Sudija zatražio izmenu optužnice protiv Tačija i ostalih – da se isključi komandna odgovornost

Tači veselji krasnići i Seljimi

Sudija za prethodni postupak u predmetu “Tači i drugi” delimično je odobrio zahtev Kadrija Veseljija i naložio Specijalizovanom tužiocu da dostavi izmenjenu optužnicu koja isključuje prošireni oblik odgovornosti udruženog zločinačkog poduhvata (poznatog kao „JCE III“) – na zločine sa posebnom namerom. Drugi zahtevi odbrane su odbijeni. Odluka je doneta juče, dan nakon što je održana šesta statusna konferencija protiv četvorice visokih propadnika nekadašnje OVK koji se terete za ratni zločin.

Sudija Giju je takođe doneo odluku u vezi sa podnescima odbrane, koji osporavaju formu optužnice. Delimično je odobrio podneske Tačija, Seljimija i Krasnićija i naložio Specijalizovanom tužiocu da dostavi korigovanu verziju potvđene optužnice, kao što je naloženo u odluci, do 3. septembra. Ostatak zahteva ovih timova odbrane je odbačen, a zahtev odbrane Veseljija je odbačen u potpunosti.

Odluke su dostupne ovde i ovde

Branioci su prethodno uložili 11 preliminarnih prigovora na nadležnost suda, formu optužnice i oblike krivične odgovornosti koje ona sadrži, tražeći da optužbe budu povučene.

Branioci su, između ostalog, tvrdili da se u Specijalizovanim većima Kosova, može suditi optuženima samo po krivičnom zakoniku SR Jugoslavije, nasleđenom od bivše SFRJ, koji je bio na snazi u vreme rata na Kosovu, 1998-99. Taj zakonik nije predviđao udruženi zločinački poduhvat, komandnu odgovornost, nezakonito pritvaranje kao ratni zločin, ni nasilni nestanak kao zločin protiv čovečnosti, koji se optuženima stavljaju na teret.

Odbacujući taj prigovor kao neosnovan, sudija za prethodni postupak Nikolas Giju naglasio je da je zakonom o osnivanju suda, usvojenim 2015. u Skupštini Kosova, određena primena međunarodnog običajnog prava, koje predviđa sva navedena krivična dela i oblike odgovornosti.

Sudija je usvojio i argument tužilaštva da je ta krivična dela i oblike odgovornosti, 1998-99, indirektno priznavao i domaći krivični zakonik.

Sličnim argumentima, sudija Giju odbacio je i prigovor odbrane da sud nema nadležnost da optuženima sudi po principu komandne odgovornosti.

Na osnovu toga, sudija Giju je kao nerelevantno odbio pozivanje Veseljijeve odbrane na presudu Ustavnog suda Srbije, donetu prošle godine, po kojoj se oficiru MUP Srbije ne može suditi za krivična dela koja 1999. nisu bila navedena u domaćem zakoniku.

„Sud nije obavezan da postupa po presedanima iz drugih pravosudnih sistema, te interpretacija Ustavnog suda Srbije nije obavezujuća“, naglasio je sudija.

Giju je, međutim, delimično usvojio prigovor odbrane drugooptuženog Veseljija i naložio tužiocima da iz optužnice uklone paragraf, kojim se optuženima na teret stavlja komandna odgovornost za krivična dela s posebnom namerom (special intent crimes).

Prigovor odbrane da je sud nadležan samo za zločine izričito navedene u izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, sudija Giju je takođe odbacio.

U sudijinoj odluci piše da je zakon kojim je sud osnovan predviđa suđenja za zločine „u vezi sa“ navodima iz Martijevog izveštaja, što znači da postoji nadležnost i za zlodela koja Marti nije izričito spomenuo.

Sudija Giju odbio je, uz slično obrazloženje, i prigovore odbrane na vremensku i teritorijalnu nadležnost suda za zločine OVK.

Odbrane Tačija i Veseljija su u prigovorima iznele sasvim suprotna tumačenja teritorijalne nadležnosti suda izvedene iz Martijevog izveštaja.

Veseljijev branilac Ben Emerson tražio je, naime, da sud odbaci optužbe za zločine u Albaniji, zato što u toj zemlji nije bilo ratnog sukoba, kao i za zlodela počinjena posle 10. juna 1999, kada je, po njemu, rat bio završen.

Nasuprot tome, Tačijev, sada bivši, advokat Dejvid Huper protumačio je da, na osnovu Martijevog izveštaja, sud ima nadležnost samo za zlodela u Albaniji, a ne i na Kosovu.

Sudija Giju odbacio je i prigovore odbrane na formu optužnice, odnosno tvrdnje da optužbe nisu u propisanoj meri konkretne i precizirane.

Naložio je, međutim, tužiocima da iz nekoliko paragrafa u optužnici izbrišu nedovoljno precizne formulacije, poput „uključujući“.

Odbrane optuženih imaju pravo da na dve današnje odluke sudija Gijua, duge oko 200 stranica, ulože žalbu apelacionom veću suda.

Odluke o preostalim preliminarnim prigovorima, sudija Giju će, kako je najavio, doneti krajem avgusta.

Inače, prekjučerašnju šestu statusnu konferenciju u slučaju koji se u Hagu vodi protiv Hašima Tačija i ostalih obeležila je očekivano rasprava i neslaganje tužilaštva i advokata odbrane.

Odbrana je kao i ranijih puta optužila tužilaštvo da odlaže početak suđenja neobjavljivanjem svih dokumenata i uputila je zahtev za informacije o identitetu svedoka koje planiraju da pozovu. Luka Mišetić, novi advokat Hašima Tačija, kaže da odbrana i tužilaštvo „žive u paralelnim svetovima“.

Sa druge strane, tužilaštvo je demantovalo optužbe odbrane, naglasivši u više navrata da se postupak obelodanjivanja sprovodi u skladu sa pravilima, kao i da za 170 svedoka nije bilo „odloženog obelodanjivanja“.

Tužilaštvo je najavilo podnošenje pretpretresnog podneska do oktobra meseca i ujedno mogućnost početka suđenja tri meseca kasnije.

Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići uhapšeni su u Prištini 4. odnosno 5. novembra prema nalogu sudije Specijalizovanih veća, a nakon što im je 26. oktobra potvrđena optužnica u 10 tačaka i od tada su u pritvoru.

Oni su u optužnici Specijalizovanog tužilaštva označeni kao deo grupe koja se tereti za udruženi zločinački poduhvat odnosno ratne zločine „nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode“, „surovog postupanja“, „mučenja i ubistva“, kao i zločina protiv čovečnosti, kao što su „zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni“.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.