe je bila na šestomesečnom pomenu.

„Celim sam putem imala samo jednu misao – Kad su živi zavideli mrtvima. Sve ono što se dešava je prosto neverovatno. Oliver je, na žalost, na groblju, a oni za koje verujem da su učestvovali, ušli su zvanično kao pregovarači u kabinete, legalizovani su, a onaj koji se na neki način najviše voleo, polako ostaje usamljen i to je nešto što me je potpuno porazilo.“

Polugodišnji pomen Oliveru Trajković sa porodicom
Polugodišnji pomen Oliveru Ivanoviću, Rada Trajković sa porodicom Olivera Ivanovića

I oni koji nisu poznavali Olivera Ivanovića došli su danas.

Polugodišnji pomen Oliveru partijski saborci GI SDP
Polugodišnji pomen Oliveru Ivanoviću, Beograđanka Mina Ostojić, koja nije poznavala Ivanovića

„Olivera nisam poznavala lično, ali sam pratila njegovu borbu i divila mu se. I dan danas. Ne mogu da razumem odakle mu snaga za takvu borbu, još manje mogu da razumem kako je nepravedno bio optužen, na koliko osuđen, kakve su hajke vođene protiv njega, sa čije strane… to mnogi od nas pretpostavljaju, ne mogu da kažem – znaju, jer nema dokaza. Na kraju, u ovoj zemlji politički neistomišljenici se eliminišu. Verovatno ga je trebalo skloniti da bi se radilo ovo što se radi,“ rekla je Beograđanka, Mina Ostojić. Nekadašnja stjuardesa JAT-a, sada u penziji, danas je aktivna na Tviteru.

Pokazuje nam poruke, koje dnevno ostavlja o Oliveru Ivanoviću i sa kojima pokušava da „odbrani istinu“. Na grobu je ostavila mali venac cveća sa srpskom trobojkom i porukom „Kosmetskom heroju“.

Strah me da predistražni postupak nikada neće biti okončan a izgleda da rezultata ima

Istinu čeka i Oliverov stariji brat, Miroslav Ivanović, sudija. Računa svaki dan od kada je, kaže, Oliver oduzet iz ove porodice.

„U vezi sa istragom koja se vodi ovde u Beogradu, kao i ona u Prištini, nikakvih informacija nemamo. Niko nam se ne obraća na tu temu. Iako redovno naglašavam – ne očekujem da nam se iznose detalji istrage, ali makar da to bude nagoveštaj ili o dosadašnjem toku. Čini mi se da rezultata ima. Međutim, ti  se rezultati iz nekog razloga ne finalizuju. Istraga se ne privodi kraju. Strah me je da istraga, odnosno predistražni postupak, nikada neće biti ni okončan,“ rekao nam je posle pomena.

Polugodišnji pomen Oliveru brat Miroslav
Polugodišnji pomen Oliveru, brat Miroslav

Pogađa ga, kaže, to što su se kao porodica našli na putu strana koje se nalaze u medijskom i političkom sukobljavanju. Komentariše rečenicu kosovskog predsednika Hašima Tačija u vezi sa istragom ubistva njegovog brata o tome da će istina „nekog zaboleti“:

„Ja ovu rečenicu razumem tako da onaj ko je izgovara, odlično zna i ko su izvršioci i iz kojih kuhinja je poteklo sve to. To može samo da mi smeta, jer očekujem da je prvi normalan korak da to neko prijavi nadležnim organima koji bi trebalo da u tom smislu nešto urade.“

Ivanović nije optimista:

„Mislim da ni do toga neće da dođe. To će jednostavno ostati tako i služiće za jedno nesvršeno političko prepucavanje koje bi svakako stvaralo nekom političke poene, a nas kao porodicu strašno povređuje.“

Ne zna se da li je gori dan ubistva ili gromoglasna ćutnja

„Ne znam da li je bio bolji čovek ili političar, čovek koji je čitav svoj život posvetio idealima u koje je verovao i za koje se do kraja svog života i borio. I kao što je sestra rekla, ne zna se da li je gori dan kada se sve dogodilo, ili ovo što se sada dešava, ova gromoglasna ćutnja oko ubistva i potpuno nerazjašnjenih okolnosti. Ne samo da nema epiloga, već apsolutno nema nikakve informacije da li se bar pomerio jedan milimetar u istrazi koja se vrši – ako se uopšte i vrši. Ali se grdno varaju svi da ćemo svi mi – koji smo se ovde okupili – njegovi prijatelji, ikada prestati da tražimo odgovore na pitanja koja ćemo non-stop postavljati, a to je zašto ovaj slučaj nema epilog i šta se zapravo desilo tog 16. januara,“ rekao je Ljajić u izjavi za KoSSev.

Oliver je bio bezbedniji u pritvoru nego na slobodi, rekao je na dan ubistva u studiju RTS ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić, koji je priznao da ga je upozoravao i molio da se skloni iz Mitrovice. Taj snimak je ostao čuven i zbog toga što se Ljajić rasplakao u studiju. Bio mu je prijatelj, koji je i danas došao.

Pitali smo ga danas da nam objasni sa kakvim je saznanjima raspolagao kada je upozoravao Olivera Ivanovića da se skloni iz Mitrovice, a o čemu je svedočio u studiju, odnosno da li je obavestio nadležne institucije. Ljajić je odgovorio da nije raspolagao ni sa kakvim saznanjima.

Znam šta znači živeti u malom mestu i biti stigmatizovan

Na pitanje na osnovu čega je onda tražio od Olivera da se skloni iz Mitrovice, Ljajić je ovako odgovorio:

Polugodišnji pomen Oliveru Ivanoviću, Rasim Ljajić
Polugodišnji pomen Oliveru Ivanoviću, Rasim Ljajić

„Zato što sam ja u Oliveru prepoznao i neku svoju sudbinu, da budem potpuno iskren, i odatle je i ta tolika moja vezanost za njega. Ja najbolje znam šta znači živeti u maloj sredini. A kada vas neko proskribira kao izdajnika, a ne znate ni šta ste izdali, niti ste mogli šta da izdate i da ste hteli, i kada svi upiru u vas prstom koji su pedeset puta gori od vas. Nisu vam ni do kolena, a usuđuju se da kvalifikuju ljude na takav način, da ih stigmatizuju… Ja sam u Oliveru video svoju sudbinu i to je bio razlog zašto sam mu ja govorio, znajući da se bori protiv apsolutno svih, jednog većinskog raspoloženja i mišljenja koje je bukvalno nametnuto. A znam da je duboko u pravu za sve što je govorio i za sve za šta se zalagao. Siguran sam da će mu vreme dati za pravo za sve ono za šta se zalagao.“

Oliver Ivanović ubijen je s leđa sa šest hitaca 16. januara u jutarnjim satima pred prostorijama svoje kancelarije u centru Kosovske Mitrovice. Bio je najpoznatiji lider kosovskometohijskih Srba od 1999. Suđeno mu je za ratne zločine u sudskom procesu koji je vodilo upravo sudsko veće EULEX-a, a pred kojim je i osuđen na devet godina zatvora.

Manje od godinu dana pred ubistvo oslobođen je da se brani sa slobode u ponovljenom sudskom procesu i to nakon što je u pritvoru proveo skoro tri i po godine.

U javnosti, uključujući i značajan deo međunarodne, pre svega onih koji su sarađivali sa Ivanovićem tokom godina, ostao je jedinstven utisak da se radilo o nepravednom, odnosno montiranom procesu, kako je sam Ivanović govorio od prvog dana svog pritvora.

Po izlasku iz zatvora a nakon odluke da se sa svojom građanskom inicijativom kandiduje za kosovske izbore, dospeo je u medijsku i političku stigmatizaciju, onih struktura kojima upravlja, odnosno kontroliše, najjača stranka kosovskih Srba – Srpska lista, a zapaljen mu je i auto.

Sahranjen je u aleji zaslužnih građana u Beogradu. Bez komemoracije u opštini Severna Mitrovica čiji je odbornik bio, na ulicama ga je ispratila reka ljudi – iza kovčega i uz špalire sa strane.

Nad grobom mu je sa srpskom premijerkom Anom Brnabić klekao Marko Đurić, a na sahrani je bio i Goran Rakić.

Do sada, u javnosti, u istrazi zvanično nema rezultata, ali ni pomaka, iako se vode dve – U Beogradu i Prištini. Sa druge strane, uzajamno se optužuju. Srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski Hašim Tači više puta najavljivali su rokove i skore konkretne informacije, što se još uvek nije dogodilo.

Oliver Ivanović iza sebe ostavio petoro dece, sinove Nikolu, Žarka, Janka i Bogdana i ćerku Kiaru.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.