Kosovska Mitrovica, subota, 6 časova ujutru. Upravo ste ustali ili možda još uvek niste ni legli? Imate 300 dinara viška u džepu ili, pak, samo toliko imate? Opsednuti ste iracionalnom željom da ih ’spiskate’? Naša preporuka: Trk na mitrovički buvljak, možda ih na nešto korisno potrošite. U svakom slučaju, jedno je sigurno, nećete zažaliti.
Ukoliko se u 6 časova ujutru, nalazite u glavnoj ulici, i milion da imate u džepu, ne biste imali gde da ga potrošite, pošto ništa u to vreme ne radi.
Ali već u jesenje praskozorje možete da kupite doručak – vruć burek za samo 70 dinara.
Nastavite samo pravo, i za par minuta stižete na buvljak. Svake subote, ulica duž reke postaje pravi mali vašar.
Ljudi se pozdravljaju na različitim jezicima, ali sporazumevanje ovde ne predstavlja nikakav problem.
„Dobro jutro gospođa, kako si?“ „Od Boga dobro, od ljudi nikako.“
Još je mrak, ali su prodavci stigli iz različitih krajeva. Dosta ih ima iz Obilića, mada i iz Mitrovice, Leška, Kosova Polja, Kraljeva, Niša… Za nepoverovati, ali ovde tvrde da je najviše prodavaca čak iz Nemačke.
Tako jedan od njih, svake subote kreće u dva ujutru iz Kosova Polja, kako bi stigao na vreme i ugrabio dobro mesto. Pitali smo ga da li mu se isplati ovo da radi.
„Gde se isplati, ali šta da radiš? Da sediš i čekaš, neće ništa sa neba da padne, snalazi se kako možeš.’’
Robu koja se prodaje, reč ‘’sve’’ najbolje opisuje. I staro, i novo, i šta radi, i šta ne radi…fikus, šporet, đački udžbenici, naučni zbornici, CD-ovi sa domaćim i inostranim filmovima, serijama, muzikom, alat, knjige, rakija, vino, satovi, igračke, ribolovačka oprema, vitrina, pegle, escajg i ostalo pokućstvo, mobilni telefoni, laptopovi, WC šolja, nosiljka za bebe, pokvareno biciklo…
Krenete u razgledanje i odjednom izgubite se u raznovrsnosti proizvoda.
Cene nisu fiksne, sve je podložno cenkanju. Najviše je robe nemačkog porekla, bar tako tvrde prodavci. Kupljenu robu možete platiti u dinarima, evrima, „nije nikakav problem“.
Originalni CD-ovi sa filmovima, muzikom, serijama, dečijim pesmicama (stranim i domaćim) za ‘’50 centi ili 50 dinara, sve isto’’; Šporet ‘’Smederevac’’, početna cena 70 evra, 50 UNHCR šporet, 40 elektirični, ukoliko ste dovoljno uporni, verovatno ćete uspeti da od prodavca izmamite da vam smanji cenu.
‘’Je l’ ti treba fikus za kuću? ‘ajde bre uzmi jedan, 1500 dinara ili 10 evra, svejedno…. a što bre nećeš, evo može i za hiljadu.’’
Volite da čitate dobre knjige? Imamo prodavca i za vas, ove nedelje asortiman mu nije naročito bogat, ali kako kaže, sledeće nedelje sigurno biće.
‘’Ja sam Nemac iz Nemačku, ja se razumem u knjige! Ovi ovde ne znaju ništa. Prošle nedelje sam imao mnogo dobre knjige, DEBELE, iz Beograda dolazili da kupuju!!!’’
Koliko su knjige?
‘’Pa 200 dinara, ali su debele, baš dobre knjige.’’
Šta ti je bre ovo?
„Televizor u boji, samo ne govori.“
Pa šta da radim sa njim?
„Da gledaš, ne sigurno da ga jedeš.”
Saopćenja, srpski udžbenik matematike za 4. razred, albanski udžbenik hemije za 7. razred, sažetke radova sa I kongresa zdravstvenih radnika Jugoslavije, zbornik radova 25. naučnog sastanka mikrobiologa, epidemiologa i infektologa Jugoslavije – nalazimo naprednije štivo – ‘’100 dinara po komadu’’.
U jednom trenutku začula se žučna rasprava, ali se ispostavilo da se kupci i prodavci šale tipičnom konverzacijom za ovaj buvljak: “Koliko ti je ovo?“ „300 dinara“ „Je l’ ti sad ‘oćeš da te gađam sa ovim, čuj ti njega 300 dinara’’, „Policijaaaa, ‘oćeš EULEX ili KFOR da zovem?“ „‘Ajde dam ti za 200, 150 i da te ne gledam – može?’’
Ako vam je potrebna pauza, možete napraviti predah i popiti kafu, ‘’3u1’’ ili ‘’ čašicu šljive rakije, 0,3l, jaka 21 grad”, cena ista – 30 dinara. Odlučili smo se za 3u1.
Da ćete da naletite na nekog poznatog, komšiju, rođaka, poznanika – izvesno je. Tako smo i mi naleteli na sugrađanina Rođu, koji je podelio svoje utiske sa nama, ali i anegdotu iz 1994. godine.
Kaže da nije redovan posetilac mitrovičkog buvljaka, više dolazi iz radoznalosti, jer nikada ne zna na šta može da naiđe, a i atmosfera na buvljaku je prilično živahna, te mu nekada prija da dođe, ako ništa drugo, onda da razgovara sa prodavcima i poznanicima koje sretne.
Davne 1994. godine radio je kao konobar u kafiću „Fortuna“, te je jednom prilikom pozajmio metlu iz kafića, pošto je organizovao žurku u drugom lokalu. Prilikom čišćenja lokala metla se slomila. Metle nisu bile tada toliko jeftine kao danas, mada kaže da i tada nisu bile nešto posebno skupe. Gazda kafića, koji mu je ujedno bio i prijatelj, (iako je 20 godina bio stariji od njega), prve naredne subote došao je do njegove kuće i predložio mu da odu na mitrovički buvljak. Prišao je jednom prodavcu, uzeo metlu koju je prodavao i krenuo dalje. Prodavac je vikao za njim.
‘’ ‘Alo ‘alo gospodine, gde ćete sa tom metlom?“
„Idem, zar ne vidiš?“
„A metlu da platiš?“
„Rodžo popio, Rodžo slomio.’’
Revoltiran, prodavac mu je rekao: ‘’Ili ostavi metlu, ili je plati!’’
Naš sagovornik je sve vreme posmatrao situaciju, začuđen.
U tom trenutku, gazda se okrenuo i rekao mu – ‘’Vidiš Rodžo, metla mora da se plati”.
Buvljak radi od 6 ujutru, većina prodavaca odlazi kući u 11 časova, tako da, ako ste ove subote propustili priliku da posetite ovo mesto, preporučujemo vam da sledeće to učinite, ako ni zbog čega drugog onda zabave radi. A i da vidite kako živi svet u malom usred Mitrovice do 11, kada se većina budi i planira svoj prvi makiato.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
