Suprotstavljeni stavovi o ZSO: Očuvanje identiteta Srba sa Kosova, integracija u kosovski sistem, alat Beograda

Priština Asocijaciju opština sa srpskom većinom vidi kao proces kojim bi se konačno zaključila integracija Srba na Kosovu; Zajednicu srpskih opština – kako Srbi nazivaju ovu još neformiranu organizaciju, kosovski Srbi vide kao vitalni instrument za očuvanje identiteta, mogućnost života kao odvojene zajednice unutar Kosova, očuvanja veza sa Beogradom, radnih mesta, socijalne zaštite i zdravstva koje finansira Beograd, očuvanja srpskog obrazovnog sistema, te zdravstvenih usluga u okviru Kosova. Kako Zajednicu srpskih opština, ili Asocijaciju vide kosovski Srbi, a kako Beograd i Priština – pitanja su na koja su danas u Severnoj Mitrovici odgovarali istraživači Grupe za istraživanje praktičnih politika na Balkanu (Balkans Policy Research Group – BPRG). Danas je u Severnoj Mitrovici, u prostorijama Centra građanske energije, ova organizacija koja je nekada bila poznata kao "Međunarodna krizna grupa" na Kosovu, čiji su izveštaji tokom kasnih devedesetih i dvehiljaditih, osim analize tadašnjeg stanja na Kosovu, često bili i preteča političkih procesa predstavila – u saradnji sa lokalnom nevladinom organizacijom "Aktiv" – rezultate svog istraživanja u izveštaju "Asocijacija/Zajednica opština sa većinski srpskim stanovništvom: Razumevanje suprotstavljenih stavova Albanaca i Srba". Iako najavljeni, događaju nisu prisustvovali šefica EU misije na Kosovu Natalija Apostolova i kosovski ministar za prava i zajednice Dalibor Jevtić. Konkretno zvanično objašnjenje o njihovom odsustvu je izostalo. Ipak, organizatori su se izvinili, podsećajući na prethodno poslati dnevni red, kao i na to da su, kako su rekli – zamislili da okrugli sto ima drugačije učesnike, nego što je danas bio slučaj. 

"Srbi na Kosovu u mraku, plaše se kraja srpske države"

U delu izveštaja takođe se navodi: 

"Na prvi pogled, Srbi žele Zajednicu, jer je Albanci u tolikoj meri odbacuju, te stoga mora biti dobra. Beograd im je rekao da insistiraju na zajednici i ne urade ništa drugo dok je Priština ne formira. U praksi, Srbi su u potpunosti svesni takmičarskih ambicija i ciljeva između Prištine i Beograda. Kosovski Srbi su postali deo ove dinamike uz saglasnost EU. Nejasnoće Asocijacije i koje nadležnosti ima drže kosovsku srpsku zajednicu u mraku; većina podržava ideju da Asocijacija ima 'izvršne moći' (ideja koju Albanci odbacuju), ali nekoliko – ako i bilo ko – može da opiše šta bi te nadležnosti predstavljale u praksi. Šta god se bude desilo, kosovska srpska zajednica se plaši kraja srpske države na Kosovu i posledica toga na njihove svakodnevne živote. Srbi smatraju da su kašnjenja u osnivanju Asocijacije indikator manjka volje Prištine da zadovolji potrebe njihove zajednice."


Izveštaj "Asocijacija/Zajednica opština sa većinski srpskim stanovništvom: Razumevanje suprotstavljenih stavova Albanaca i Srba" pročitajte OVDE

O tome kako Srbi na KiM-u, Beograd i Priština vide ZSO, govorio je izvršni direktor Grupe za istraživanje praktičnih politika na Balkanu, Naim Rašiti. Asocijaciju srpskih opština tri strane vide različito, kaže.

Beograd je vidi kao alat da to poveže sa statusom Kosova, kao pravni instrument da izbegne priznanje autoriteta Prištine, kao alat da administrira kosovskim Srbima i te tri pozicije će nastaviti da nanose štetu punoj integraciji i životu kosovskih Srba, dodao je.

Simić: 1677. dan bez ZSO-a

A šef kancelarije Srpske liste za saradnju sa medijima i civilnim društvom, poslanik u Skupštini "Republike Kosova", predsednik Komisije za prava, interese zajednica i povratak kosovske skupštine i predsednik Nadzornog odbora Mreže Most u sistemu Republike Srbije, Igor Simić, koji je takođe prisustvovao okruglom stolu, podseća na tri, kako je rekao, maksime, odnosno "nedovršena posla".

Po njemu, to su standardi pre statusa, Ahtisarijev plan, a sada Briselski sporazum.

Simić na pitanje o bojkotovanju KoSSeva: Da sam urednik KoSSeva pitao bih se kako Srpska lista sarađuje sa više od 270 medijskih kuća, a nema saradnju samo sa KoSSevom

Pitali smo danas Igora Simića zašto on kao šef kancelarije Srpske liste za saradnju sa medijima i civilnim sektorom ne odgovara na telefonske pozive i mejlove KoSSev portala od sredine jula. Umesto odgovora, ovaj zvaničnik postavio je pitanje novinarki:

"Ja da sam na mestu KoSSeva, ja bih se pitao kako je moguće da Srpska lista sarađuje sa preko 270 medijskih kuća, a nema saradnju samo sa vama. Ja da sam urednik tog portala, ili šta je već 'nevladina organizacija', zaista ne znam, ja nisam video registraciju kako se vodite – eto to je moje pitanje za vas."

Nakon što je Simić na pitanje odgovorio pitanjem, novinarka KoSSev portala pokušala je da ponovo postavi pitanje, međutim, jedan od organizatora je zatražio da razgovor sa Simićem nastavi nakon događaja, objašnjavajući da uskoro počinje novi događaj u istim prostorijama i da okrugli sto moraju što pre da zaključe.

I nakon događaja novinarka je pokušala da dobije odgovor od Simića. 

Šta joj je Simić tada još rekao, čitajte u posebnoj vesti.

"Šta povezuje ova tri segmenta? Povezuje ih to da ono što se tiče života Srba na prostoru KiM-a, ostanu neostvareni ili ostvareni do pola," kaže, navodeći da je jedina neispunjena tačka Prvog briselskog sporazuma od strane Beograda pitanje energetike, dok sa druge strane, nije ispunjena nijedna tačka – obaveza Prištine o ZSO-u.

I on je danas brojao dane od kada Zajednica nije formirana nakon dogovora u Briselu:

"I to je deo u kojem nije načinjen nijedan korak, a danas je 1677. dan, aprila meseca 2018. godine biće pet godina."

Gecaj: Mustafa više puta pozivao predstavnike Srba da se otpočne proces formiranja ZSO-a

Zamenik ministra administracije lokalne samouprave u prošlom sazivu Vlade Kosova, Bajram Gecaj, govorio je o, kako je rekao, naporima prethodne vlade da se počne sa formiranjem ZSO-a.

"Mi smo bili spremni da počnemo da se bavimo ovim, premijer Mustafa je tri ili četiri puta pozivao predstavnike Srba da dođu u njegovu kancelariju da se počne sa procesom i nije bilo puno volje," rekao je, ističući istovremeno da je jedan od njegovih predloga bio da se formiraju posebni timovi, uz onaj Upravljački koji bi se bavio izradom Statuta ZSO-a, a kako taj Statut ne bi bio u suprotnosti sa kosovskim zakonima i ustavom.

Radojević: Priština da pokaže da hoće da integriše i građane, a ne samo teritoriju 

Zamenik kosovskog ministra unutrašnjih poslova u prethodnom i novom sazivu vlade u Prištini, iz redova Srpske liste, Milan Radojević, osvrnuo se na jednu od preporuka u izveštaju, a koja je, kako tvrdi, povezana sa ciljem kosovske vlade da kosovski Srbi imaju "što manje kontakta i veza sa Beogradom".

Ističe da "u praksi postoji poprilično problema, čak i u običnim temama", podsećajući da su nakon poslednjeg napada u Goraždevcu ukazali na problem nedostatka srpskih policajaca u ovom srpskom metohijskom mestu, te da nije bilo nikakvih promena. 

"Nije ovo pitanje visoke politike – ovo su neki primeri gde Priština želi saradnju sa kosovskim Srbima i da pokaže da želi da ih integriše, da nije samo pitanje teritorije, već i građana," kaže. 

Ukazao je i na "aljkavost u implementaciji sporazuma", navodeći kao primer integraciju pripadnika MUP-a, i radnike MTS-a registrovanog u kosovskom sistemu, a koji, kako kaže, ne mogu da dobiju kosovska lična dokumenta.

"Neke teme koje su nama bile postavljene poput preporuke da se odvojimo od Beograda i da kontaktiramo sa Prištinom, naravno da o tome nismo razgovarali, niti je o tome bilo potrebe da se razgovara," zaključuje. 

U najavi događaja bilo je najavljeno i prisustvo šefice Kancelarije Evropske unije na Kosovu, Natalije Apostolove, kosovskog ministra za zajednice i povratak, Dalibora Jevtića, savetnika kosovskog predsednika Bljerima Šalje, ambasadorke finske Anne Huhtamäki, kao i ambasadora Norveške, Per Strand Sjaastad, koji, međutim, nisu bili na događaju.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.