Studentkinja novinarstva iz Novog Sada, Mila Pajić, koja je učestvovala na protestima zbog izborne krađe i nepravilnosti, istakla je za N1 da su studenti osetili energiju da moraju nešto da promene nakon parlamentarnih i lokalnih izbora koji su se održali ovog meseca. Samoorganizovanje studenata, nekadašnjeg aktivistu i jednog od osnivača Otpora, Ivana Marovića, podseća na proteste iz ’96. godine kada su se studenti borili protiv režima Slobodana Miloševića.
„Shvatili smo da nešto mora da se desi i da imamo energiju koju hoćemo da iskoristimo. Da moramo da se bunimo, da smo nezadovoljni i da ne želimo više da se budimo u ovakvoj zemlji“, kazala je studentkinja Mila Pajić.
Gostovanje Pajić možete pogledati ovde.
Nekadašnji aktivista pokreta Otpor, Ivan Marović, komentarišući sadašnje proteste studenata kazao je da su mnogo slični vremenu u kojem je on bio deo studentskih protesta od ’96. godine.
„Mi smo kao studenti počeli da se aktivnije uključujemo u politički život. Na kraju smo napravili i pokret zato što smo videli da tadašnje opozicione stranke nemaju dovoljno snage, veštine i strategije da se same izbore sa tim režimom. Razumem tu potrebu i perspektivu koju mladi ljudi imaju“, ističe Marović.
Kako ističe, u situaciji kada institucije ne funkcionišu i kada se narodno nezadovoljstvo preliva na ulicama su takve da može doći do neočekivanih stvari.
„Može doći do spontanog, neplaniranog nasilja. Može doći i do takozvanih ubačenih elemenata. Vreme će pokazati šta je tu bilo. Ali ono što je očigledno to je da ova priča o rušenju ustavnog poretka i plašenju ljudi i zastrašivanju koje Vučić radi u poslednje vreme je tendencija autoritarnih režima i trebalo bi to odbaciti kao propagandnu tehniku“, ističe Marović.
On smatra da ljudi koji su uhapšeni na nedeljnom protestu kako bi se zastrašili građani i odvratili od učestvovanja u protestima.
„Što se samih protesta tiče oni jesu način da građani izraze svoje nezadovoljstvo ali sa ovakvim režimima to je dugoročan proces, dugoročna borba i onda se mora razmišljati dugoročno i strateški i mislim da će se to desiti i u ovom slučaju“, objašnjava Marović.
Podrška akademske zajednice: Nekad i sad
Osnivač pokreta Otpor, Ivan Marović, kazao je da su ’96. godine neki profesori bili na njihovoj strani od prvog dana.
„Te ’96. trebalo je neko vreme da radnici beogradskog Univerziteta, profesori i asistenti stanu uz studente koji su bili u štrajku, a potom i van Univerziteta, da se ostali delovi društva, strukovna udruženja, sindikati uključe u to.
Kako kaže, radi se o dugoročnoj borbi.
„Studenti tada i studenti sada takođe shvataju da se ne može čekati da se situacija reši sama od sebe i da nema ko drugi da se posveti tom poslu organizovanja građana, dizanja njihove političke svesti i političke akcije i da to jednostavno moramo da uradimo mi sami. Tako smo mi bar osećali od ’96. do 2000. godine. Četiri godine smo posvetili tome tako da je to i danas slučaj“, ističe Marović.
Današnji studenti, kako kaže Mila Pajić, podršku imaju od profesora Filozofskog fakulteta iz Novog Sada.
„Imamo ogromnu podršku profesora sa Filološkog fakulteta koji su nam čak platili karte za voz“, kaže studentkinja.
Osvrćući se na profesora sa Tehničkog fakulteta iz Novog sada koji je prišao studentu tokom organizovanja red polazak u Beograd na protest želeći da „ga odvoji na pet minuta“, studentkinja novinarstva kaže:
„Borimo se da nam takvi profesori ne predaju, takvi koji će pokušati da nas odvrate od protesta“, kaže ona.
„Istorija nam se ponavlja“
Za svoje saborce i saborkinje, Mila Pajić kaže da nemaju straha.
„Nama se istorija stalno ponavlja. Mi stalno izlazimo na ulice protiv istih diktatora, protiv istih lica i istih režima. Borimo se protiv iste stvari i nikako da rešimo. Tako je jer ne brinemo o korenu nego tek kad izraste biljka. Ukorenjeni nacionalizma u društvu je deo korena te biljke, kao i neupućenost u to koja su naša prava. Mi na ulicama smo mnogo veće patriote od onih koji kažu da su patriote“, ističe studentkinja.
Nekadašnji student koji na ulicama bio pre više od 20 godina kaže da je preduslov za akciju razumevanje suštine problema koji su razlozi konstantne političke krize kroz koju prolazimo.
„I kad uspemo da napravimo određeni pomak kao što smo uspeli 2000. godine to ne bude stalno, nego dođe do jednog koraka napred, dva nazad. Mislim da čak i u ovom razumevanju sopstvenih prava i uloge kao građanja je ključ rešenja. Osim tog razumevanja neophodna je konkretna politička akcija“, objašnjava Ivan Marović.
Studentkinja Mila Pajić poželela je Srbiji 2024. godine sledeće:
„Da joj bude predvidljivija budućnost. Da ne bude u tako bezizlaznoj situaciji. Da se ne osećamo kao da smo nemoćni.“
Pročitajte još:
U toku deveti protest: Šetnja od RIK-a do Palate pravde – poziv da se oslobode uhapšeni
U toku osmi protest ispred zgrade RIK-a: „Vučiću – puštaj našu decu iz tvojih zatvora“
Srbija protiv nasilja: Vučić na građane poslao specijalne jedinice koje su primenile brutalnu silu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
