Tribina „Kosovo-Srbija: Šta dalje?“ Dijalog ključan za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine

Politika je tokom ovih 19 godina saradnju (Srba i Albanaca) učinila nemogućom. Mi sada govorimo o finalnoj fazi pregovora a ne znamo šta se desilo u prethodnim utakmicama i kako smo došli do finala. Postoji medijska propaganda sa obe strane – i u Srbiji i na Kosovu koja nam ispira mozak. Mladi i ovde i tamo imaju strah zbog onoga što se prikazuje na televiziji, ali i zbog nasilne prošlosti. Nije lako doći, poručili su u Beogradu gosti iz Prištine – novinar Eraldin Fazliu i civilna aktivistkinja Emela Ajdini.  Njihovi domaćini odgovaraju: Tome su kumovale političke elite koje su uspele da se normalizuju što se za građane ne može reći. Imamo iste političke elite iz devedesetih godina. Imamo zarobljene države. Istorija se ponavlja, prvi put kao tragedija, posle kao farsa. Rat na Kosovu i bombardovanje Srbije  bili su tragedija a ovo što se sada dešava je farsa – kaže Bojan Elek iz Centra za bezbednosnu politiku; dok Jelena Prusina iz Inicijative mladih koja je organizator festivala: Kada je u pitanju suočavanje s prošlosti i onome kroz šta smo mi ovde prošli i ljudi na Kosovu, mora da se razgovara sa mladima, jer to je jedini način da oni razviju neki odnos prema tome.

Drugog dana festivala „Mirëdita, dobar dan“ održana je tribina „Kosovo Srbija: Šta predstavljamo jedni drugima“.

Normalizaciji odnosa dve strane doprinosi kulturna razmena i dijalog u civilnom sektoru, nemaju sumnju četiri govornika, i pored kritičkog pogleda na prošlost i današnjicu.

I dve trećine građana Srbije zalaže se za nastavak briselskog dijaloga, podsetio je Bojan Elek na rezultate istraživanja koje je njegova nevladina organizacija nedavno sprovela. Ipak, 84 odsto njih protivi se priznanju nezavisnosti Kosova, čak i ako je to uslov za članstvo u EU. Isto istraživanje je pokazalo i da čak 82 odsto Srba nikada nije bilo na Kosovu i Metohiji.

„Kosovo se u Srbiji postavlja kao jedna od najvažnijih tema, a dijalog treba da pronađe kompromisno rešenje“, kazao je Elek.

Iz takve statistike nije, međutim, teško zaključiti da će rezultat normalizacije biti upravo kompromis sa kojim nijedna od strana neće biti zadovoljna.

Sporazum „konstruktivna dvoznačnost“

Smatra da će Priština u takvom kompromisu dobiti stolicu u Ujedinjenim nacijama, dok će Srbiji potpisivanjem sporazuma biti „širom otvorena vrata“ ka EU.

Tako će sporazum o normalizaciji, ističe, biti „konstruktivna dvoznačnost“, odnosno nejasnoća poput odrednica Zajednice/Asocijacije srpskih opština u okviru Briselskog sporazuma. Podsetio je da se Asocijacija objašnjava u Prištini poput nevladine organizacije, a Zajednica u Beogradu kao nešto što će omogućiti opstanak Srba na KiM.

Karla Marksa je citirao kako bi objasnio ono što se događa u uzajamnim odnosima srpskog i albanskog naroda, tokom devedesetih i sada dvehiljaditih – istorija se ponavlja, prvi put kao tragedija, a potom kao farsa.

Umesto gradnje mostova, istražiti nestale

Za novinara Kosovo 2.0 Eraldina Fazliua razgovor o nestalima je najbitnija tema. Ne potcenjujući značaj, kako navodi, izgradnje mostova i puteva, neophodno je prethodno završiti istrage o nestalim licima tokom rata.

„Moramo prvo istražiti gde su zakopani posmrtni ostaci. Pa nećemo valjda graditi puteve i mostove preko njih,“ rekao je Fazliju.

Prema vlastima u Prištini i Beogradu je kritičan.

Na delu je „licemerje“ predstavnika vlasti na obe strane, dok i u kosovskom i u srpskom društvu nedostaje opšti građanski revolt protiv neodgovornih političara.

„Ne treba da gledamo jedni na druge kroz odnos dva predsednika,“ rekao je Fazliju koji je posebno kritikovao kosovskog premijera Ramuša Haradinaja istakavši da je „licemeran“, jer je do dolaska na vlast pričao upravo o tome da „oni koji su na vlasti samo teže da na njoj ostanu“ i da im dijalog Beograda i Prištine ništa ne znači.

Normalizaciji odnosa, kako je dodao, ne doprinose ni incidenti poput hapšenja direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, ni „voz koji ide iz Beograda u Kosovsku Mitrovicu“.

Za stanje na Kosovu, optužuje i međunarodnu zajednicu, poručivši je ona veoma doprinela da ono bude teško.

„Moramo da zatvorimo rane prošlosti i istražimo šta se desilo sa nestalima,“ poručio je.

Jedino civilni sektor sve vreme u dijalogu

Jovana Prusina, aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava ocenila je da se za sve ove godine koliko postoji politički dijalog, koji se svako malo prekine, civilni dijalog odvija u kontinuitetu.

Kaže i da je festival poput ovog pravi način za održavanje te vrste dijaloga i da on mora što pre da postane „mainstream“ i da se ne priča o tome koliko ga je policajaca obezbeđivalo i „kako da sačuvamo glavu“, nego o porukama s njega i da se razmenjuju iskustva.

„Posao civilnog sektora je upravo ono što država neće ili misli da ne treba da se radi. Znači kad se kaže da nema kulturne razmene, e pa sad ćemo da napravimo,“ rekla je ona i dodala da ovakvih prilika da mladi razgovaraju treba da bude još više.

Kao aktivistkinja Inicijative, objasnila je da se susretala sa brojnim predrasudama mladih u Zagrebu, Sarajevu, ali „ni približno koliko kao u Prištini“.

Da se mladi ne osećaju sigurno ni u Beogradu ni Prištini, mišljenja je Emil Ajdani iz NVO Integra, koja je ispričala da je pokušala svoje prijatelje da natera da posete Beograd, uveravavši ih da će biti sigurni, ali da u toj nameri nije uspela. Uspela je da odvede drugaricu iz Beograda u Prištinu, i kaže da je to bilo jedno divno iskustvo za nju.

„Ovaj festival je odlična platforma koja je potrebna obema zemljama kako bi bistrim očima mogla da se vidi istina. Ovde treba da postoji bezbedan prostor u koji Albanci s Kosova mogu da dođu i razmenjuju svoje ideje sa mladima u Beogradu. Znamo da postoji medijska propaganda koja nam ispira mozak i ovde i u Prištini. To je potpuno drugačije od realnosti“, naglasila je ona.

U vreme održavanja tribine, oko Centra za kulturnu dekontaminaciju gde se održava četvorodnevni 5. po redu festival „Mirëdita, dobar dan“ bile su vidljive policijske snage iako znatno manje nego tokom jučerašnjeg protesta Srpske radikalne stranke i pristalica protivljenja održavanja ovog festivala.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.