Proizvodi tri od dvadesetak proizvođača sa Kosova i Metohije od sutra će se naći u „kosovskom kutku“ radnji Univerexporta u Novom Sadu i Beogradu, najavio je državni sekretar Ministarstva privrede, Branimir Stojanović u jutarnjem programu RTV.
Vina iz Velike Hoče i sušeno voće iz Zubinog Potoka naći će se u „kosovskom kutku“ dve prodavnice Univerexporta u Beogradu i tri u Novom Sadu kao rezultat, kako je Stojanović sam rekao, „dugog rada koji nije bio lak“.
„Za sada krećemo skromno, s obzirom na to da je proizvodnja Srba sa Kosova i Metohije skromna i da su uslovi zaista teški,“ poručio je Stojanović.
Stojanović je dodao da su, za sada, ova tri proizvođača bila „najspremnija“ da robu plasiraju u centralnoj Srbiji.
„To su proizvođači koji su bili najspremniji i u smislu kvaliteta proizvoda i administrativno i na svaki drugi način i oni se već nalaze na policama i njihove proizvode će moći da kupe naši sugrađani i u Beogradu i u Novom Sadu za sada, a kasnije verujem i u drugim objektima Univerexporta,“ navodi bivši gradonačelnik Gračanice i zamenik kosovskog premijera.
Srpski privrednici: Sve je bilo u redu do Briselskog sporazuma
Da je poslovanje, prvenstveno u delu koji se odnosi na plasman robe, veliki problem za srpske proizvođače na Kosovu, imali smo prilike da se uverimo na nedavnom okruglom stolu na kom je učestvovalo pet srpskih proizvođača koji su upravo govorili o pregovorima sa Univerexportom i drugim predlozima koje su srpski privrednici sa Kosova davali kako bi rešili probleme izvoza robe.
Privrednici sa kojima smo razgovarali imaju nešto drugačiji pogled na efekat ostvarene saradnje sa Univerexportom.
Kritikovali su ideju „kosovskog kutka“ jer na tržištu žele da nastupe ravnopravno i sa kvalitetom svojih proizvoda, ne sa krilaticom proizvoda koje treba kupovati zato što su sa Kosova. Dodali su i da su prethodni pregovori sa Univerexportom završeni „ponižavajuće malim“ količinama narudžbina koje njima ne bi bile isplative.
Država ne želi da zameni tržište
Srpski privrednici sa Kosova dali su predlog Privrednoj komori Srbije i Kancelariji za KiM da firma „Metohija“, koju je, kako kažu i formirala Vlada Srbije, otkupljuje proizvode svih dvadesetak proizvođača i plasira ih na tržište, rekao je za KoSSev privrednik iz Gračanice Saša Sekulić.
„Mi smo predložili da Metohija otkupljuje sve ono što mi proizvedemo, naravno sa papirima o ispravnosti kvaliteta. To je, verujte, za državu, ništa novca. Da ne dobijamo mi 60 dana rok plaćanja ili 90, nego da isporučimo centralnom magacinu Metohije naše proizvodne kapacitete koje mislim da bi ta firma mogla da proda.“
Međutim, državni sekretar u Ministarstvu privrede navodi da država ne želi da srpskim proizvođačima sa Kosova zameni tržište, već da im pomogne da budu konkurentni.
Mi smo prošle godine oformili Regionalnu razvojnu agenciju Kosova i Metohije koja od tog trenutka sprovodi privredni popis, gde popisujemo sve ono što postoji od privrednika na teritoriji Kosova i Metohije, od uslužnih delatnosti, do proizvodnih delatnosti i za sada smo ustanovili da imamo oko dvadesetak proizvođača koji bi mogli eventualno da proizvode proizvode koji bi mogli da budu na ovom tržištu. Međutim, nisu svi spremni, nemaju svi potrebnu dokumentaciju, nemaju svi standardizovan proizvod jer mi želimo da napravimo nešto što će dugoročno funkcionisati, ne da država proba da zameni tržište, već da pomognemo proizvođačima da budu konkurentni.
To mišljenje ne deli Branimir Stojanović, novi dogovor sa Univerexportom naziva „malim ogromnim korakom za naše proizvođače jer posle dvadeset godina prvi put zapravo će imati priliku da na jedan ovako organizovan način nastupe na ovom tržištu“.
I ovo je u suprotnosti sa svedočanstvima srpskih privrednika koji su naveli da je do poteškoća u pristupu tržištu centralne Srbije došlo tek nakon Briselskog sporazuma.
„2003. nam je tadašnji Koordinacioni centar omogućio razgovor sa Deltom i mi smo sklopili ugovor sa Deltom. Trinaest godina smo imali dobru saradnju i onda posle toga došao je Delez i kupio Deltu i mi smo nastavili da radimo. Međutim, onda dođe nešto neočekivano, jer nama se ovde samo plasiraju stvari, niko nas ne pita šta će to da donese. To je takozvani spasonosni Briselski sporazum koji su nama ovde predstavnici Kancelarije za KiM na sastanku baš u Mitrovici preneli šta znači. Mi smo do tada imali dvojne registracije. Imali smo registrovanu firmu u Srbiji i imali smo registrovanu firmu na Kosovu. Do Merdara radimo sa kosovskim papirima, od Merdara sa papirima firme koja je registrovana u APR-u. Međutim, 2013. ili 2015, ne sećam se tačno, Vlada Republike Srbije donosi uredbu gde mi više ne možemo da radimo po papirima kako smo registrovani u Srbiji nego samo onako kako smo registrovani na Kosovu. U mom slučaju tada nastaju ogromni problemi. Mi postajemo inodobavljači. Na deklaraciji inodobavljača stoji – naziv firme, mesto, zemlja porekla – resorno ministarstvo koje izdaje dozvolu, to je Ministarstvo poljoprivrede, ne dozvoljava da zemlja porekla bude Kosovo. I tako, posle 13 godina, naš ugovor sa Delezom prestaje,“ objasnio je za KoSSev Saša Sekulić proizvođač konditorskih proizvoda iz Gračanice, proces zbog kog je njegova firma od 20 radnika „danas samo porodični biznis od 4 radnika, koji snabdeva samo srpske sredine na Kosovu“.
Uskoro još proizvoda u „kosovskom kutku“
Ipak, Branimir Stojanović navodi da je država prepoznala probleme ograničenog tržišta srpskih proizvođača sa Kosova i najavljuje proširenje saradnje sa Univerexportom koga označava kao preduzeće koje je pokazao „ogromno razumevanje i dokazalo se kao društveno-odgovorno preduzeće“.
„Biće ih mnogo više u procesu su i ostali, ali ova tri proizvođača su bila najbolja i verujem da ćemo u narednih nekoliko meseci moći da se pohvalimo sa više proizvođača i više proizvoda,“ najavljuje Stojanović šta je sledeće za asortiman u „kosovskom kutku“ Univerexport prodajnih lanaca.
Do tada, većina srpskih proizvođača na Kosovu nastavljaju da rade ispod svojih proizvodnih kapaciteta, dok su, s jedne strane birokratijom sprečeni da izvoze robu u centralnu Srbiju, na kosovskom tržištu se suočavaju sa ekonomskim nacionalizmom i njihovi proizvodi nalaze se samo na rafovima u srpskim sredinama na Kosovu.
„Dvadeset godina od rata vi nemate jedan srpski proizvod proizveden na Kosovu koji je plasiran u albanskim hipermarketima,“ rekao je nedavno za KoSSev o poteškoćama pristupa srpskih privrednika kosovskom tržištu, Siniša Mirković, proizvođač iz Gračanice.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
