Značaj Digitalne agende za Zapadni Balkan i Kosovo

Commissioner-Mariya-Gabriel

Za KoSSev piše: Marija Gabriel (Mariya Gabriel), komesar EU za digitalnu ekonomiju i društvo

Društvo je uvek bilo vođeno promenom; sve što se promenilo tokom godina jeste brzina kojom promena nastaje. Promena je skoro svakodnevna pojava u 21. veku, kroz nove izume, tehnologije ili usluge osmišljene tako da nam život učini jednostavnijim, bezbednijim i zadovoljnijim.

Odgovor EU na tu pomenu je Strategija jedinstvenog digitalnog tržišta, koja je osmišljena tako da obezbedi da je EU u dobroj poziciji da privuče investicije, podstiče kreativnost i inovativnost, obezbedi javne usluge vrhunske klase i zaštiti naša preduzeća i građane.

Potrebe naših partnera na Zapadnom Balkanu nisu drugačije od naših potreba u EU, posebno sa toliko zemalja u regionu koje gledaju u budućnost unutar Evropske unije. Zbog toga smo osmislili Digitalnu agendu za region, koja će pratiti postojeće strategije, ulaganja i usluge, a koje će pomoći da se unapredi život građana. Ova nova agenda, koju sam 25. juna pokrenula zajedno sa partnerima sa Zapadnog Balkana, omogućiće EU da radi bliskije sa svojim susedima na pronalaženju najboljih načina kako bi građani u regionu imali korist od pozitivnih rezultata digitalne tehnologije.

Digitalna agenda za Zapadni Balkan jedan je od ključnih stubova Strategije Evropske komisije za Zapadni Balkan koja je objavljena u februaru ove godine. Obuhvata širok spektar oblasti, od širokopojasne infrastrukture, osavremenjivanja javnog sektora i digitalizacije privrede, do digitalnih veština i tehnološke bezbednosti, ali i mapu puta za smanjenje cene rominga. Glavni cilj je da se podrže zemlje u regionu kako bi uspele u svojoj digitalnoj transformaciji i kako bi se bolje pripremile za sopstvenu budućnost u Evropskoj uniji.

Agenda je usredsređena na ključne tehnologije i stvari koje su posebno korisne za građane u regionu. Tekući rad na smanjenju cene rominga jedan je primer. Radimo na postizanju regionalnog sporazuma o romingu, uključujući šest partnera iz regiona, a koji bi bio koristan za sve potrošače u regionu, zajedno sa naporima koje paralelno ulažemo u smanjenje tarifa unutar EU. Cilj će biti da se usvajanjem niza progresivno nižih tarifa približimo pristupu po kojem je cena rominga kao da ste kod kuće, kakav postoji u EU, da bi se omogućilo privredi da se prilagodi. Ovo neće doći preko noći, ali znam da želja postoji, a evropska i domaća regulatorna tela su se saglasila da će pratiti taj proces.

Širokopojasna mreža još jedan je ključni primer. Razvoj mreža velike brzine danas ima isti uticaj kao razvoj električne mreže i mreže saobraćajnog prevoza pre jednog veka. Širokopojasni internet omogućava mnoge inovativne usluge kao što su e-zdravstvo, „pametni“ gradovi i proizvodnja na osnovu sakupljenih podataka. Zbog toga Evropska komisija podržava puštanje u opticaj mreže visoke brzine u regionu, deleći svoju ekspertizu i stavljajući na raspolaganje 30 miliona evra za uvođenje širokopojasne mreže u regionu.

Međutim, unapređena veza nije dovoljna; prave koristi nastaju kada ulažete u ljude. Moramo zajedno da unapredimo veštine naših građana svih uzrasta i porekla. Regionu su potrebni dobro obučeni radnici sa odgovarajućim digitalnim veštinama da bi se zadovoljila potražnja u ovoj novoj ekonomiji. Šesto izdanje Sedmice koda EU održava se od 6. do 21. oktobra ove godine. Moj cilj je da do 2020. dopremo do 50% svih škola u Evropi. U tom kontekstu, od presudnog je značaja da se partneri na Zapadnom Balkanu u potpunosti uključe u takve inicijative. Ova grasrut inicijativa može da se ponosi svojom statistikom za 2017. godinu, učešćem preko 1,2 miliona ljudi i impresivnih 46% učesnika ženskog roda. Kosovo će ove godine učestovati po prvi put sa jednim projektom. Podstičem aktivnije učešće.

Da bi digitalno društvo uspelo, neophodno je poverenje, zbog čega se Digitalna agenda usredsređuje i na tehnološku bezbednost; poverenje u sigurnost ličnih podataka, ili na to da osetljivi poslovni podaci neće procureti. Zbog toga je svakoj zemlji potrebna robustna strategija tehnološke bezbednosti. Na nivou EU, ovo je koordinisano preko Direktive o mrežnoj i informacionoj bezbednosti (NIS). Kosovo možemo da podržimo u naporima da uskladi svoju politiku tehnološke bezbednosti sa NIS-om, da bi se obezbedili brzi i konkretni rezultati – jednako za građane i preduzeća i da bi se uspostavila i saradnja sa ENISA.

Ako je promena ono što vodi društvo, onda inovacija vodi promenu. A danas više nego ikada, inovaciju vode startap preduzeća. Globalni tehnološki sektor može da bude pod dominacijom nekolicine velikih igrača, ali veliki deo najbolje inovacije i dalje potiče od malih preduzeća sa velikim idejama. Startap preduzeća u EU imaju na više načina podršku, kako preko organizacije Startup Europe, odnosno inicijative Evropske komisije osmišljene tako da poveže nova preduzeća, investitore, akceleratore, preduzetnike, korporacijske mreže, univerzitete i medije preko spektra mreža. Startup Europe je otvoren za zemlje Zapadnog Balkana i ubeđena sam da postojeća i startap preduzeća sa Kosova mogu da nauče puno toga od povezivanja sa svojim pandanima iz EU. Radi pokretanja našeg zajedničkog rada na ovome, posebna etapa predstojećeg Samita startap preduzeća u Sofiji biće, takođe, posvećena regionu Zapadnog Balkana.

Često zanemaren pokretač digitalne transformacije jeste osavremenjivanje javne uprave kroz razvoj digitalnih usluga za građane. Da bi omogućila i ubrzala razvoj usluga e-Uprave, EU je uspostavila ISA2 program da pomogne javnoj upravi, uključujući javnu upravu na Zapadnom Balkanu, u nastojanju da obezbedi javne usluge drugim jedinicama javne uprave, građanima i preduzećima. Iskustvo je pokazalo da kroz digitalizaciju, javni organi mogu da ponude bolje, jeftinije i fleksibilnije usluge građanima u današnjem bezgraničnom digitalnom svetu.

Promenu i dalje vode naša društva, ali velika prednost digitalnih promena je u tome što su one znatno pristupačnije svima. Svako ima koristi od sveta koji je povezaniji, u kom su usluge jednostavnije, bezbednije i brže. Gde god da se nalaze, na Kosovu, drugde na Zapadnom Balkanu ili u EU, građani imaju pravo da ostvare korist od svega što digitalizacija može da im donese – i imamo obavezu da to omogućimo zajedničkim radom.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.