Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, jučerašnje izdanje)
Podaci obelodanjeni u tabeli u organizaciji Agencije za statistiku Kosova (ASK) i Programa za stanovništvo i razvoj (UNFPA) pokazuju da je 1986. godine na Kosovu bilo 56.283 rođenih, dok je 2019. ovaj broj pao na 25.794. Visare Mujku-Nimani, šefica Kancelarije na Kosovu Populacionog fonda Ujedinjenih nacija, pozvala je na hitnu promenu politike i upozorila je na rizik od odlaska polovine mladih sa Kosova, nakon liberalizacije viza 1. januara 2024.
Broj stanovnika na Kosovu se godinama smanjuje, pokazuju podaci Agencije za statistiku Kosova (ASK), predstavljeni na stolu organizovanom u četvrtak sa temom: „Smanjenje nataliteta na Kosovu: Šta se dešava i šta možemo da uradimo“.
Podaci obelodanjeni na tabeli koju su organizovali ASK i Program za stanovništvo i razvoj (UNFPA) pokazuju da je 1986. godine na Kosovu bilo 56.283 rođenih, dok je 2019. ovaj broj pao na 25.794. Prema ovim podacima, zabeležen je i pad broja umrlih – sa 20.311 u 1999. na 14.845 u 2019. godini.
Iljir Beriša (Ilir Berisha), vršilac dužnosti šefa ASK-a, rekao je da je pad nataliteta povezan sa migracijom. On je rekao da je pad nataliteta pojava koja pogađa i druge zemlje u regionu i šire, ali je dodao da su te zemlje na vreme preduzele neophodne mere.
„Naša statistika nam pokazuje da imamo pad nataliteta na Kosovu, to je vezano za fertilitet i migracije. Verujemo da ćemo iz ove rasprave izaći bolje opremljeni za ovaj fenomen. Ovaj fenomen je prisutan u celom regionu i šire, zemlje regiona su na vreme preduzele korake. Osim što se smanjuje natalitet, raste i migracija“, naveo je Beriša.
Visare Mujku-Nimani, šefica Kancelarije na Kosovu Populacionog fonda Ujedinjenih nacija, pozvala je na hitnu promenu politike, jer, upozorava na rizik od odlaska polovine mladih sa Kosova, nakon liberalizacije viza 1. januara 2024.
„Svi su zabrinuti šta će biti, jer se stanovništvo smanjuje. Orijentacija je šta rade druge pogođene zemlje, koje mere treba preduzeti i koje su od njih bile uspešne. Države koje su se suočile sa ovim problemom potvrdile su i napravile promene u politikama, kao što su obrazovanje, porodiljsko odsustvo, roditeljsko odsustvo. Mi kao Kosovo sada dosta čekamo šta će biti sa liberalizacijom viza, da će doći do velikog iseljavanja mladih, da će se Kosovo isprazniti“, rekla je Mujku-Nimani.
Avni Kastrati iz ASK-a je tokom razgovora rekao da je stopa fertiliteta u 2020. godini smanjena na 1,7 u odnosu na 6,4 1960. godine. To je, prema njegovim rečima, pokazatelj da broj stanovnika na Kosovu opada.
Sa druge strane, profesorka na Prištinskom univerzitetu (UP), Mimoza Duši (Dushi) je istakla da iako je Kosovo ranije imalo najveći natalitet u poređenju sa drugim zemljama u regionu, sadašnji pad broja je odraz migracija.
„Od 1948. do 2011. godine, po broju rođenih u ovim periodima, Kosovo je imalo porast rođenih u odnosu na zemlje regiona. Ukupna stopa fertiliteta tokom godina 2013-22 na Kosovu je 2,1, što je najviša stopa u poređenju sa zemljama u regionu. Postoje i drugi izvori koji pokazuju da je natalitet na Kosovu smanjen. Na Kosovu je glavni uzrok opadanja stanovništva migracija, a ne natalitet“, izjavila je Duši.
Sevdie Spahiu, iz Nacionalnog instituta za javno zdravlje (NIJZK), rekla je da je još jedan problem koji se ogleda u brojkama nedostatak edukacije mladih o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.
„Plodnost je opala, pominjani su faktori pada, ali ono što je bitno je da to zavisi od mnogo faktora. Ono što je bitno, mi kao Institut moramo što više da radimo sa mladima na planu seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Održavamo obuke sa srednjim školama. Ono što je opasno je neželjena trudnoća, pa je neophodno raditi sa mladima, jer su to tabu teme u našim porodicama“, naglasila je ona.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
