Radonjić: Moraju da znaju da su učešćem u kampanji i difamacijom Olivera Ivanovića, učestvovali u njegovom ubistvu

Ljudi koji žive na Kosovu moraju da se pitaju kako će da žive. Nije ispravno, ni moralno, a verujem i politički, nametati bilo kome volju. Oliver je bio autentični predstavnik kosovskih Srba i kao takav bio je proteran iz ovog društva, kazao je u Novom jutru TV N1 danas novinar NIN-a Milan Radonjić, autor knjige „Oliver kao brat za brata“.

U susret trogodišnjici atentata na najpoznatijeg lidera kosovskih Srba koje nije rešeno, NIN je danas na kioscima uz novine ponudio i knjigu o ubistvu koje je potreslo javnost.

Živimo u društvu u kojem i dalje vlada pravo sile a ne sila prava, kazao je Radonjić.

„To moramo da menjamo. Jedan od razloga zbog čega je i pisana knjiga je zato što na neki način nema se pravo govoriti o Kosovu ukoliko čovek nema direktnih efekata te politike na njegov život“.

Suština, odnosno motiv koji se provlači kroz celu knjigu, dodao je dalje, jeste to „da li smo mi osuđeni na laž, da li je to jedini način na koji ovo društvo može da funkcioniše“, kazao je.

Kopernikanski obrt u politici i medijski cunami
„Potpisivanje Briselskog sporazuma je po svim parametrima onoga što čini jednu državu (…), nove lične karte, pozivni brojevi, evo sada energetski sistem – dakle, reč je o jednom kopernikanskom obrtu, jednoj velikoj promeni politike. Tako nešto nije moguće uraditi bez jedne doze iskrenosti prema društvu o kome je reč. Dakle, bilo je potrebno to i reći. S druge strane, mi smo imali jedan medijski cunami priče kako je sve isto, kako je Kosovo Srbija, kako mi nikada ništa nećemo dati… I u toj razlici između tog PR – odnosno jedne nepromenjene priče iz devedesetih i dvehiljaditih, i tih promena na terenu – koje su ljudi u Mitrovici morali da prežive.
Pazite, vi imate situaciju da su ljudi koji su deo te strukture, koji su deo Srpske liste optuživali ljude i političke protivnike da su ‘to oni koji su uzeli kosovska dokumenta’, to je argument, a Briselskim sporazumom je to jedna od stvari koja je dogovorena. Ta hipokrizija da se radi jedno, a govori drugo – ona ima svoju cenu naročito za ljude koji ne pristaju da žive u laži i žive u strahu, a Oliver je bio jedan od tih ljudi“.

Radonjić kaže da Oliver Ivanović ni za koga nije bio ratni zločinac, ali je jednom delu medija bilo neophodno da se tako ophodi prema njemu dok je sudski proces bio u toku.

Upravo u vezi sa tim i suđenjem kroz koje je Ivanović prošao u godinama pre ubistva, Radonjić dalje napominje da bi bivši ministar odbrane Nebojša Rodić trebalo da odgovori zbog čega je VBA u izveštaju za Eulex, iz februara 2014. godine, navela da, prema operativnim podacima, Oliver Ivanović jeste bio pripadnik rezervnog sastava policije.

„Kad tu informaciju čita Euleksovo tužilaštvo, ono učitava sve ono negativno što je bilo vezivano za rezervni sastav policije. Na stranu što VBA nema nikakvu potrebu da skuplja operativne podatke o civilima, ukoliko ne ugrožavaju direktno vojsku. Međutim, taj dopis u kom se to navodi, kao jedna od mogućnosti da je tužilaštvo na dobrom pravcu, bio je sastavni deo spisa u procesu koji se vodio protiv Ivanovića tri godine! On je sve to vreme bio u zatvoru. Kasnije je MUP odgovorio na upit i rekao da on nije bio… Ali u svom tom vremenu, između ta dva izveštaja, prolazi neko vreme, a on je bio u zatvoru. Zašto je to bilo potrebno, to treba odgovoriti“, rekao je i dodao da je to jedno od pitanja za koja su potrebni odgovori.
Nije normalno ono što se događa u srpskom medijskom prostoru

Radonjić je u knjizi govorio da je tanka linija između medijskog linča i fizičkog ubistva i to upravo na primeru Olivera Ivanovića, podsećajući na negativnu medijsku kampanju kojoj je bio izložen mesecima pre ubistva, a po izlasku iz zatvora.

„Kad pogledate stvari koje je objavljivala TV Most, vi onda vidite da je Oliver tada tajno sniman – što znači da su oni tada dobijali snimke od nekoga ko je Olivera Ivanovića tajno pratio. To već izlazi iz domena medija i ulazi polako u domen ovog drugog atentata, fizičkog atentata“, naglasio je Radonjić.

„Ljudi u Srbiji, i ljudi koji se zovu našim kolegama, moraju da znaju da su učešćem u kampanji, difamacijom Olivera Ivanovića, učestovali u njegovom ubistvu. I danas kada se neki drugi ljudi razapinju i kada neke druge mlade kolege koje ulaze u novinarstvo rade te stvari i objavljuju takve tekstove, oni moraju da znaju da takva vrsta neprofesionalnosti ima svoju potencijalnu strašnu cenu“.

Ono što se događa u srpskom medijskom prostoru nije normalno, kaže dalje Radonjić, naglašavajući da to mora da se zaustavi i promeni.

„Moramo da mislimo o tome kakvo društvo i zemlju ostavljamo onima posle nas“.

A što se tiče onih koji su kreirali i učestvovali i negativnoj medijskoj kampanji protiv Olivera Ivanovića, njihova dela im neće biti zaboravljena, upozorava dalje.

„To nije pretnja u smislu odmazde ali jednostavno – te stvari moraju da se saznaju i jednog dana će se saznati. Zato što, ako dopustimo da to tako jednostavno prođe, onda ostavljamo mogućnost da se to ponovi. Dakle, da ljudi koji danas prolaze kroz medijski linč jednog dana i stradaju“.
Autentični politički lider

Za Olivera Ivanovića kaže da je bio autentični politički lider Srba sa Kosova, te da to nije utisak od danas, već od juna ’99 i svih događaja u kojima je Oliver Ivanović učestvovao kao ravnopravan sagovornik.

„Meni zaista nije jasno kako su ljudi, pogotovu ljudi iz Mitrovice, kako su imali hrabrosti da izgovaraju sve te stvari o njemu, a da se ne plaše da će se zemlja ispod njih otvoriti i da će ih progutati. Oni su pre svega imali mogućnost da ostanu u tom gradu zbog Olivera i nekoliko drugih ljudi koji su uspeli da spreče egzodus koji je bio neminovan juna 1999“.

„Upravo je jedna od poruka ove knjige da ne sme da bude zaborava o tome šta je neko uradio za jedno društvo a da sve to bude obrisano gumicom“, poručio je.

Hipokrizija 

Na pitanje zašto je naracija knjige u prvom licu, Radonjić ističe da su prema istraživanjima raznim o tome šta Kosovo znači za Srbe, Kosovo je uvek negde u pozadini ali i da ako se nešto dogodi što je važno, ono skoči na lestvici vrednosti.

„Važno je da ne smemo da dozvolimo tu hipokriziju više; da je potrebno, kada govorimo o Kosovu, da imamo skin in the game, da zaista budemo spremni da odgovorimo na posledice onoga što su naše reči. Ukoliko se neko u Beogradu busa da nikada nećemo ovo ili ono, moraju da znaju da je ljudIma koji žive na Kosovu uvek malo teže“, objasnio je Radonjić.

„Oliver je bio čovek koji je bio naša veza sa strancima. On je umeo da komunicira sa njima i živeo je dole i kao takav je imao puno pravo da promišlja i da donosi neke sudove. Kada je o reč o našem odnosu iz Beograda, postoji neka hipokrizija, i o Kosovu postoji apstraktna svest“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.