Treći dan Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji se održava u Švajcarskoj, protekao je u znaku obraćanja predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, čije su izjave izazvale političku pažnju širom sveta. Njegov dolazak u Davos bio je obeležen tehničkim problemima tokom leta, zbog kojih je predsednički avion morao da se vrati ubrzo nakon poletanja, pa je američka delegacija put nastavila drugim avionom, uz višesatno kašnjenje. Ipak, znatno veću pažnju od samog kašnjenja izazvala je politička napetost oko Grenlanda, što je zasenilo druge teme foruma i dodatno zaoštrilo odnose između SAD i evropskih saveznika.
U svom obraćanju na forumu, Tramp je naglasio važnost američke uloge u arktičkom regionu i otvoreno pozvao na pregovore o mogućoj kupovini Grenlanda. „Zapamtićemo ako nam ne dozvolite da kupimo Grenland. Imaju izbora. Možete da kažete ‘da’, i to ćemo veoma ceniti, ali ako kažete ‘ne’, to ćemo zapamtiti“, rekao je američki predsednik, izazvavši pažnju kako publike, tako i svetskih medija.
Tramp je Grenland opisao kao „skoro potpuno nenaseljenu i nerazvijenu teritoriju“ koja sedi između Rusije, Kine i SAD. „Do skoro nije bio toliko važan. Nijedna nacija ga ne može zaštititi osim SAD“, istakao je, dodajući da je cilj SAD „lična i međunarodna bezbednost“, a ne eksploatacija retkih metala prisutnih na ostrvu.
Američki predsednik je takođe istakao svoje nezadovoljstvo odnosom NATO saveznika: „Problem sa NATO-om je što smo mi tu za njih stopostotno, ali nisam siguran da li su oni tu za nas. Uz sav novac koji trošimo, svu krv, znoj i suze, ne znam da li će biti tu za nas“. Tramp je u govoru podsetio i na američke intervencije, ističući nedavne događaje u Venecueli kao dokaz snage SAD.
Naglašavajući da neće koristiti silu, Tramp je rekao: „Nećemo dobiti ništa dok ne upotrebimo prekomernu silu, a tada bismo bili nezaustavljivi. Neću da upotrebim silu“. On je dodao da je američka politika stotinama godina bila da se ne dozvoli nikome da uđe na Grenland, što je razlog istorijskih pokušaja američkih predsednika da kupe ostrvo.
U međuvremenu, nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, Tramp je saopštio da neće uvoditi carine evropskim zemljama koje su bile planirane za 1. februar, navodeći da je postignut „okvir budućeg sporazuma“ o Grenlandu i širem arktičkom regionu. „Izgradili smo okvir budućeg dogovora. Ovo rešenje, ako bude finalizovano, biće veoma dobro za SAD i za sve članice NATO-a“, napisao je na platformi Truth Social.
Dalji pregovori će, kako je objavio Tramp, biti vođeni od strane potpredsednika JD Vancea, državnog sekretara Marka Rubija i specijalnog izaslanika Stevea Witkoffa, koji će američkom predsedniku direktno izveštavati o napretku. Tramp je istakao da je cilj dugoročni dogovor koji „stavlja sve u zaista dobru poziciju“.
Portparol NATO-a potvrdio je da će države članice zajednički raditi na jačanju bezbednosti Arktika, posebno sedam arktičkih članica Alijanse, i da će pregovori između Danske, Grenlanda i SAD nastaviti sa ciljem da se Rusija i Kina ne utemelje ekonomski ili vojno na Grenlandu. Danski ministar spoljnih poslova Lars Leke Rasmussen pozdravio je najavu SAD da odustaje od carina, ali je jasno istakao: „Neće se dogoditi da SAD poseduju Grenland. To je crvena linija“.
Grenland, poluautonomna teritorija Kraljevine Danske, ima značajan geostrateški položaj u Arktiku. Pitanje američke kupovine ostrva, koje je Tramp otvorio još tokom prvih sedmica svog mandata, izazvalo je ranije pretnje uvođenja carina evropskim zemljama, uključujući Dansku, Nemačku, Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo. Upozorenja evropskih zvaničnika isticala su da bi takav potez mogao ozbiljno narušiti transatlantske odnose i izazvati trgovinske sukobe.
Svetski ekonomski forum u Davosu tako je u ovoj rundi označen kao mesto gde se Tramp javno izjasnio protiv vojne opcije, ali i insistirao na hitnim pregovorima o budućnosti Grenlanda. Preokret u situaciji nastao je nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a, kada je objavljeno da SAD odustaju od najave carina i da se nastavlja dijalog sa Danskom i Grenlandom, uz ciljeve jačanja bezbednosti arktičkog regiona u okviru NATO saveza.
Rute: Donald Tramp je u pravu, Rusija i Kina pojačavaju akcije na Arktiku
Učesnici panela „Može li Evropa da brani samu sebe“ Svetskog ekonomskog foruma saglasili su se da postoje tenzije unutar Severnoatlantske alijanse (NATO), ali da se one mogu prevazići dijalogom, te da se ne sme dozvoliti da Ukrajina bude kolateralna šteta debate o Grenlandu.
Generalni sekretar NATO Mark Rute poručio je da trenutno u Alijansi postoje tenzije, ali da toga nije bilo prvi put, navodeći primer Grčke i Turske. „Neću to komentarisati, ali jedini način da se te tenzije reše je diplomatija“, rekao je Rute, dodajući da veruje da će se pitanje Grenlanda rešiti prijateljski, jer glavno pitanje nije samo arktičko ostrvo, već i Ukrajina.
Rute je istakao da ruski dronovi i projektili napadaju energetsku infrastrukturu Ukrajine i naglasio da NATO od 1949. godine predstavlja savez evropskih država, SAD i Kanade, koji je važan za odbranu Evrope, Arktika i Atlantika. „Jedini način je smislena diplomatija. Arktik – i tu je Donald Tramp u pravu – Rusija i Kina pojačavaju akcije na Arktiku, a od osam država koje imaju prava, sedam su članice NATO“, rekao je Rute.
Predsednik Poljske Karol Navrocki ocenio je da je NATO stabilan i solidan, naglašavajući da su SAD najvažniji bilateralni partner Poljske, i izrazio očekivanje da će problemi u Alijansi biti rešeni diplomatski, jer je Grenland strateška tačka u geopolitičkoj borbi sa Rusijom. Na pitanje o planu B, Navrocki je istakao da i dalje veruje u diplomatiju, NATO i saradnju unutar Evropske unije.
Predsednik Finske Aleksander Stub rekao je da Mark Rute može da smiri tenzije oko Grenlanda i unutar Alijanse, naglašavajući da Evropa može da se brani, ali nije precizirao da li to može učiniti bez učešća SAD. Stub je ocenio da su ratovi strateški neuspeh Vladimira Putina u Ukrajini, ali da je Putin uvećao NATO i okrenuo Ukrajinu ka Evropi.
Predsednica Evropske investicione banke Nadia Kalvinjo naglasila je da je EU snažna u istraživanjima, tehnologiji i obrazovanju, ali da još nije razvijena u odbrani. „Treba nam vreme, ali i tada težiti mirovnim rešenjima, multilateralnosti i stabilnosti, jer to očekuju naša deca i unuci“, zaključila je Kalvinjo.
KoSSev/Nin/Radio Slobodna Evropa/N1
Tramp po četvrti put izneo tvrdnje da je sprečio rat između Srbije i Kosova
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
