.PNG)
Na Kosovu raste opasnost od nasilnog islamskog ekstremizma, delom uz pomoć finansiranja stranih organizacija koje propagiraju ekstremne ideologije i nasilnih ekstremnih grupa koje aktivno koriste društvene medije kako bi širile propagandu i regrutovale sledbenike. Približno 315 stranih terorističkih boraca sa Kosova otputovalo je u Siriju i Irak da se bore za ISIS, ili Al-Nusra-u (podružnica al-Kaida u Siriji), od kojih je otprilike 58 ubijeno – navodi se u najnovijem izveštaju Biroa za borbu protiv terorizma i nasilnog ekstremizma Stejt departmenta, za 2016. godinu. Ističe se, međutim, i da Vlada Kosova sprovodi „sveobuhvatnu strategiju“ i akcioni plan za borbu protiv nasilnog ekstremizma (CVE) i da je Kosovo pokazalo „političku volju da se bavi pretnjama u vezi sa terorizmom“, dok Direkcija za borbu protiv terorizma Kosovske policije „unapređuje svoje istraživačke kapacitete povećanjem broja zaposlenih i razvijanjem jedinice za sajber borbu protiv terorizma“. Kao prepreku u borbi protiv terorizma i saradnje – biro vidi u tome što je članstvo Kosova „blokirano“ u mnogim regionalnim i međunarodnim organizacijama, uključujući UN. Izveštaj pročitajte OVDE.
|
Sever Kosova: KFOR, EULEX i EU sa KP-om radili na održavanju sigurnog i bezbednog okruženja i jačanja vladavine prava „Vlada Kosova nastavila je saradnju u borbi protiv terorizma sa Sjedinjenim državama,“ navodi se u izveštaju i dodaje da „s obzirom na to da je bezbednosna i politička situacija na Severu Kosova nastavila da ograničava sposobnost vlade da vrši punu vlast u tom regionu, KFOR, EU i EULEX radili su sa Kosovskom policijom „radi održavanja sigurnog i bezbednog okruženja i jačanja vladavine prava, uključujući i granice.“ Predstavnici Beograda i Prištine učestvovali na zajedničkog obuci o integrisanom upravljanju granicama „Iako Kosovo i susedna Srbija obično ne sarađuju u pitanjima borbe protiv terorizma, vlade od 2013. godine imaju plan integrisanog upravljanja granicom i učestvovale su u zajedničkoj obuci koju je finansirala SAD,“ dodaje se. |
U toku su suđenja za nekoliko osumnjičenih od 59 uhapšenih u avgustu 2014. godine, što je, kako se navodi u izveštaju – i najveća operacija kosovske vlade do danas.
U toku je istraga protiv desetina osoba, uključujući i nekoliko imama. Tokom 2016. godine kosovske vlasti uhapsile su 32 osobe zbog optužbi za terorizam, uključujući 18 u novembru.
Doneto je nekoliko presuda na visokom nivou, uključujući izricanje kazne od 42 godine zatvora za sedam građana zbog terorizma – u maju, i pet pojedinaca do 49 godina zatvora zbog učešća u ISIS-u, u julu.
Pored toga, Ministarstvo za državnu upravu suspendovalo je aktivnosti 21 nevladine organizacije osumnjičene za podržavanje nasilnog ekstremizma, dodaje se.
Ističe se i da je Kosovo „pokazalo političku volju da se bavi pretnjama u vezi sa terorizmom“, te da poseduje „zakonski okvir da to učini“.
„Nacionalne institucije su takođe ojačale kapacitete svojih istražnih i tužilačkih elemenata, ali ograničeni kapaciteti, sredstva i iskustva nastavili su da ograničavaju sposobnost efikasnijeg rešavanja predmeta terorizma,“ navodi se.
Ističe se da Kosovo ima „sveobuhvatan pravni okvir koji obuhvata sve kriminalne aspekte vezane za terorizam“.
|
Teroristički incident granatiranja Skupštine Kosova Kao teroristički incident tokom 2016. godine navodi se slučaj granatiranja zgrade Skupštine Kosova u Prištini, u avgustu. „Nije bilo žrtava, ali eksplozija je prouzrokovala materijalnu štetu,“ dodaje se. Podsetimo, za ovaj slučaj trenutno se vodi sudski proces protiv aktivista Samoopredeljenja, od kojih je jedan, Astrit Dehari, i preminuo u pritvoru, a za šta Samoopredeljenje tvrdi da se radi o ubistvu. |
„Kosovo ima Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, po međunarodnim standardima – za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma, kao i petogodišnju strategiju CVE i akcioni plan za prevazilaženje sve većih pretnji nasilnog ekstremizma sa pristupom celokupne vlade, uz naglasak na kritičnu ulogu lokalnih aktera i civilnog društva,“ dodaje se.
Ipak, „do sada je implementacija bila neujednačena u vladinim ministarstvima“.
„Nedostatak kapaciteta i nedovoljan budžet ostali su izazovi. Globalni fond za angažovanje zajednice i otpornost dodelio je 2,5 miliona američkih dolara za finansiranje Kosova, što bi moglo znatno da podupre kapacitet vlade da sprovede svoj Akcioni plan strategije,“ ističe se.
Međutim, u istom izveštaju se navodi da je jedna od prepreka u saradnji, po pitanju borbi protiv terorizma – to što Kosovo nije član regionalnih i međunarodnih organizacija, uključujući UN, jer su članstvo „blokirale zemlje koje ne priznaju njihovu nezavisnost“.
„Nedostatak članstva i nepriznavanje onemogućava saradnju u mnogim pitanjima, uključujući i borbu protiv terorizma,“ zaključuje se.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
.PNG&description=Stejt+department%3A+Na+Kosovu+raste+opasnost+od+islamskog+ekstremizma%2C+vlada+pokazala+politi%C4%8Dku+volju+da+se+bavi+pretnjama){kind=link}