Sto dvadeset godina škole u Goraždevcu

Piše: Darko Dimitrijević 

Na dan Svetog Jeremije, zaštitnika i slave Goraždevca, Osnovna škola "Janko Jovićević" obeležava sto dvadeset godina postojanja. Užurbano se vrše poslednje pripreme. Pokrovitelj obeležavanja je Privremeni organ opštine Peć. Kosovska opština Peć finansirala je popločavanje i uređenje dvorišta, a nedavno je završena i fasada koju su nastavnici tražili od predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U nedelju uveče Dom kulture Gračanica organizuje veče zavičajnih pisaca, a na istoj manifestaciji učestvovaće kulturno-umetničkim programom i đaci osnovne škole. Povodom školskog jubileja, ali i slave Goraždevca, očekuje se dolazak velikog broja gostiju iz centralne Srbije, Republike Srpske, kao i sa Kosova.

Mnoge generacije iz Goraždevca, ali i okolnih sela danas rado pamte svoje detinjstvo i ona, kako danas volimo da kažemo, “srećna vremena”, čiji je sastavni deo đačko doba provedeno u školi koja obeležava veliki jubilej. Mnoge uspešne generacije iznela je u različitim vremenskim, ratnim, političkim i drugim periodima osnovna škola koja danas nosi ime heroja narodno-oslobodilačke borbe u drugom svetskom ratu – Janka Jovićevića. Od svog osnivanja, pa sve do poslednjih ratova, i pored čestih seoba Srba koje nisu zaobišle ni ovo selo u drugoj polovini prošlog veka – škola je beležila rast učenika. 

Kada je počela sa radom 1898. godine, pod imenom Srpska škola i pod tim nazivom postojala do početka drugog svetskog rata, imala je samo 18 učenika – dečaka. Devojčica nije bilo.

Škola u Goraždevcu druga je škola otvorena u ovom kraju, samo osam godina nakon što je otvorena prva srpska škola u Peći. Prvi učitelj škole, Mirko Milovanović iz Peći, koji je završio Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu, opismenio je prve generacije u ovom kraju, među kojima su Dimo Simonović, Jolje Jeremić, Stevo Ugrenović, Milosav Krstić, Rako Dašić, Mića Maksić i drugi.

Međutim, najviše od svih učitelja tog vremena zadržao se Milivoje Miletić – od 1904. do 1915. On je bio i goraždevački sveštenik u to vreme i sahranjen je u porti crkve u Goraždevcu. Školska zgrada tog vremena bila je privatna kuća. S obzirom na to da privatna kuća nije zadovoljavala ni minimalne uslove za rad, od turskih vlasti tražena je i dobijena begova kula u kojoj su deca učila sve do 1920., kada su kupljeni kuća i plac u centru sela, gde se škola i danas nalazi. Moderna školska zgrada otvorena je 1962., od kada škola nosi ime Janka Jovićevića.

Svoj veliki jubilej, sto godina rada i postojanja, škola dočekuje u ratnom okruženju. Iako su učenici tog vremena mesecima spremali veliki kulturno-umetnički program, on se ipak nije održao iz bezbednosnih razloga i sve učestalijih napada pripadnika OVK.

Škola u Goraždevcu je do 1999. godine beležila rast broja đaka, pa je tako devedesetih godina bilo učenika za formiranje po dva odeljenja u jednom razredu. Nakon bombardovanja, Goraždevac je, uprkos masovnom egzodusu Srba sa KiM-a, nekim čudom uspeo da opstane, a početak školske 1999/2000 bio je doveden u pitanje. Kao što je Goraždevac uspeo da opstane u to vreme, uspešni đaci svog vremena uspeli su da spasu školu.

Tako je profesor Univerziteta u Prištini Mileta Bukumirić sproveo akciju spasavanja škole, obilazeći sva mesta po Srbiji u kojima je bilo raseljenih Goraždevčana sa decom, da se te porodice ohrabre da se vrate. Istovremeno je krenuo u potragu i za nastavnim kadrom, pa je školska godina počela uz kašnjenje od nekoliko meseci.

Istim tim entuzijazmom i naporima prof. dr Milete Bukumirića, u Goraždevac je premeštena i čuvena Pećka gimnazija, ekonomska i tehnička škola. Goraždevac je te 1999. godine sa još nezalečenim ranama, izložen svakodnevnom granatiranju iz okolnih sela, samo nekoliko meseci nakon rata, ponovo bio na svom maksimumu. Škola te godine broji skoro tri stotine đaka u osnovnoj, ali i izmeštenim srednjim školama iz Peći, što je omogućilo nova radna mesta. Procvat mladosti mogao je tada da se vidi na svakom koraku i to je činilo Goraždevac snažnim, u vreme kada je bilo najteže opstati.

Nakon mnogobrojnih političkih i tragičnih zbivanja, počevši od stradanja dece na reci Bistrici, ali i sve lošijih međuljudskih odnosa u samom Goraždevcu, nastupa veoma turbulentan period. Sva ta dešavanja, a najviše politička, koja su direktno narušila međuljudske odnose, negativno su se odrazila na sistem nastave i samog funkcionisanja škole.

Za vreme vlasti Vojislava Koštunice, tadašnji koordinator za opštinu Peć i Ministarstvo prosvete Republike Srbije uvode privremene mere u školi, postavljaju nove direktore, što je bilo protivno volji gotovo svih roditelja u Goraždevcu. To je rezultiralo čak i protestima Goraždevčana ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu.

Ostaće zapamćeno da je jedan od najuspešnijih đaka iz Goraždevca, i čovek koji je dao veliki doprinos da škola nastavi sa radom nakon 1999. godine, bio smenjen, samo zato što nije odgovarao tadašnjoj vladajućoj garnituri. Vlasti iz Beograda, potpomognuti svojim ljudima na lokalu, iz Goraždevca su bukvalno proterale prof. dr Miletu Bukumirića, uskrativši mu mogućnost da doprinese obrazovanju u ovom selu. On do svoje smrti nastavlja rad na Filološkom Fakultetu Priština u Kosovskoj Mitrovici, gde se vratio da predaje.

Kvalitet nastave, sistem rada, promena nastavničkog kadra dovode do potpunog devastiranja obrazovanja. Ono što je najbolji pokazatelj svega navedenog je činjenica da osnovna škola danas broji svega nešto više od šezdeset đaka, dok se gimnazija "Sveti Sava" polako suočava sa borbom za opstanak odeljenja, jer deca i njihovi roditelji biraju kvalitetnije škole u centralnoj Srbiji.

Generalno gledano, goraždevačka škola je jedna od najlepših na Kosovu i Metohiji, sa hodnicima ispunjenim cvećem, velikom fiskulturnom salom i igralištem u dvorištu, polu-olimpijskim bazenom na kom deca provode leto. Očigledno je da se mnogo više pažnje u poslednjih deceniju i po posvetilo izgradnji materijalnog, umesto edukativnog dobra i umesto izgradnji obrazovanih i kvalitetnih mladih ljudi.

Međutim, osim na profesore, u ovom smislu veliko breme odgovornosti stoji i na leđima roditelja dece i kućnom vaspitanju. Teši podatak da u poslednjih dvadeset godina ima par učenika koji utabavaju staze prof. dr Milete Bukumirića, stičući najveća zvanja.

Nakon skoro deceniju i po u O.Š. "Janko Jovićević" ponovo su uvedene privremene mere, a za direktora je postavljen nastavnik Milan Anđelković. Na čelu škole je konačno mlad, obrazovan, kulturan čovek i pre svega neko čija će deca pohađati ovu školu.

Imajući u vidu da jedna zajednica može da opstane samo ako u njoj postoji škola, crkva i kultura, onda veliko breme odgovornosti leži na novom direktoru kako bi Goraždevac opstao. Ostaje obaveza da pored izgradnje najboljih uslova za nastavu, konačno, počne da se radi i na izgradnji što više mladih i obrazovanih ljudi, jer Goraždevac to duguje svojim precima.