Šta će biti kada svi skinemo maske?

Milivoje Mihajlović
Milivoje Mihajlović, rođen je 1958. godine u Prištini. O događajima na Kosovu izveštavao je za prištinsko „Jedinstvo“, Tanjug, Radio-televiziju Beograd, BBC, APTN, Agenciju Frans Press, CBS… Bio je glavni urednik Radio Prištine, osnivač Media centra, urednik informativnog programa YU-info televizije, direktor Radio Beograda.

Poštovani prijatelju,

Ceo svet traži odgovor na koronavirus, tumarajući po strahu i beznađu. Psiholozi savetuju da se ponašamo kao da je sve u redu – a nije. Ali, navikli smo na to i bez psihologa. Političari na ovim našim prostorima su „najbolji“ psiholozi. Decenijama drže narode u strahu ubeđujući ih da je sve u redu.

Izazivaju veštačke, kontrolisane krize, nacionalne „drame“, voze po „zidu smrti“…Tim majstorima manipulacije najbolji saveznik je zaborav. To što se u ovim danima pandemije struka u celom svetu nije snašla, što su juče govorili jedno, danas drugo, a sutra će nešto treće, nije smetalo ovdašnjim političarima koji su (uz pomoć „struke“) sluđivali ljude upumpavajući do sada neviđen strah među žitelje svojih feuda.

Mere protiv korona virusa liče na neku vrstu mentalne dresure ljudi. Sada će im korona virus biti opravdanje za sve gluposti koje prave. Jedini aršin im je rejting, a cilj – pobeda na izborima.

Teatar apsurda maskiraju takozvani univerzalni stručnjaci – oni koji sve znaju i o svemu imaju mišljenje. Njihova „pozornica“ su mediji, a reditelji – frustrirani urednici, umetnici u pronalaženju neprijatelja. Taman smo pomislili da će, konačno, svi razumeti koliko je važno razvijati zdravstveni sistem, koliko vrede dobri lekari (poniženi niskim platama i lošim uslovima rada) a opet se u medijima najviše pažnje poklanja folk i rijaliti zvezdama. Čak i jedan beogradski dnevnik, koji je do sada važio za koliko-toliko ozbiljan list, objavljuje kolumnu – folk pevača o koronavirusu?!

I ova pandemija koja odnosi živote pretvara se u predstavu ispred uplašene i zbunjene publike.

Koronavirus kao „inteligentni evolucioni protivnik“ polako postaje sredstvo disciplinovanja građana, izgovor za suspenziju demokratije, alibi za budalaštine autokrata.

U Beograd se, recimo, dolazilo ili Balkanskom ulicom, a neki su stizali preko Padinske skele. Ovi drugi su se bolje snašli. U Prištinu su dolazili preko fakulteta ili – pravo iz Drenice, „preko šume“. I tu su se ovi drugi izborili za poziciju „elite“.

U ovim vremenima poremećene svakodnevice, svi čekaju kraj, brinući kako će sačuvati živu i zdravu glavu. Svako gradi sistem otpornosti na stres. Ali i ovo će proći, a ostaće nam „stari“ problemi. Balkanska spirala straha – od Srba, od Albanaca, od Muslimana, od Hrvata, od progona, od sukoba, od medija, od gubitka posla, od gladi… dobila je novo strašilo – korona virus, koje nam je svima stavilo maske na lice.

Šta ćemo jednog dana kada svi skinemo maske?

Iza „korone“ se sakrio i problem dijaloga na relaciji Beograd – Priština. Čini mi se da će ovo biti još jedna godina propuštenih prilika za obnovu suštinskog dijaloga. Problem je, ovoga puta „lociran“ u političkoj nestabilnosti u Prištini.

Predsednik Kosova ima „opadajući“ legitimitet, a vlada „suspendovani“ legitimitet, kada je dijalog u pitanju. Kormilo u dijalogu je čvrsto uhvatio američki posrednik Ričard Grenel, sa „legitimitetom“ šefa svih obaveštajnih službi najmoćnije države na svetu.

Velika polemika se podigla oko pretpostavljenog sukoba između Evropske unije i SAD o dominaciji u rešavanju kosovskog pitanja. I Ti pišeš o kosovskom poštovanju Amerike i osećaju pripadnosti Evropi i njenim vrednostima. Iza paravana opasnosti od epidemije vodi se žestoka borba za vlast na Kosovu.

Najveća opasnost za „centre moći“, kojih ima mnogo više i mnogo su jači nego što se pretpostavljalo, je Kurtijeva odlučnost da spreči pljačku i korupciju. Smisao dosadašnje dvadesetogodišnje vladavine je bio da se što više otme od naroda. I oni to neće lako da predaju. Na njihovoj strani je, čini mi se, američki posrednik. Na njihovoj strani je i evropska inertnost. Na njihovoj strani su takozvana „duboka država“, tajkuni, podzemlje, pa i regionalno podzemlje…

Dok se ne okonča politička kriza na Kosovu, a ta priča se logično može završiti samo novim izborima, teško da se može govoriti o ozbiljnom dijalogu ili postizanju kakvog-takvog sporazuma.

I u Srbiji predstoje parlamentarni izbori. Kad će biti održani? Na to pitanje u ovom momentu niko nema odgovor. Dok se taj „posao“ ne obavi – nije realno očekivati nastavak dijaloga između Beograda i Prištine.

Slede i izbori u SAD. Borba na predsedničkim izborima u Americi uvek je u dobroj meri određivala sudbinu većeg dela ostatka sveta. I tamo je koronavirus „preuzeo vlast“.

Znači, „rešenja“ za kosovsko pitanje nema sve dok se ne osvoji Bela kuća. SAD imaju svoje interese na ovim prostorima ( ili su to interesi pojedinih činovnika iz Vašingtona) i ne zanimaju ih interesi ljudi koji ovde žive.

Evropska unija ni do sada nije znala šta će sa kosovskim problemom. Niti je imala odlučnosti, niti snage, ni ideju – kako da osvetli tamni kosovski vilajet. Zaglavljena u lavirintu sopstvenih problema, gubljenja identiteta, ličnih interesa svojih činovnika, EU je i do sad statirala kada je Balkan u pitanju i nemoć skrivala iza floskula o „evropskoj perspekivi jugoistočne Evrope“, „o simetriji krivice“ ili nejasnih poziva na dogovor.

I evropske sile (posebno Nemačka) poštuju i skrivaju sopstvene interese na Balkanu. Tako i Moskva gleda na ove naše probleme. Ali niko nema viziju i procenu kako ovo pitanje rešiti.

Pred nama su , po svemu sudeći, meseci simuliranih pregovora. Posrednici će eventualno zakazivati sastanke na kojima će se „uspostavljati“ saobraćajne veze, dogovarati „uslovi“, pretiti sankcijama, ucenjivati lokalni lideri… Mediji će, opet, najavljivati „istorijske“ sastanke, ocenjivati da je „došlo do približavanja“, ali se ništa neće pomeriti sa mrtve tačke. Sve dok se ne skinu maske.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.