U 2020. 67 slučajeva nasilja u porodici na Severu Kosova, najčešće žrtve žene i deca

Nasilje u porodici
Ilustracija/FOTO: KoSSev

Kako prepoznati nasilnika u porodici? I šta podrazumeva porodično nasilje? Da li je relativno niska stopa registrovanih slučajeva porodičnog nasilja na Severu Kosova u odnosu na susedni policijski region, ili Prištinu, pokazatelj ekonomskog blagostanja, prosvećenosti, manjeg broja stanovnika u odnosu na sredine južno od Ibra, ili kulturu neprijavljivanja, pa čak i neprepoznavanja nasilja u porodici?

Tokom prošle godine na području Severa Kosova registrovano je 67 slučajeva porodičnog nasilja, od čega je najviše prijavljeno u policijskoj stanici Severne Mitrovice 41. Za Mitrovicom, sledi Leposavić sa 18, u Zvečanu je 6 i dva u Zubinom Potoku.

Od 67 slučajeva porodičnog nasilja, 39 je okarakterisano kao „nasilje u porodici“, 8 su „lake telesne povrede“, po četiri slučaja „napada“ i „uznemirivanje“, 5 pretnji i 5 kršenja zaštitnih naloga.

To je tek nešto viši broj koje je policijski region „Sever“ registrovao u godini kovida u odnosu na prethodnu 2019.

Tada je u ovom regionu zavedeno 55 ovih slučajeva, dok je u Južnoj Mitrovici, regionalnoj istražnoj jedinici „Jug“, primera radi, prijavljeno praktično dvostruko više – 107 slučajeva, a u Prištini čak 595.

O tome šta nam kazuju ove cifre razgovarali smo sa inspektorima u regionalnoj istražnoj jedinici za porodično nasilje i maloletničku delikvenciju.

Za ovakve razlike u statistici, kao glavni razlog navode manji broj stanovnika na Severu u odnosu na druge sredine.

Osim što se u severnim opštinama takođe radi i tek o blagom porastu ove vrste nasilja u odnosu na 2019, barem kada su u pitanju registrovani slučajevi, među njima nije bilo ni težih oblika porodičnog nasilja, odnosno krivičnih dela, kao što je ubistvo, ubistvo u pokušaju i zlostavljanje, kakvih je imalo na jugu.

Prosečna porodica sa Severa deo je srednjeg staleža, ocenjuju u ovoj regionalnoj istražnoj jedinici. S obzirom na to da dobar dar deo ljudi uspeva pristojno da živi u ekonomskom smislu, izbegnut je jedan od ključnih okidača za ovu vrstu nasilja.

Ipak, u godini pandemije, policajci se slažu da je primetna frustracija usled ograničene slobode kretanja, obaveza nošenja zaštitnih maski, straha od bolesti i posledica iste, izostanka druženja, okupljanja lepim povodima.

Na Severu se slučajevi nasilja u porodici ne prijavljuju često i iz nekoliko drugih razloga, karakterističnih za tradicionalne i patrijarhalne sredine: stid, strah od nasilnika ali i strah od osude okoline, te percepcije da nema ko da žrtvama pomogne na adekvatan način.

Najčešće žrtve porodičnog nasilja su žene i deca. Kao najčešći uzroci za nasilje su alkoholizam i nerešeni porodični odnosi. Na Severu Kosova, povod za nasilje usled ekonomskih razloga je na trećem mestu, utisak je istražitelja.

Ključno je poverenje u policiju.

„Mora da postoji uverenje žrtve da kada dođe u policijsku stanicu i odluči da prijavi nasilje, da će biti i saslušana, da će joj biti pružena pomoć“, navode.

Svaka policijska stanica ima po jednog istražitelja za slučajeve nasilja u porodici, dok je na nivou regiona „Sever“, istražna jedinica Odeljenja za prevenciju nasilja u porodici i maloletničke delikvencije i istragu težih slučajeva uspostavljena 2016. godine.

U njoj danas rade tri inspektora od kojih su dve žene i oni se bave rešavanjem težih oblika ovog nasilja. Lakšim slučajevima za koje je zaprećena kazna do 5 godina bave se na nivou policijske stanice.

Postupak prijavljivanja nasilja u proceduralnom smislu kreće od prijavljivanja telefonom na 192 u dežurnu policijsku stanicu. Radiovezom informacija se prenosi dežurnom tim lideru, nakon čega policijska patrola odlazi na lice mesta.

„Treba da se uđe u kuću, da se odvoje žrtva od počinioca, treba da se obavi kratak razgovor bez puno zadiranja u detalje zbog mogućnosti dalje eskalacije sukoba. Treba da se ode u policijski stanicu, da se žrtvi prži prva pomoć ukoliko je povređena, ukoliko nije da se dođe u policijsku stanicu, da se pozovi primarni istražitelj pri nadležnoj policijskoj stanici za nasilje u porodici, obaviti razgovor sa žrtvom, uzeti izjavu, obavestiti postupajućeg tužioca, koji donosi odluku o tome da li je potrebno zadržati osumnjičenog do 48 sati u pritvoru, što se obično i radi“ – objašnjavaju dalji postupak. To je ono čemu uče policajce.

Pokreće se zaštitni nalog koji donosi sud. Ukoliko se slučaj nasilja dogodi tokom vikenda onda ovaj nalog pokreće koordinator, odnosno šef odeljenja u regionalnoj istražnoj jedinici, koji ima ovlašćenja umesto sudije. Ovaj nalog važi do prvog dana otvaranja suda.

Zaštitni nalog suda potom važi do prve parnice, koja se obično organizuje u roku od nedelju dana u prostorijama Osnovnog suda u Mitrovici. Tada sudija donosi odluku da li će prvi nalog biti uvažen,  i potom i produžen. Na zahtev žrtve on se zakonski može produžavati dva puta po šest meseci. U slučajevima kada je potrebno preduzeti dalju zaštitu žrtve, ona se sklanja u sigurnu kuću.

„Mada se mi ovde pridržavamo jednog pravila a to je da uklonimo nasilnika uz kuće. Ako je teže nasilje u pitanju, onda ide u zatvor“, naglašavaju policajci, dodajući da sudija donosi odluku o udaljavanju počinioca nasilja iz mesta boravka.

„I to je dobra stvar. Dakle, udaljimo ga i ostavimo porodicu da živi tu. Jer mnogo je bolje za porodicu da ostane da živi u kući svojoj nego da bude izmeštena na neku od lokacija, koliko god uslovi bili pristojni. Nasilnik dobija zabranu prilaska“.

U regionu Sever prošle godine je izdata jedna ovakva mera, sticajem okolnosti u pitanju je bio upravo pripadnik policije kao nasilnik.

„On je bio suspendovan s posla na šest meseci, mi smo ostali u kontaktu sa žrtvom bez obzira na to što mi nakon što predamo tužilaštvu spisak predmeta, tu se na neki način završava policjski rad“.

Rad na slučajevima nasilja u porodici specifičan je, objašnjavaju dalje policajci, upravo š po tome što policija ostaje i dalje u kontaktu sa žrtvom iako je predala spise tužilaštvu.

„To nije u opisu našeg posla ali smo fleksibilniji kada je u pitanju žrtva nasilja u porodici.

Postoji iskustvo da su i dve godine nakon incidenta ostajali u kontaktu sa žrtvom jer se dešava da se upravo žrtve vezuju sa policajcima koji su im pomagali, objašnjavaju dalje.

„Posebno kada je osetljiva žrtva, ostajemo u kontaktu sa njom, sve dok ne budemo bili sigurni da joj policijska pomoć više nije neophodna“.

Saradnja sa socijalnim centrima u četiri severne opštine se ističe kao pozitivan primer. Upravo su centri za socijalni rad ključni u lancu neophodne institucionalne podrške žrtvama porodičnog nasilja i imaju široka ovlašćenja, posebno kada je u pitanju zaštita dece, i čije mišljenje se i na sudu takođe uzima kao ključno.

Na pitanje koliko su nadležni organi profesionalni u svom radu, te da li postoje primeri kada su nadležni u institucijama u maloj sredini kakav je sever Kosova umesto podrške orjentisani radije da okrive žrtvu i prikriju slučajeve nasilja, u ovoj istražnoj jedinici kažu da toga ne sme da bude i ističu kao primer upravo to da su insistitrali na rešavanju slučaja porodičnog nasilja u kojem je nasilnik bio njihov kolega i da je slučaj urađen bez greške uprkos pritisku osude koji je usledio, ali i da to nije jedini slučaj.

„Šta rade kolege na staničnom nivou, ne možemo da garantujemo. Vidimo samo ono što dobijamo u izveštaju. Ali osećaj jeste da se može bolje. Sasvim sigurno se može bolje“, naglašavaju.

Programi edukacije tokom godina i više civilnih inicijativa doprinelo je da se ljudi slobodnije javljaju policiji.

Na pitanje koliko je važna podrška javnosti, odnosno medija i podizanje svesti i pojedinca da prepoznaju oblike nasilja i da se tako spreče, odnosno zašto se retko policija na severu oglašava u javnosti kada je u pitanju razgovor o ovoj temi, nismo dobili direktan odgovor.

Navode da su značajna sredstva u prošlosti utrošena na treninge, programe edukacije, u kojima su učestvovali policajci, ali da kao najkonkrentiji i najpozitivniji vid pomoći prepoznaju nedavno otvaranje sigurne kuće u Zupču.

„Najvažnije je da se ne preliva nešto iz šupljeg u prazno. Mnogo je novca utrošeno, ali je ovo ona konkretna pomoć koju žena koja se nađe u problemu da nema kuda da ode – očekuje“, kažu dalje.

To što se sigurna kuća nalazi na poznatoj lokaciji i na relativno maloj teritoriji u kojoj se ljudi međusobno poznaju, policajci ne vidi kao prepreku.

Kao primer navode iskustva tokom ranijih godina, kada se dešavalo da žena prijavi nasilnika i nađe se sa malom decom u stanici policije a da policajci nemaju rešenje gde da je smeste.

„Desi se situacija da u pola noći žena dođe sa bebom u policijsku stanicu a da mi ne znamo gde ženu da smestimo. Imali smo primer da sakupljamo novac na nivou policijske stanice i da kupujemo prehranu za bebu, donosimo garderobu od kuće, da kupujemo pelene, da ih smeštamo u neke priručne prostorije unutar policijske stanice kako bismo je na neki način zaštitili. Nije se praktično niko usuđivao da je smesti u neku od sigurnih kuća na jugu, ni sama žrtva, ne govori drugi jezik, nepoverljiva je“.

Kao jednu od osnovnih vrednosti postojanja ove sigurne kuće, policajci u regionu Sever iznose to što je ova ustanova otvorena i finansira se na osnovu programske podrške institucija, te da ne zavisi od donacija ili inicijative pojedinačnih međunarodnih nevladinih organizacija.

„Ovo je, dakle, sada unutar sistema sa jasnim finansiranjem, sa obezbeđenjem, kamerama, zidom, pristojnim uslovima, i ono što je veoma bitno, omogućeno je da žene dobiju zaposlenje, recimo u fabrici Javor koja se nalazi u Zubinom Potoku. Dve štićenice su tamo i koliko mi je poznato, one sada rade u fabrici, dakle, i ekonomski su zbrinute“, policajci su sigurni u sigurnu kuću kao jedno od konkrentih rešenja, ne samo za zbrinjavanje ugroženih proodica, već i za osnaživanje i osamostavljivanje same žene.

Jaka žena veoma će retko biti žrtva, navode u policiji. Jednom će pretrpeti nasilje muškarca i više nikad. One žene koje trpe nasilje uslovljene su ekonomskim uslovima, kao i patrijarhalnom kulturom.

Šta će ti lična karta svi znaju da si moja žena

Jedan od najekestremnijih primera bio je slučaj žene koja je posle dužeg trpljenja nasilja prijavila supruga a kojoj je lična karta istekla pet godina ranije i kojoj suprug nije dozvoljavao da izvadi ličnu kartu, govoreći šta će ti lična karta – imam ja moju, šta će ti lična karta svi znaju da si moja žena.

Takođe, žrtva se često srodi kada živi sa nasilnikom. Vidite kakva je situacija, sramota je, šta će da mi kažu komšije, roditelji, škola gde moja deca idu, a vidite šta se dešava i van kuće – najčešća su pitanja koja žena sebi postavlja i koja je sputavaju da progovori i potraži pomoć.

Kako prepoznati nasilnika, odnosno nasilje?

„Ako se neko dere na vas, ako vas ponižava na različite načine, ako vas ekonomski ugrožava, ako vas primorava na seksualne odnose koje ne želite, ako vas maltretira fizički“, objašnjavaju inspektori koji se bave ovom vrstom osetljivih krivičnih dela.

Iako kažu da je u porodičnim odnosima osim ljubavi i sklada, važna prilagodljivost, želja za razumevanjem, nemaju dilemu da je za zdrav odnos neophodno, ukoliko se u kući odvija nasilje da se ono i prijavi.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.