Trnovit put do pravde za mog oca: Ne dajte da vam propadne 25 godina borbe, rekao je sudija

Piše: Zoran Radunović 

Pre 25 godina  fabrika nameštaja "DIT HRAST" u Leposaviću  raspisala je oglas za dodelu dva dvosobna stana  koji se nalaze u Leposaviću i to:

– Stan preko puta Doma kulture (Zgrada br. 1 stan br. 1)

– Zgrada  koja se nalazi u Slaništu, a poklon je Crvenog krsta Makedonije (približno iste kvadrature kao prvi stan).

Moj otac Radiša Radunović odlučio je da konkuriše, jer je ispunjavao sve kriterijume tražene po oglasu i uslovima, a i kuća u kojoj smo porodično stanovali počela je da tone i da se urušava (od tada niko u njoj i ne živi).

Moj otac bio je najstariji radnik iste fabrike (zaposlen 1963. godine). Nikada do tada nije ništa tražio, jer je do tada i imao sve uslove za normalan život. Kao najbolji radnik u fabrici više puta je nagrađivan (diplome, zahvalnice, povelje i drugo) i pohvaljivan.

Pre zaposlenja u fabrici “DIT HRAST” bio je tri puta udarnik na radnim akcijama. Kada se gradila nova fabrika, kolege i on su ručno kopali temelj i radili mnogo drugih poslova da bi se ubrzali radovi i omogućilo zapošljavanje većeg broja mladih i kvalifikovanih radnika.

Pre same raspodele stanova, razgovarao sam tada sa direktorom M. T. (puno ime i prezime poznato redakciji, kao i sva ostala imena u nastavku teksta) u vezi sa oglasom i on se složio da stanove treba da dobiju NAJSTARIJI radnici, jer su ga maltene i sami otplatili. Lepo rečeno, ali ne i ispoštovano.

Fabrika raspisuje oglas 1992. godine i moj otac se uredno javlja na ovaj oglas, kao i nekoliko njegovih kolega.

Dostavljaju svu potrebnu dokumentaciju po ovom oglasu. 

Posle par dana objavljeno je obaveštenje i lista radnika koji su bodovani. Moj otac nije bio prvi, već je to bio radnik koji je favorizovan (dodavani su mu bodovi bez zakonske osnove).

Foto: Jedna od rang lista na kojoj je Radunović bio trećiMom ocu su, međutim, umanjili bodove, po osnovu broja članova domaćinstva, računajući da ih ima dvoje, iako nas je bilo četvoro u tom momentu. Sa 10 bodova manje, bio je četvrti na listi, iako bi, da su mu priznali ono što ga sleduje, po zakonu – bio prvi. 

Piše žalbu Radničkom savetu i oni uvažavaju njegove primedbe, ali istovremeno skidaju bodove po drugom osnovu i tako se moj otac našao na trećem mestu.

Bodovi su mu umanjeni po više osnova (da bodovi nisu umanjeni, ponovo bi moj otac bio prvi na listi i daleko ispred ostalih).

Radnički savet opet razmatra žalbe i potvrđuje konačnu rang listu gde se mom ocu ponovo NEZAKONITO umanjuju bodovi na doprinos (iako je imao najveću platu), po osnovu objekta – kuće u kojoj smo živeli i na broj članova domaćinstva (konačna rang lista je broj 25/6 od 08.10.1992 godine, koju poseduje naš advokat i sama firma).

Podnosimo tužbu protiv „DIT Hrast“ Leposavić, u sudu u Leposaviću. Sudija u prvostepenom postupku bio je M.M. iz Ušća na Ibru, sa stanom u Raški (kasnije je isteran iz suda u Novom Pazaru po prijavi Ć.H.  -predsednika suda, a zbog nezakonitih radnji. M.M. je sada advokat u Raški).

On donosi realnu Presudu P.BR.437/92 gde se naglašava da se usvaja tužbeni zahtev i poništava odluka BR.25/6 od 08.10.1992 godine.

A posebno se poništavaju odluke Radničkog saveta 22/6 od 08.10.1992. godine po kojoj se jedan stan daje M.R. i odluka 23/6 od 08.10.1992.godine po kojoj se drugi stan daje M.V.

Nalaže se tuženiku-tuženoj strani  da otpočne raspodelu stanova po odredbama pravilnika o stambenim odnosima od 11.07.1991. godine (ovaj pravilnik je u skladu sa zakonom o stambenim odnosima iz 1990. godine).

DIT HRAST se žali na prvu presudu Okružnom sudu u Kosovskoj Mitrovici i tu gubi spor, a sud donosi odluku u korist mog oca i to GZ.br.222/93 gde se poništavaju obe odluke Radničkog saveta i naglašava da je DIT Hrast pogrešio kod utvrđivanja ČINJENIČNOG STANJA I ZBOG POGREŠNE PRIMENE MATERIJALNOG PRAVA.

Moj otac zatražio je izvršenje ove pravosnažne i izvršne presude (437/92) i BR.1023/93 kada je tadašnji predsednik okružnog suda M.I. (sada integrisan u kosovsko pravosuđe) doneo odluku SU.44/94 od 28.07.1994. godine, gde naglašava da je presuda 437/92 u potpunosti podobna za izvršenje, jer su u njoj shodno odredbi člana 20. stav. 1 ZIP-a naznačeni poverilac i dužnik, kao i predmet, vrsta i obim i vreme ispunjenja obaveze.

Foto: Porodična kuća u kojoj smo živeli To znači da „DIT Hrast“ treba da uradi novu raspodelu stanova, gde bi trebalo mom ocu da uvaži primedbe po osnovu broja članova domaćinstva, po osnovu doprinosa i stanja objekta u kom smo živeli, a gde je i nalaz sudskog veštaka bio u korist mog oca.

Ali na scenu tada stupa sudija M.M. koji USMENO tumači PRVOSTEPENU presudu, iako je potvrđena drugostepenom odlukom i mišljenjem tadašnjeg predsednika suda, i fabriku savetuje da treba da naprave novi oglas i tako izvrše novu raspodelu stanova, a na šta ZAKONOM NISU IMALI PRAVO.

DIT Hrast raspisuje novi oglas i moj otac se odmah prijavljuje, kao i nekoliko drugih radnika. I kao po starom – moj otac čas je treći, čas četvrti na listi. I opet ista priča – prigovori, žalbe, tužbe, ali rešenja nema. Pa opet novi oglas i raspodela i tako u krug – 1996., 1997., a 1998. dobijamo sudski postupak po prvostepenoj presudi, pa po drugostepenoj GZ.34/98 i to 22.01.1998. godine i po TREĆOJ RASPODELI/OGLASU – NEZAKONITOM.

DIT Hrast i dalje neće da sprovede zakonitu presudu P.Br.437/92 iz 1993. godine, a moj otac reaguje, piše krivičnu prijavu protiv direktora M. T., ali je ona, RAZUME se, odbijena bez PRAVNOG obrazloženja – tužilac D.D. objašnjava i na kraju kaže „PA ŠTA, IMAO JE VEZU“.

Dakle, u tom momentu je bila važna veza, ne prava pojedinaca i pravni sistem zemlje (i zato smo tu danas gde jesmo, a u vreme svih ovih događaja Socijalistička partija Srbije bila je na vlasti u Leposaviću, njeni lideri su vedrili i oblačili). Direktor „DIT Hrast“ Leposavić je tada bio poslanik u Skupštini Srbije upravo ispred Socijalističke partije Srbije. D.J. je bio predsednik opštine u dva mandata, a sada je u PKS-u).

Ipak, i tada je bilo sudija koji su imali obraz – Jovanović, Ivanović, Trifunović, Kostić… i moj otac ponovo dobija proces protiv firme – 10.11.2000. p.Br.13/00 (sudija D.T.) i po sasvim novoj NEZAKONITOJ raspodeli.

Presudom GZ.BR.7/01 od 10.02.2004. moj otac dobija firmu ponovo na sudu i svaki put poništava odluke o dodeli stanova M.R. i V.M. i vraća na ponovno bodovanje, ali sada po nekom 2., 3., 4. oglasu koji je NEZAKONIT.

Više, međutim, nije bilo raspodele stanova, a Republika Srbija prepušta nadležnost sudova koji se nalaze na Kosovu u ruke UNMIK-a.

Naš predmet se tada nalazio u rukama sudije J.K. sada integrisane u kosovsko pravosuđe, koja nije mogla da radi svoj posao zbog blokade i zbog nesaradnje  DIT Hrast sa UNMIK-ovim institucijama u to vreme.

Sudija B.T. je i snaha M.T. tadašnjem direktoru „Dit Hrast“Leposavić, a sada direktoru Gradskog Građevinskog zemljišta. Prvu firmu zatvorio je i uništio, pa je nagrađen boljom funkcijom i većom platom, jer tako to rade istaknuti partijski drugovi. Nisu bitni narod i država, važni su lični interesi.

Sud u Leposaviću više nije primao predmete u to vreme – predsednik suda bila je B.T., ali mi nije poznato šta su i u kojoj meri radili u tadašnjim sudovima.

Ove godine, ne znam tačno datum i vreme (maj-jun 2017), V.D. direktora „DIT Hrast“ V.J. rekao mi je da je sudija B.T. njima dala i dokument u kom se navodi da SUDSKI SPOR VIŠE NE TRAJE i da su oni dopustili M.R. da otkupi stan, iako NIKADA nije imao pravo na to, jer je sud u raznim nivoima donosio odluke da se njemu ne dodeli stan zbog kršenja zakona o stambenim odnosima.

Kontaktirao sam i Kancelariju za Kosovo i Metohiju, preko njihove kancelarije u Bošnjačkoj mahali u Kosovskoj Mitrovici, ali sam od Dušana Kozareva dobio odgovor da pravdu zbog povređenih prava mog oca moram da tražim pred nadležnim sudskim organima, ali mi nije napisano koliko još treba da 'jurimo' po sudu – 25, ili možda još 50 – 100 godina i to uprkos tome što su sudske odluke bile u našu korist još 1993-1994 godine.

Kontaktirao sam i tadašnjeg premijera, a sada predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, kako bi me primio i pomogao, ali ne da uzmem nešto tuđe, već da ono što meni pripada ne uzme neko drugi – neko ko to nije ni zaslužio.

Obećano je i obrazloženo rečima "Biće" (koje godine, kog veka još ne znam), ali ništa.

Sudija B.T. je sada integrisana u kosovski pravosudni  sistem, pa ću preko advokata da zatražim obrazloženje po kom osnovu je data saglasnost za otkup spornog stana, kao i po kom osnovu je ona dala PISANI dokument (kad nije sudija u predmetu, niti predsednik suda).

Uslediće i krivične prijave službenim licima koja su prekršila zakon i na taj način zloupotrebila službeni položaj, zbog otuđenja imovine koja nije vlasništvo „DIT Hrast“ Leposavić, već kosovske agencije za imovinu – KPA.

NAPOMINJEM i da je Zemljoradnička zadruga skoro u isto vreme raspisala i oglas za dodelu dva dvosobna stana u Leposaviću, a da je njihovo rukovodstvo napravilo Pravilnik po kome SUPRUŽNICI u zadruzi mogu spojiti bodove i tako dobiti stan (da li je to po zakonu ili ne procenite sami, ja samo iznosim činjenice).

Tadašnji direktor M.P. i njegova supruga Lj.P. spajaju bodove i prvi su na rang listi, a drugi stan je trebalo da pripadne S.M., inače inžinjeru poljoprivrede (supruga M.P. koji je FAVORIZOVAN bez ikakvog osnova u raspodeli u DIT Hrast Leposavić, a na štetu mog oca).

Ali su u zadruzi zaboravili da postoji još jedan bračni par i to B.R. i B.R – koja je bila na porodiljskom bolovanju. Njen suprug B.R. je predao dokumenta zadnji dan oglasa i to u 14:30. Pa tako drugi stan dobija on, a problem S.R. i M.R. rešavaju preko DIT HRAST Leposavić i preko mog oca, tako što mu umanjuju bodove po svim osnovama.

Iako je sve završeno 1993-1994 godine (videti presude u kojima nigde ne piše da se otvaraju i raspisuju novi oglasi, već da se uradi raspodela po presudi 437/92.), razgovarao sam pre par dana i sa predsednikom suda u Mitrovici N.K. i izneo naš problem.

Nije mogao da veruje da je prošlo 25 godina zavrzlami, jer je sve moglo da bude rešeno 1994. godine, a objasnio sam i da je tadašnji direktor M.T. bio poslanik u Skupštini Srbije, dok je obavljao i odgovorne funkcije u SPS-u Leposaviću. Sudija je objasnio da će svi prethodni predmeti biti popisani i da će se sud njima baviti, sve mu je jasno i rekao mi je: "Bori se i ne daj da ti propadne 25 godina borbe".

Podsetiću na to šta je napisao predsednik okružnog suda još davne 1994. godine – M.I.: "Kolegijum suda zauzeo je stav da je navedena izvršna isprava u potpunosti podobna za izvršenje, jer su u njoj, shodno odredbi čl.20.Stav1. ZIP-a, naznačeni poverilac i dužnik, kao i predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze."

U Leposaviću od 1992. godine, pa do danas sve je isto.

U vezi sa našim sporom obavestiću ambasade zemalja KVINTE, kao i kosovsko ministarstvo pravosuđa.

(Potpisnik teksta je Zoran Radunović, sin Radiše Radunovića kojeg je i predstavljao u sudskim procesima sa firmom  DIT "Hrast". Zoran Radunović živi u opštini Leposavić.)

 



Naglašavamo da autori tekstova preuzimaju isključivu odgovornost za istinitost svojih navoda, te da pisma naših čitalaca ne odražavaju nužno stav KoSSeva, niti je KoSSev autor informacija u ovoj rubrici. Da bi se informacija koju želite da podelite sa javnošću objavila na KoSSevu, u okviru rubrike "Građani pišu", potrebno je da se potpišete punim imenom i prezimenom, uz osnovnu informaciju o sebi, a da redakciji potvrdite svoj identitet i potpišete izjavu da se tekst objavljuje na osnovu vaše saglasnosti. Istovremeno skrećemo pažnju da informacije koje budete izneli moraju da budu potkrepljene argumentima, da jezik kojim budete pisali ne sme da sadrži govor mržnje, diskriminacije, omalovažavanje po bilo kojoj osnovi. Kao redakcija zadržavamo pravo da tekstove lektorišemo, da umesto punih imena, ukoliko se spominju u tekstu, možemo da objavimo inicijale istih, da tekst ne objavimo ukoliko utvrdimo da je neautentičan, propagandistički, zlonameran ili nije od javnog značaja.



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.