Potkupljivanja i pretnje svedocima, ubistva, kampanje protiv neistomišljenika i suda – razlozi Tužilaštva da Tači i ostali budu u pritvoru

Specijalni sud u Hagu objavio je ove nedelje proširenu verziju zahteva Specijalnog tužilaštva za hapšenje Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija. Uprkos redigovanim delovima u verziji dostupnoj javnosti, nalog za hapšenje obiluje inkriminišućim detaljima, ali i novim informacijama u vezi sa ispitivanjima.

U dokumentu na 22 strane, Specijalizovano tužilaštvo Kosova je od sudije za prethodni postupak, pored naloga za hapšenje i pretres, zahtevalo takođe da se izda naredba za privremeno sakrivanje identiteta žrtava i svedoka, kao i privremeno neobjavljivanje optužnice i dokumenata u vezi sa njom.

Tu je i jedan, za sada javnosti nedostupan zahtev, označen kao „redigovan“ u verziji dostupnoj za javnost. Inače, u dokumentu je na više mesta naznačeno da su delovi naloga za hapšenje redigovani prilikom objavljivanja.

Ipak, ima interesantnih detalja koje su mediji, posebno oni u Prištini prethodnih dana objavljivali u vidu odvojenih vesti, dok se najveći deo sadržaja odnosi na pitanje (ne)bezednosti svedoka i uticaja na njih, uključujući iskustva i iz prethodnih krivičnih postupaka Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, kao i uopšte pokušaja četvorice optuženih da opstruišu rad sadašnjeg specijalnog suda, sve do najnovijih pokušaja ove godine.

Razlozi za pritvor

Osim što se u optužnici terete za počinjene ratne zločine, u ovom dokumentu su navedeni – kako je tužilaštvo to predstavilo – osnovani razlozi za pritvor Tačija, Veseljija, Krasnićija i Seljimija, među kojima su rizik od bega, opstruisanje krivičnog postupka od strane osumnjičenih, a što uključuje i uticaj na svedoke, žrtve i saučesnike; te ozbiljnost zločina i načina ili okolnosti u kojima je zločin počinjen.

Listajući ove razloge, tužilaštvo se dotaklo i ličnih osobina optuženih, njihovog ponašanja u prošlosti, navodeći dalje ono što bi moglo da ukaže na to da bi optuženi mogli da ponove zločin.

„Postoji značajan rizik da će osumnjičeni ponovo organizovati krivična dela nasilja protiv onih za koje se smatra da su protiv njih i stoga je naredba za njihov pritvor jedino razumno sredstvo kako bi se rešilo pitanje ovog rizika“.

 

Sveprisutna klima zastrašivanje

U delu činjeničnog opisa stanja, užilaštvo je navelo da Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi, imaju „ogroman uticaj“ nad bivšim pripadnicima „OVK”, ali i uopšte na Kosovu.

„Pojedinačno i kolektivno oni imaju mogućnost da manipulišu vladinim telima, kako bi izbegli i osujetili postupke protiv njih, i kako bi mobilisali dodatne osnove podrške, uključujući i one koji su bili pod njihovom komandom u OVK, te grupe poput Udruženja ratnih veterana OVK”, navodi se u tački četiri dokumenta.

Tužilaštvo je detaljno opisalo ono što vidi kao pokušaj opstrukcije ovog sudskog postupka.

U najvećem delu tih navoda izneli su primere zatrašivanja svedoka, uključujući i njihova ubistva, odnosno oružane fizičke napade na njih.

Tu se pominju i primeri iz slučaja Ljimaj i Haradinaj, koji nisu obuhvaćeni ovom optužnicom.

„Tokom postupka, pretresno veće je naišlo na značajne poteškoće u obezbeđivanju svedočenja velikog broja svedoka. Mnogi svedoci istakli su strah kao ključni razlog za to što ne žele da se pojave pred pretresnim većem i pruže dokaze. Pretresno veće je steklo jak utisak da se suđenje održavalo u atmosferi u kojoj su se svedoci osećali nebezbedno. To je bilo usled brojnih faktora specifičnih za Kosovo, na primer male zajednice sa Kosova i bliske mreže u okviru porodica i zajednica što je učinilo teškim to da se garantuje anonimnost. Strane su se složile da na Kosovu postoji nestabilna bezbednosna situacija koja je bila posebno nepovoljna za svedoke” – jedan je od opisa naloga za hapšenje.

„Zaista, kada se razgovara sa Kancelarijom specijalnog tužilaštva, više potencijalnih svedoka – uključujući žrtve, bivše pripadnike OVK, i bivše zaposlene u međunarodnim organizacijama koje deluju na Kosovu, kao što je OEBS – izrazilo je strah ili se pozvalo na prethodna iskustva uticaja na svedoke. Tokom ove istrage svedoci su više puta izrazili istinski strah od onog što bi im se moglo dogoditi ako progovore istinu u Kancelariji specijalizovanog tužilaštva“ – samo je jedan od više sličnih navoda o teškoj situaciji da se obezbede svedočenja.

Ipak, to je samo najnovija manifestacija dugotrajnog problema, Tužilaštvo ukazuje na pređašnja iskustva.

„Prema izveštaju OEBS-a o suđenju na Kosovu tokom prvih 10 godina nakon rata, pitanje zaštite svedoka ‘podrilo je gonjenje slučajeva ratnih zločina možda čak i više nego bilo koje drugo pojedinačno pitanje’, naročito u slučajevima protiv bivših pripadnika OVK”, navelo je tužilaštvo, citirajući deo OEBS-ovog izveštaja iz maja 2010., i izveštaja Saveta Evrope.

Rečenica koja se u nalogu za hapšenje citira na više mesta jeste Svaki od osumnjičenih ima sredstva, motiv i priliku da utiče na…– uz obrazlaganje detalja tog uticaja – od uticaja na svedoke i žrtve, do uticaja na saradnike, pristalice i zvaničnike.

„Svaki od osumnjičenih ima sredstva, motiv i priliku da utiče na svedoke, i da na drugi način izbegnu i opstruišu postupak. Da se takvi incidenti događaju pre nego što se potvrdi bilo koja optužnica slikovito ilustruje mogući rizik od puštanja osumnjičenih na slobodu. Kao što je vidljivo iz prethodnih krivičnih gonjenja, uključujući one pripadnike iz udruženog zločinačkog poduhvata i ostale bliske saradnike osumnjičenih, postoji sveprisutna klima ozbiljnog uticaja na svedoke i zastrašivanja na suđenjima bivšim članovima OVK”.

„Svi osumnjičeni imaju sredstva, motiv i priliku da izbegnu pravdu. Svi osumnjičeni su bivši viši komandanti OVK i sadašnji ili bivši politički lideri u kosovskoj vladi. Svi imaju pristup značajnim sredstvima i mogu lako da mobilišu široku mrežu pristalica i državnih zvaničnika, uključujući osobe sa bezbednosnom, policijskim i obaveštajnim znanjem”.

Tužilaštvo je dalje izlistalo primere za koje tvrdi da oni potvrđuju ove navode, a koji se prvenstveno odnose na krivična dela, odnosno zločine, za koja se terete u optužnici, i sa kojima se, kako se navodi – ilustruje opšta uznemirujuća situacija.

Praćen i slučaj Gaši

Prikupljajući dokaze o opstrukciji suda od strane kosovskih čelnika, tužilaštvo se bavilo i nedavnim pojedinačnim slučajevima, kao što je to bio tzv. slučaj Gaši – kada je u proleće ove godine, neposredno nakon njegove izjave u jednoj emisiji o tome da su pripadnici „OVK“ činili „pojedinačne zločine“, tadašnji kosovski premijer, Aljbin Kutri, smenio svog savetnika i dugogodišnjeg saradnika, Škeljzena Gašija (Shkelzen Gashi).

„(…I kao rezultat – u skladu sa jezikom vrhovnika OVK 1998-1999. – on je bio: i) Etiketiran kao ’kolaboracionista’ i podržavalac Srba – od strane Jukupa Krasnićija i vodećih ljudi Udruženja veteran OVK; ii) Bio je predmet upućenih pretnji smrću i usled toga iii) otpušten je sa svoje pozicije savetnika…”)

„Primer Gašija održava klimu nekažnjivosti i zatrašivanja kojom osumnjičeni upravljaju i koju podržavaju“, navodi tužilaštvo.

Tako osumnjičeni „imaju podužu istoriju neprijateljskog delovanja prema odgovornosti za zločine koji su počinjeni tokom rata ili prema bilo kakvoj istrazi istih“.

Kosovski ministar pravde i šef kancelarije za pomoć optuženim podmićivali potencijalne svedoke

Tužilaštvo je takođe izlistalo događaje koje vidi kao neposredne pokušaje Tačija i Veselija da ukinu i sama Specijalizovana veća, osvrćući se pre svega na takav pokušaj 2017., odnosno 2019. godine.

Tači obmanuo javnost, u Hagu ispitan još 12. decembra prošle godine

Tužilaštvo navodi i da je Hašim Tači obmanuo javnost kada je u aprilu ove godine u intervjuu za Zeri kazao da nije ispitan od strane specijalnog suda.

„Tači je od tada javno lagao u kojoj meri je bio lično uključen u (istragu prim.red.) Kancelarije specijalnog tužilaštva“.

U fusnoti ovog navoda objašnjeno je da je Tačiju uručen poziv za saslušanje još 17. novembra 2019., a da se on prvi put na saslušanju u Hagu pojavio 12. decembra 2019. 

Novinu u ovom dokumentu predstavljaju i navodi o tome da su zvaničnici kosovske vlade, „lojalni“ Tačiju i Veseljiju, uz konkretno pominjanje bivšeg ministra pravde, Abeljarda Tahirija i doskorašnjeg šefa Kancelarije za pravnu pomoć potencijalno optuženima pred Specijalnim sudom, Dritona Ljajćija, upravljali „korumpiranim vladinim isplatama“ potencijalnim svedocima Specijalnog tužilaštva.

Navode da je ova kancelarija na ime troškova ispitanih isplaćivala već podmirene troškove od strane Specijalnog suda, te da su isplate vršene i onima koji nisu podneli formalni zahtev za iste.

Iz Tužilaštva podsećaju na to da je nekadašnji kosovski ministar pravde, Abeljard (Abelard) Tahiri, imenovao Dritona Ljajćija (Lajçi) za rukovodioca Kancelarije za pravnu pomoć i finansijsku podršku potencijalno optuženima pred Specijalnim sudom.

Navode da je Tahiri isključivo sarađivao sa Tačijem i da je imao „više uloga“. Drugi detalji o ovoj saradnji, međutim, nisu poznati javnosti, zbog toga što su ova tačka zahteva Tužilaštva, kao i sledeća, redigovane.

U dokumentu tužilaštva precizira se da je Ljajći neposredno pre nego što je imenovan za direktora ove Kancelarije u kosovskom Ministarstvu pravde, radio kao savetnik Kadrija Veseljija i da je poznavao Tačija duže od 25 godina – s obzirom na to da je bio član inicijativnog saveta Tačijeve PDK 1999.

Iz tužilaštva citiraju Ljajćija – da je ova Kancelarija obrađivala zahteve za plaćanje navodnih „parničnih i putnih troškova“ za osumnjičene koji se pojavljuju pred STK.

Međutim, iz STK poručuju da su Specijalizovana veća Kosova već izvršila nadoknadu takvih troškova ispitanima.

„Očigledno je da isplate novca od strane Kancelarije nisu u skladu sa doslednim kriterijumima i da imaju tanku vezu sa nastalim legitimnim troškovima“, poručuju iz ovog Tužilaštva.

Tužilaštvo dalje u redigovanom članu zahteva navodi da je određena osoba dobila novac, bez preciziranja iznosa, a povodom jednodnevnog ispitivanja u Hagu, ali i da nema dokaza da se ta osoba ikada formalno prijavila Odeljenju za finansijsku podršku pre nego što je primila isplatu.

Sa druge strane, dodaju da zahtevi drugih, koji su ispitivani više dana od strane ovog tužilaštva još pre više meseci, još uvek nisu odobreni.

Tužilaštvo ujedno smatra da su se Tači i Veselji takođe oslanjali na one koji su njima lojalni, poput Ljajićija, da im prenose detalje o istragama Specijalnog tužilaštva.

Pokušaji uticaja na potencijalne svedoke, uključujući imenovane članove zločinačkog udruženog poduhvata, takođe su uključivali njihovo angažovanje na vladinim pozicijama, dodaje dalje Specijalno tužilaštvo.

Ratni zločinac kao savetnik premijera odmah po izlasku iz zatvora i isplata od 15000

Podsetili su na to da je osuđeni ratni zločinac Suljejman Seljimi (Sylejman Selimi), nakon što je izašao iz zatvora 25. januara 2019., u roku od 72 sata angažovan kao savetnik tadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja, kao i da mu je poziv Specijalnog suda za saslušanje uručen 29. januara.

„Nakon negodovanja javnosti, Seljimi je otpušten sa funkcije nedugo nakon što je ispitan u Specijalnim većima februara 2019. godine, ali ne pre nego što je primio preko 15.000 evra na račun plate za nedolično obavljanje posla“, dodali su.

Navode i da je Rustem Mustafa, koji je takođe označen kao član zločinačkog udruženog poduhvata, ispitan januara 2019, ali i da ga je tadašnji predsednik, Hašim Tači, februara meseca imenovao za savetnika sa godišnjom platom od 18,000 evra.

Dodaju da ništa od toga nije bilo javno objavljeno dok nije otkriveno u izveštaju Kosovske agencije za borbu protiv korupcije.

I u nalogu za hapšenje: Udruženi zločinački poduhvat

Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi se, kao i u optužnici, i ovde od početka terete da su kao pripadnici „OVK“ i privremene vlade Kosova, bili članovi „udruženog zločinačkog poduhvata“, sa zajedničkom svrhom koja obuhvata nezakonito zastrašivanje, zlostavljanje, izvršenje nasilja i uklanjanja onih koje su smatrali protivnicima.

Štaviše, neki od osumnjičenih imaju očiglednu istoriju umešanosti ili ometanja sprovođenja zakona, a već postoje dokazi o pokušajima mešanja u istražne aktinosti Kancelarije specijalizovanog tužilaštva. Na primer, članovi ŠIK-a koji odgovaraju Kadriju Veseljiju, i označen član udruženog zločinačkog poduhvata, Azem Sulja, umešani su u praćenje, pretnje i ucenjivanje svedoka koji svedoče protiv bivših članova OVK u MKSJ (Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju).

Upravo u delu o zastrašivanju svedoka u postupcima pred bivšim MKSJ, ovi navodi su takođe na više mesta redigovani, kao što je to slučaj kada se opisuje pokušaj ubistva, ne zna se koga, od strane onih koji su radili za Redžepa Seljimija.

„U roku od sat vremena nakon pokušaja ubistva, Seljimi je pokušao da pozove jednog od osumnjičenih i Seljimi je potom kontaktirao jednog kosovskog policajca, zatraživši od njega da uzme ono što je osumnjičeni koristio u pokušaju atentata”, navodi se dalje, takođe u redigovanoj verziji.

Istražitelj je zabrinut time da Redžep Seljimi može „u bilo koje vreme da pozove jednog policajca i da od njega traži da svoju poziciju iskoristi kako bi preuzeo dokaz za koji postoji mogućnost da je korišćen u kriminalnim radnjama“.

Rizik za svedoke će se povećati kada se bude otkrio njihov identitet

Konačno, tužilaštvo potvrđuje da će biti „neizbežno” to da će četvorica osumnjičenih u jednom trenutku saznati za identitet žrtava tužilaštva, te da to predstavlja „povećan rizik“ za zastrašivanje svedoka, ali će tužilaštvo do tada biti spremno za takvu situaciju. Jedna od mera je i ta da bi ovi svedoci mogli da budu sklonjeni na drugu lokaciju, ali se i priznaje da se neće svi složiti sa merama izmeštanja.

Tužilaštvo istovremeno ipak priznaje da naročito kada se sudi visokim pripadnicima „OVK“ ni dodatne zaštitne mere „neće u potpunosti rešiti rizike uticaja i mešanja”.

„U skladu sa ovim, ozbiljni ratni zločini i zločini protiv čovečnosti, kakav je ovaj slučaj, privući će značajnu pažnju javnosti na Kosovu, gde se još uvek osećaju posledice rata, a proces normalizacije odnosa između etničkih zajednica i političkih grupa još uvek traje”, navelo je tužilaštvo.
Tužilaštvo od aprila u „defanzivi“

Da, konkretno Tači i Veselji, opstruišu istragu, Tužilaštvo je javnosti po prvi put saopštilo 24. juna ove godine u saopštenju u kom su takođe saopštili da je sudu podneta optužnica protiv njih dvojice i ostalih na ispitivanje.

Sada je poznato da je Tužilaštvo bilo vrlo aktivno kada su optužbe protiv četverca u pitanju.

Naime, sud je optužnicu sudu predao 24. aprila ove godine, mesec dana nakon toga, odnosno 28. maja predat je i zahtev za hapšenje, dokument čiji su navodi preneseni u ovom tekstu, a 24. juna neuobičajeno, ali dozvoljeno, saopšteno je i javnosti da je optužnica podneta.

Svega par dana nakon podnošenja zahteva za hapšenje u maju, tačnije 2. juna, Tužilaštvo je od suda zatražilo da propratnoj dokumentaciji uz ovaj zahtev doda i još materijala koji ga potkrepljuju.

„U pitanju su materijali koji se sastoje od izjava dva svedoka i devet drugih dokumenta… Konkretno ovi svedoci su imali direktan kontakt sa osumnjičenim tokom relevantnog vremenskog perioda i/ili su direktno učestvovali u naporima da se lociraju i oslobode žrtve koje su bile pritvorene od strane OVK“, stoji u dokumentu Tužilaštva.

Tači je, po drugi put u Hagu ispitivan od 13. do 16 jula, a 24. jula je Tužilaštvo sudu podnelo revidiranu optužnicu u odnosu na onu predatu aprila. I ona je predata 24. juna, odnosno mesec dana nakon što je javnosti saopšteno da sud razmatra optužnica ratne zločine protiv Tačija, Veseljija i ostalih.

Ova, revidirana optužnica, konačno je potvrđena od strane sudije 26. oktobra, a njena redigovana verzija 30. oktobra.

Nalog za hapšenje četverca takođe je datiran na 26. oktobar, a uhapšeni su 4. odnosno 5. novembra.

U iščekivanju početka suđenja

Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići uhapšeni su početkom novembra zbog optužbi za ratne i zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu 1998. i 1999. godine. Deo javnosti ove optužnice očekivao je još od 2008. kada je objavljena knjiga bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte pod nazivom – „Lov. Ja i ratni zločinci!“ kada su prvi put javno objavljeni navodi o postojanju dokaza da su pripadnici OVK bili uključeni u kidnapovanja civila na Kosovu i trgovinu ljudskim organima.

Navode del Ponte istraživali su kasnije i dvojica tužilaca, najpre švajcarac Dik Marti čiji je izveštaj „Istraga optužbi o nehumanom tretmanu ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu“ usvojen u formi rezolucije Saveta Evrope 2011., a potom i Amerikanac Klint Vilijamson.

Po završetku istraga Radne grupe za specijalne istrage Vilijamsona, on je saopštio da je prikupljeno dovoljno dokaza za podizanje optužnice, ali da je pre toga potrebno formirati sud koji će biti nadležan.

Taj sud formiran je 2015. a prve optužnice potvrđene su u leto, odnosno jesen 2020.

Oni su imali već prva pristupanja sudu a ranije ove nedelje održana je i prva statusna konferencija.

Tužilaštvo u Hagu spremno je za suđenje u leto 2021. Kažu da imaju 1842 stavki (procenjuju da će izvesti oko 1500 dokaza), u koje spadaju dokazi izjave preko 150 svedoka i zahtevaju zaštitne mere za određeni broj ne samo svedoka, već i žrtava. Odbrana, međutim, navodi da je za njih realan datum početka suđenja ipak leto 2022.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.