Trajković o Oliveru: „Ova vlast i ono što Vučić radi pašće najpre na Kosovu“

„Razumem sina Olivera Ivanovića Nikolu kad kaže da je ubistvom Olivera, Mitrovica zapala u crni vilajet, ali se to dogodilo još kada je Oliver uhapšen. Proces za Oliverovo ubistvo zarobljen drži Beograd i Vučić, a međunarodna zajednica ima snimak ubistva Olivera Ivanovića, i ona ima vremena da čeka dok ispuni svoj cilj, ali mi nemamo vremena da čekamo“, ocenila je Rada Trajković na 3-godišnjicu ubistva srpskog lidera za TV N1. Napredak u pocesu protiv osumnjičenih za ubistvo Olivera Ivanovića biće postignut kada sudu u Prištini budu isporučeni Zvonko Veselinović, Milan Radoičić i Željko Bojić, kaže.

Ona smatra da javnost i mediji, posle izdavanja knjige Milana Radonjića, treba da nastave sa pritiskom da se proces uspostavljanja pravde za „sve ubijene sinove“ od strane „kriminala“ privede kraju. Pogledajte šta je sve kazala srpska političarka sa Kosova i univerzitetski profesor, kako je opisala situaciju na Severu, ali i u crkvi posle smrti mitropolita Amfilohija.

U nastavku prenosimo transkript gostovanja Rade Trajković:

„Vučiću dogovorom sa Tačijem i Ešton za proces protiv OIlivera data mogućnost da se obračuna sa protivnicima integracije na Severu“

Razumem Nikolu (sina Olivera Ivanovića), da se gubitkom Olivera Mitrovica promenila, ali ja bih kazala da je danom hapšenja Olivera Mitrovica počela užurbano da ide ka crnom vilajetu. Suština svega jeste da onog trenutka kada su Vučić i Tači, nažalost, sa Keti Ešton u Briselu dogovorili da proces protiv Olivera počne, tog trenutka i nakon hapšenja, najverovatnije uz veliko obećanje gospodina Vučića će on sada kao nova nada postaviti temelje za de fakto nezavisnost Kosova kroz nešto što je integracija Severa Kosova u kosovski sistem, kao velikoj nadi i uz velika očekivanja svih njih, oni su mu dali mogućnost da se obračuna sa svim onim Srbima koji su bili protivnici tog projekta, i normalno, kao pobednika demokratskih snaga koje su do tog vremena nekako držale nogu u vrata tom de fakto stvaranju ambijenta nezavisnog Kosova, jer su držali i pravosuđe i policiju i carine, nije bilo na način na koji se sada dešava, i u tom smislu on je imao zaista mogućnost da organizuje sve šta hoće.

U tom smislu, s obzirom da nisu mogli da Olivera kontrolišu i da su se bojali njegove moći da organizuje Srbe, a bili su već izbori u Severnoj Mitrovici, oni su nažalost doneli odluku da Olivera uhapse. Oliver je od toga dana prolazio kroz težak period života – hapšenje u Prištini, nasrtaji pojedinih ljudi koji su bili Albanci, u a zatvoru – fizički na njega. Jednog intelektualca, su zatvorili, čoveka sa optužbom koja je bila zaista teška.

Iako bih kazala da su u organizovanju hapšenja Olivera učestvovali svi – i predsednik Srbije i Tači i međunarodna zajednica – bilo je velikih intervencija od nekih zemalja vrlo značajnih iz međunarodne zajednice.

Njegovo ubistvo nije bilo rezultat bilo čega drugog nego onoga što je za sve nas bilo strašno, a to je uklanjanje Olivera Ivanovića fizički, jer drugačije nisu mogli da ga spreče da radi na nečemu što je organizacija Srba – u smislu pružanja jedinstvenog i autentičnog odgovora na ono što se nažalost pripremalo.

„Sudski prices do sada kontrolisao Tači, Vučić više neće biti potreban međunarodnoj zajednici“

Mislim da je sada kada je de fakto Kosovo dobilo potpunu unutrašnju nezavisnost, i sudsku i zakonodavnu i izvršnu – ja sada procenjujem da gospodin Vučić neće više biti potreban međunarodnoj zajednici. A proces koji se vodi sada u Prištini bio je do sada vrlo jako kontrolisan od strane Tačija i sprečavan u mnogim segmentima da ide na način na koji je možda hteo da ide i specijalni tužilac iz Prištine. Prosto zato, jer možda je to bila i uzajamna pomoć – „vi za mene, ako odem u Hag, nemojte sve dostavljati oko nečega što su zločini nad Srbima, ja vama štitim proces da se ne dovede nekako do njegove finalizacije“.

To je toliko pažljivo praćeno, da je to neverovatno. To znam i po sebi samoj. Kada mi se najavio čovek koji je hteo da donese snimak atentata na Olivera, to je bila tolika intervencija. Jer ljudi koji su bili bliski Tačiju, su me zvali da se vide sa mnom pre nego što negde izađem, izjavim, pokažem. Normalno da ja nisam htela da prihvatim snimak. Nisam htela da ga prihvatim, prosto zato jer nisam znala koliko je originalan, znajući prirodu Tačijeve vlasti i znajući prirodu vlasti iz Beograda.

To je bilo toliko sinhronizovano da sada odlazak Tačija u Hag i razbijanje te strukture koja je navodno trebalo da dovede do nekog istorijskog dogovora i sporazuma između Tačija i Vučića, i oko de jure rešavanja statusa Kosova, ja mislim da je sve to sada odloženo za ko zna koje vreme.

Međunarodna zajednica sada ne procenjuje da im je baš Vučić potreban. I zna da onog trenutka kada međunarodna zajednica donese odluku da se isporuči Radoičić, Veselinović i šef policije za Sever – Bojić u Prištinu, tog trenutka sa njima zajedno i sa tim procesom i sa takvim projektom odlazi i Vučić.

Zlo ne može da traje, mora da se pobedi

Ja sam uvek optimista, zlo ne može da traje, zlo mora da se pobedi. Vi ste juče imali u NIN-u novelu, knjigu gospodina Milana Radonjića i hvala mu na tome. Kada duboko čitate, vidite u stvari šta je postao Sever i šta su gospodari Severa napravili od Kosova i Mitrovice. To su ubistva, to su više majki koje govore o ubijenim sinovima. To su priče koje moraju naći odgovor. Ali za mene je to i ideja, da opozicija u Beogradu zahteva od Vučića da isporuči Veselinovića, Radoičića i policajca Bojića Prištini, da bi mogli da budu saslušani i da se podigne optužnica s obzirom na to da u Prištini bez saslušanja ne može da se podigne optužnica. I da se uđe u jedan regularni proces, taj proces trenutno zarobljen drži Beograd i Vučić.

Ja razumem da tu postoje ljudi koji su desno orijentisani, pa ne priznaju možda kosovsko pravosuđe i briselski dogovor, ali, to je jedini način da mi pritiskom nateramo Vučića, a ja mislim da će sada pomoći i međunarodna zajednica. Jer sam videla opredeljenje nemačkog ambasadora, koji je podržao da se sada dođe do istine. Možda će taj pritisak biti od američke i britanske i francuske, jer nama je potrebna istina radi normalizacije života, pre svega Srba na Severu Kosova.

Oliver mnogo nedostaje jer su se ućutali koji su bili sa njim i prešli na drugu stranu – kriminal…

(Oliver Ivanović) mnogo nedostaje, jer svi su se ućutali koji su bili sa njim. Čak su prešli na drugu stranu, a ta druga strana je kriminal, ubijanje, maltretiranje, šikaniranje, oduzimanje prava čoveka da govori ono što misli. Naredbe sada, s obzirom na to da je pobegao uz podršku Tačijevih i Ramuševih i svih ostalih organa i institucija i sada je na Kopaoniku, mislim na Radoičića, i odatle vlada ponovo nad Srbima, nad tim jadnim ljudima, polupismeni, poluobrazovani, koji za ovih osam godina postadoše neki vrsni intelektualci, čak i akademski građani. Pa recimo, nekada šofer Rakić koji je vozio poslanika Vučićevog Pantića, postao je glavni čovek za Mitrovicu, pa sada potpredsednik vlade, pa je postao čak i intelektualac, pa je postao akademski građanin, jer je počeo da predaje na Univerzitetu.

Vi ne znate koje je to urušavanje svih institucija, mi više nemamo potencijala da branimo kao Srbi Kosovo koji živimo dole, jer nemate intelektualaca koji smeju da se izdignu iznad onoga što je naredio jedan običan kriminalac kao što je Radoičić.

Onogo trenutka kada je Tači poslao moje svedočenje Vučiću i Vučić izneo na konferenciji za štampu, pozvali su me iz jedne ambasade i ponudili mi da noć provedem kod njih jer su se plašili za moju bezbednost. Jer znate, buniti se protiv njih je opasno.

„To je natužnije… Oni (ljudi koji su u velikom broju ispratili Ivanovića u Mitrovici) su najverovatnije, ja ne znam šta da vam kažem, prihvatili da budu poniženi, oni su prihvatili da zaposle sina. Radi sitnih interesa su prihvatili da moralno budu pobeđeni od ljudi koje svi doživljavaju kao mafiju. Još jednom kažem za Radoičića, Veselinovića, Bojića, za sve.

Jedino ostala crkva ali su i mladom sveštenstvu potrebni „stariji vukovi“

Jedino crkva je ostala alternativa, ali i ona ima jednu specifičnost. Ako mi dozvolite da objasnim, naš vladika je vrlo tvrd i principijelan čovek, mislim na vladiku Teodosija, ali crkva je vrlo kompleksna organizacija i njima ipak trebaju oni stariji, brutalno ću se izraziti – vukovi. On je imao nekada kao mlađi jaku podršku vladike Artemija, nakon toga jaku podršku mitropolita Amfilohija, sada ne može, usamljen je vladika Teodosije da se nosi sa Vučićem i ovim patološkim sistemom koji je sastavljen i od službe i kojekakvih.

Vi vidite i u knjizi se može videti kod Radonjića da je VBA poslala dole otežavajuću informaciju da je Oliver Ivanović pripadao policiji toj, rezervnom sastavu, i da ga dodatno opterećuju kroz proces koji je nažalost dole vođen. To su strukture sve izmešane sa mafijom. Gde će naš vladika sada naći oslonac, to je za nas veliko pitanje. Jer njemu treba oslonac onaj zdravi. Da li će to biti uz Irineja Bulovića ili na drugoj strani, ne znam, ili da li će taj stub borbe za dobro ljudi i slobodu govora vladika moći da izbori uz vladiku Grigorija, to je već veliko pitanje.

„Nema institucije u kojoj intelektualci nisu prihvatili da služe Radoičiću“

Jer Srbi, narod sam, univerzitet, ako vam rektora postavlja Radoičić, ako vam direktora Kliničkog centra postavlja, nemate instituciju gde nisu intelektualci sa Kosova prihvatili da služe Radoičiću.

Alternative ima, naša alternativa je hapšenje, pritisak na Vučića da isporuči ljude koji su zavezali jezike ljudima na prostoru Kosova i Metohije, oduzeli im slobodu. Treba poslati jedan specijalan tim istraživača, zajedno sa medijima, da prošire ono što je gospodin Radonjić napisao. On je tu citirao i druge majke čiji su sinovi tu ubijeni. Pa i majka Janjićijevića koji je bio isto tako kandidat za predsednika – treba razgovarati sa tim ljudima. Pa i te upaljene automobile o kojima je govorio.

Međunarodna zajednica u obavezi da snimak ubistva ugleda svetlost dana“

Međunarodna zajednica ima snimak ubistva Olivera Ivanovića i ona je u obavezi da taj snimak ugleda svetlost dana. Međunarodna zajednica može da čeka, čekala je ona već 20 godina i Tačija. Ona ima cilj, a kada taj cilj ostvari, ili smatra da nema više šta da očekuje od onoga koga štiti sa tim snimkom, ona će ga pokazati. Ona ima vremena da čeka, ali mi nemamo vremena da čekamo, a nemamo snage da se izborimo i naša jedina snaga ste vi mediji, koji ste i sami pritisnuti i sami vaši novinari su. Evo vidimo šta se dešava Jeleni (Zorić, prim.red.).

Znate, vrlo je teško da u ovoj neslobodi nekako izađemo, ali mediji sa istraživačima, sa ljudima, imaju Radonjićevu knjigu koja je odlična. Treba polako poći, razgovarati sa majkama i razobličavati u stvari prirodu vlasti koju je Vučić u stvari sa Radoičićem i mafijom uspostavio na severu, to jedino može pomoći. I normalno, opozicija treba danas kad pali sveće da traži ili da se organizuje i da se ide ispred Vučićevog kabineta i da traži da dozvoli da se ljudi koji su osumnjičeni saslušaju u Specijalnom tužilaštvu u Prištini i na taj način dokaže da možda ti ljudi nisu – da dokažu svoju nevinost. Ili pak da vidimo gde se šta nalazi. Šta ih tu štiti? Evo vidim, lete onim nekim avionima, nekim mercedesima, rade, oni su najveći saradnici Vlade Srbije u obavljanju kojekavih velikih projekata investicionih.

Ova laž i ovo što Vučić radi, ono će najpre da padne na Kosovu. I to pašće onog trenutka kada Radoičić i Veselinović i Bojić budu predati kosovskim institucijama, a to će se desiti jer će međunarodna (zajednica) tražiti da se poštuje sud u Prištini, jer Vučić ga je potpisao da je regularan i da ga prihvata.

Oliver je žrtva svih nas, u zatvoru bio van realnosti

Oliver se borio sam sa sobom. Otišao je u zatvor sa jednim saznanjima, kada je izašao iz zatvora čekala ga je druga realnost. Ne samo u gradu, da su počeli ljudi da ga izbegavaju, nego i u samoj kući njegovoj. Prema mojim informacijama, Milena (Oliverova nevenčana supruga) je u poslednje vreme isključivana iz zajedničke posete porodice Ivanović sa Oliverom, da bi mogli da dogovaraju njegovu odbranu, a da drugi ne saznaju. Ne znam koliko je bio osluškivan ili prisluškivan ili ozvučen i u sopstvenoj kući, i ispred kuće i svuda gde se kretao.

Oliver je jedna velika tragedija i u isleđivanju i u procesu je vrlo važno da se čuje i čuće se vrlo važnih stvari kada njegova vanbračna supruga bude morala da progovori, na način na koji treba da progovori, kao svedok koji je bio pored njega i koji ima obavezu da iznosi istinu. A ne da je koriste sada da ide po televizijama i da lupeta neke stvari koje nemaju veze ni sa čim. Jer ipak ona, sve što je dobila, dobila je samo zato što je bila supruga vanbračna, jel ja ne ulazim u te privatne stvari, znam samo da je Oliver užasno bio vezan za malog Bogdana. I ona ima obavezu, i imaće obavezu kada ne bude imala zaštitu Vučića da progovori na jedan drugačiji način koji će svima pomoći.

Oliver je žrtva svih nas. Zato što je u poslednje vreme slao poruke svima. Išao u BIA-u da prijavi šta mu se sprema. Obratio se kosovskim institucijama, međunarodnim institucijama, on je svima iznosio istinu i stanje progona u kome živi. Od snimka koji se pojavio u predizbornoj kampanji, gde još ne znamo ko je tvorac tog snimka, a svi verujemo da je napravljen u kabinetu Marka Đurića, sadašnjeg ambasadora. Pa će možda doći vreme da nam Marko Đurić nešto kaže – ko je poneo taj snimak na TV Pink, ko je poneo snimak na TV Most. Ko je pratio Olivera na njegove sastanke sa komandom KFOR-a. Da li je to služba, da li je mafija, ili su zajedno. To su velika pitanja na koja ovo društvo treba da odgovori, i dužni su da odgovore, jer ovo zlo se već širi, i već je rašireno prema centralnoj Srbiji.

Zato danas ja ne očekujem samo da idemo da upalimo sveće i da obeležimo na taj način tri godine, nego početak zajedničkog insistiranja da Srbija kao pravna država izruči ljude koji su osumnjičeni da bi mogli da dođemo do pravog odgovora.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.