Endometrioza je iscrpljujuće stanje koje pogađa 10 odsto žena širom sveta. Stanje može da ima ozbiljan uticaj na kvalitet života osobe, često izazivajući niz simptoma uključujući hroničan bol, umor i bol tokom polnog odnosa.
Uprkos tome koliko je endometrioza uobičajena, većina žena čeka više od sedam godina na dijagnozu. To ne samo da znači mnogo godina bez lečenja, već ih dovodi u opasnost od još većih zdravstvenih problema. Nelečena endometrioza može da dovede do oštećenja organa, uključujući matericu i creva, i neplodnosti.
Trenutno ne postoji lek za endometriozu. Razlog tome je što je endometrioza složena i utiče na mnoge delove tela – što znači da istraživači još uvek ne razumeju u potpunosti sve uzroke ove bolesti.
U poslednjih nekoliko godina, studije su otkrile da je imuni sistem takođe pogođen endometriozom. Još uvek je nejasno da li imuni sistem izaziva endometriozu ili je samo pogođen njom. Ali istraživanje ove veze bi na kraju moglo da dovede do boljeg ciljanog tretmana za ovo stanje.
Upala i imunitet
Da bismo razumeli kako su naš imuni sistemi i endometrioza povezani, važno je razumeti proces imunskog sistema koji se zove upala.
Upala je ključna karakteristika našeg imunog sistema. Kada telo naiđe na štetni patogen, kao što je virus ili bakterija, naš imuni sistem se pokreće. Telo zatim luči posebne proteine zvane citokini koji govore našim imunim ćelijama šta da rade.
Simptomi koje doživljavate kao rezultat upale zavisiće od razloga zbog kojih su ove ćelije mobilisane.
Na primer, ako je vaša upala izazvana posekotinom prsta, možda ćete primetiti da područje oko posekotine postaje vruće, crveno i otečeno dok imunski sistem radi na borbi protiv patogena i popravljanju oštećenja. Ako je zapaljenje prouzrokovano virusom, možda ćete osetiti simptome slične gripu, kao što je groznica.
U većini slučajeva, zapaljenje je kratkotrajan proces. Ali ponekad imuni sistem pogreši, a vaše telo nastavlja da šalje inflamatorne ćelije i citokine čak i kada nema pretnje.
Autoimune bolesti kao što je reumatoidni artritis su primer ovoga, gde imunski sistem tela nastavlja da napada, što dovodi do dugotrajne upale u zglobovima.
Upala je takođe normalna karakteristika menstrualnog ciklusa.
Normalni menstrualni ciklus se sastoji od dve faze: folikularne faze (od prvog dana menstruacije do ovulacije) i lutealne faze (od ovulacije do početka menstruacije). Većina zapaljenja tokom menstrualnog ciklusa dešava se u materici, ali promene se mogu pojaviti i u celom telu.
Tokom folikularne faze, postoji povećan nivo estrogena koji cirkuliše u telu. Estrogen stimuliše zgušnjavanje sluzokože materice u pripremi za oplođeni embrion.
Ali neke imunske ćelije imaju specifične receptore koji prepoznaju estrogen, što dovodi do toga da iniciraju imunski odgovor. To priprema telo da se bori protiv bilo kakvih stranih „osvajača“.
Endometrioza i imunitet
Istraživanja su primetila višestruke promene imunog sistema kod osoba sa endometriozom.
Nedavna studija je otkrila da su pacijentkinje sa endometriozom imale povišene nivoe upale, posebno viši nivoi citokina. Istraživanja su takođe pokazala da osobe sa endometriozom imaju poremećenu funkciju imunskih ćelija – specifičnu vrstu imunskih ćelija koja se zove ćelije prirodne ubice.
One imaju vitalnu ulogu u borbi protiv virusa i tumora, ali istraživanja pokazuju da lošije funkcionišu kod osoba sa endometriozom. Takođe se pokazalo da sluznica materice kod pacijenatkinja sa endometriozom proizvodi višak molekula zvanih hemokini koji privlače druge imunske ćelije, pogoršavajući upalu.
Još uvek nije sigurno da li izmenjena imunološka funkcija izaziva endometriozu ili je samo simptom bolesti.
Ali disfunkcija imunog sistema može da objasni zašto postoji sumnja da postoji veza između osoba sa endometriozom i autoimunim poremećajima kao što su lupus, reumatoidni artritis i inflamatorna bolest creva.
Povišeni nivoi upale takođe znače da će žene sa endometriozom verovatnije imati gore simptome tokom infekcija.
Na primer, istraživanje je otkrilo da kada se pacijentkinje sa endometriozom zaraze kovidom-19, to može da pogorša simptome endometrioze – posebno bol u karlici, depresiju, umor i gastrointestinalne probleme.
Nedavna studija je takođe otkrila da žene sa endometriozom imaju 22 osto veće šanse da pate od produženog kovida.
Iako trenutno nije poznato koliko je imuni sistem precizno povezan sa endometriozom i da li je prouzrokuje, rad na daljem razumevanju ovog odnosa mogao bi da bude ključan u razvoju boljih tretmana, ili možda leka, za endometriozu.
Istraživanja ove bolesti su još uvek nedovoljno finansirana, a vreme za postavljanje dijagnoze je daleko iznad onoga što bi se očekivalo od drugih hroničnih stanja, kao što su astma ili dijabetes.
Jasno je da veći prioritet treba staviti na istraživanje endometrioze i njenih uzroka kako bi se pružila nova saznanja i bolji tretman za milione žena sa ovim stanjem, piše profesorka biohemije Ejpril Ris sa univerziteta Svonsi za The Conversation.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
