Suknja i vojnička uniforma

Tatjana Lazarević
Tanja Lazarevic, novinarka, Kossev, 04.01.2019 Kosovska Mitrovica, Foto Marija Jankovic

LIČNI STAV: Tatjana Lazarević

„Predsedniče, čuli ste ove hrabre momke šta su rekli, ja ću vam samo reći samo jednu stvar u ime svih njih – da ćemo se mi sledeći put braniti do kraja, do smrti“, poručio je Milan Radoičić juče u Raški.

Od te smrti se nije odbranio Oliver Ivanović 16. januara 2018, zbog čega je Aleksandar Vučić, kao i juče, hitno sproveo javnu akciju umirivanja Srba. Od Raške je tada produžio ka Banjskoj, gde je ispred manastira uputio tri poruke: Srbi da ostanu, budu bezbedni, a on će se boriti protiv kriminala u sopstvenim redovima. Odatle je došao u Kosovsku Mitrovicu sa porukom da srpska politika mora da bude politika mira sa Albancima. Umesto da da oružje, Srbiji je bolje da pomogne u davanju novca za škole, vrtiće i zdravstvene ustanove, dok će predsednik da pomogne razgovorom, tada – sa Tačijem, a neko drugi, kazao je, sa Haradinajem.

Kamere su se potom premestile u Laplje Selo, popisujući zahteve iz mase koja se tiskala da ih sasluša predsednik uživo: posao, traktor, jagnjad, lekar, škola, overa dokumenata, zaustavljanje prodaje imanja, napadi… Oni u centralnoj Srbiji, koji Kosovo nikada nisu posetili, mogli su uživo da vide na šta liče srpska geta i ljudi željni Srbije.

Željni srpske uniforme, pohitali su juče u kasarnu u Raški zahtevajući da to iskažu isključivo ispred kamera. Zbog dvoglavog orla sa krunom na glavi i ukrštenim mačevima na štitu, srca Srba sa Kosova krvare već 21 godinu, ali su tu tugu duboko u sebi zaključali i utamničili, baš kao i svoju sudbinu, jer niko bolje od kosovaca nije naučio da u tamnom vilajetu liže svoje rane, vekovima ako treba.

Kakva je ova naša, nešto bliža sudbina? Izbora u nedelju? Nalepnica preko jednog drugog grba – sa četiri ocila i tri velika slova? Srpskih gradonačelnika, poslanika i ministra u kosovskoj vladi koji su juče predložili da vojnici i policajci uđu da brane narod u trenerkama, ako ne mogu u uniformama Vojske Srbije? Naroda koji ima samo jednu zemlju? Onih koji su zbog kapi koja je prelila čašu i kristalne noći na Severu, zbog herojske odbrane golorukog srpskog naroda pred bojevom municijom ludaka i psihopate Kurtija i prve kapi prolivene srpske krvi na Kosovu, pohitali da iza tamnog vilajeta, u slobodi, i pod reflektorima se požale vrhovnom komandantu?

Pod uslovom da nismo prisustvovali teatru apsurda, na ovakvu jasnu dijagnozu odgovor se lako nameće: Skidaju se nalepnice sa državnog grba i oznake SRB, napuštaju se kosovska vlada, parlament i gradonačelnički kabineti, nema izbora u nedelju u opštinama sa srpskom većinom.

Četvrti odgovor na pitanje „šta dalje?“ moguće je da bude „ovakav“ ili „onakav“. Kako i reče Vučiću vođa iz Kosovske Mitrovice sa jed(i)nom zemljom a višestrukim funkcijama: „Mi moramo da branimo život i budućnost, a kako – videćemo“.

Izvesno je da niko od nas koji ostajemo ovde, „neće da nosi suknju“, čak ni mi koje se u njima lepše osećamo. A do nedelje, videćemo.

Urednica portala „KoSSev“

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.