Profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Jugoslav Gašić, u pismu upućenom specijalnom izaslaniku Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Piteru Sorensenu, ukazao je na, kako navodi, sistemsku diskriminaciju srpskih lekara i stomatologa u privatnoj praksi na Kosovu. Pismo su, uz njega, potpisala i još devet lekara i stomatologa, koji su svi angažovani u privatnoj praksi.
Pismo su lekari uputili i šefu Kancelarije EU u Prištini Aivu Oravu, Komesaru za ljudska i manjinska prava Saveta Evrope Majklu O’Flaertiju, te evroposlanici Ireni Jovevoj, a potakla ih je jučerašnja vest da je šef kosovskog pregovaračkog tima Besnik Bisljimi uputio pismo takođe Sorensenu u kojem iznosi zabrinutost zbog, kako navodi, sistemskih prepreka u ostvarivanju prava albanske zajednice u tri južne srpske opštine – Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Gašić i njegove kolege u svom pismu posredniku za dijalog Beograda i Prištine ističu da lekarima srpske nacionalnosti nije omogućeno dobijanje licenci, čime je faktički onemogućeno obavljanje profesije, dok kolege albanske nacionalnosti sa istim kvalifikacijama mogu nesmetano da rade, ukazuje profesor Gašić, koji je i vlasnik privatne lekarske ordinacije – AURIS.
„Kolege albanske nacionalnosti, sa apsolutno istim kvalifikacijama i diplomama, mogu nesmetano obavljati svoju profesiju, dok su iste diplome pripadnika srpske zajednice – uključujući i moju – faktički bezvredne.“
„Dodatno, specijalističke diplome, stečene na univerzitetima u Srbiji, poput one koju sam stekao u Novom Sadu, se u potpunosti odbijaju. Iako su iste diplome delom ili u potpunosti priznate u državama poput Nemačke, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, na Kosovu se odbijaju – osim ako ih ne poseduje lekar albanske nacionalnosti, kome se bez problema izdaje licenca. Dokazi koji potvrđuju ove činjenice nalaze se u mom posedu i mogu se dostaviti na zahtev“.
Prema njegovim rečima, dosadašnji dijalog Beograda i Prištine nije doprineo priznavanju prava lekara nealbanske zajednice, a čak ni diplome sa univerziteta u Srbiji, uključujući specijalističke, nisu priznate, što u praksi znači da lekari ne mogu obavljati svoj posao.
„Raditi u privatnoj praksi kao pripadnik srpske zajednice postalo je nemoguće jer se lekarima srpske nacionalnosti ne izdaju licence i bavljenje najhumanijom delatnošću predstavlja ilegalnu aktivnost koja rizikuje drakonsko kažnjavanje“, navodi Gašić u pismu.
„Uskraćivanje prava na rad lekarima i stomatolozima srpske nacionalnosti ugrožava dostupnost zdravstvenih usluga stanovništvu, i to ne samo srpskoj zajednici već i albanskoj populaciji koja je iste dobijala u ovim sistemima“.
Profesor dodaje da ovakva praksa predstavlja kršenje člana 23. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koji garantuje pravo na rad, kao i člana 3. Ustava Kosova, kojim se zabranjuje diskriminacija po osnovu etničke pripadnosti. Gašić upozorava da ovaj problem ne pogađa samo same lekare, već i dostupnost zdravstvenih usluga srpskoj i albanskoj populaciji.
U pismu postavlja i pitanja Evropskoj uniji: da li je svesna da ovakvim pristupom praktično eliminiše privatno zdravstvo u okviru srpske zajednice, da li dijalog predviđa zaštitu prava nacionalnih manjina od samovolje centralnih prištinskih vlasti, i da li se ovakvi rezultati mogu smatrati doprinosom evropskim vrednostima jednakosti i poštovanju ljudskih prava.
„Da li pripadnost srpskoj zajednici podrazumeva automatsku diskvalifikaciju kompetentnosti? Ubeđen sam da ova najvidljivija sistemska i institucionalna diskriminacija izaziva smrtne reakcije u Danskoj, a zabrinjavajuće je koliko je na Kosovu asimptomatska“, navode srpski lekari u pismu.
Profesor Gašić i kolege zaključuju da je trenutna praksa duboko diskriminatorska i ponižavajuća, a istovremeno kontraproduktivna za proces integracije srpskog zdravstvenog sistema na Kosovu u širi evropski okvir.
„Zahtevati od lekara sa gotovo 25 godina iskustva da ponovo obavlja pripravnički staž i polaže državni ispit, nečega što je pre četvrt veka uradio, predstavlja ne samo administrativni apsurd, već i duboko ponižavajuću diskriminaciju“, poručio je profesor Gašić sa kolegama.
„Četvrt veka zapadnog mentorstva očigledno nije dovoljno u konstrukciji društva i države koja sebe u ogledalu vidi kao demokratsku, ali u realnosti predstavlja evropsku crnu mrlju kršenja osnovnih ljudskih prava i diskriminacije manjinskih zajednica.
U nastavku objavljujemo pismo deset lekara koji su radno angažovani u privatnoj praksi na Severu Kosova u celosti i izvornoj verziji. Osim Jugoslava Gašića, imena ostalih lekara i stomatologa, KoSSev u ovom tekstu, međutim, neće objaviti bez eksplicitne saglasnosti i drugih potpisnika.
Poštovani g. Sorensen,
Iz sredstava javnog informisanja sam saznao da se g. Bisljimi obratio Vama kao specijalnom izaslaniku Evropske unije za dijalog Beograda i Pristine u kojem iznosi zabrinutost zbog, kako navodi, sistemskih prepreka u ostvarivanju prava albanske zajednice u tri južne srpske opštine – Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Iznenađen sam reakcijom i zahtevom za nečim što je srpskoj zajednici na Kosovu već duže vreme uskraćeno. Podstaknut ovakvim licemernim stavom i ličnim iskustvom koje delim sa brojnim kolegama, obraćam Vam se ovim pismom sa namerom da ukažem na posledice dosadašnjeg toka dijaloga na svakodnevni život i ostvarivanje osnovnih ljudskih prava srpske zajednice na Kosovu.
Pravo na rad
Pravo na rad, definisano članom 23. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (UDHR), propisuje da:
„svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na pravedne i povoljne uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti“.
U mom slučaju, kao i u slučaju svih mojih kolega lekara i stomatologa u privatnoj praksi, ovo pravo na Kosovu faktički više ne postoji. Raditi u privatnoj praksi kao pripadnik srpske zajednice postalo je nemoguće jer se lekarima srpske nacionalnosti ne izdaju licence, a bavljenje najhumanijom delatnošću predstavlja ilegalnu aktivnost koja rizikuje mogućnost drakonskog kažnjavanja – što smatram direktnom posledicom dosadašnjeg procesa dijaloga između Beograda i Prištine.
Ravnopravnost pred zakonom
Ravnopravnost pred zakonom, propisana u svakom ustavu, pa i u Ustavu Kosova u članu 3. i poglavlju II, garantuje prava manjinama i zabranjuje diskriminaciju po osnovu etničke pripadnosti. Ipak, u praksi, ta prava se ne ostvaruju. Kolege albanske nacionalnosti, sa apsolutno istim kvalifikacijama i diplomama, mogu nesmetano obavljati svoju profesiju, dok su iste diplome pripadnika srpske zajednice – uključujući i moju – faktički bezvredne.
Jedan od „uspeha“ dijaloga Beograda i Prištine, navodno, je međusobno priznavanje diploma. Međutim, u stvarnosti, priznaju se isključivo diplome Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, dok diplome stečene na drugim univerzitetima u Srbiji ostaju nepriznate.
Moja diploma osnovnih studija, doktora medicine, stečena na pomenutom univerzitetu, može se verifikovati, ali se tu završava njena upotrebna vrednost. Verifikacija u praksi znači da se samo može dokazati da je ista originalna i sa njom se dalje ne može ništa uraditi jer nije dovoljna za rad. Rad je omogućen dobijanjem licence, za koju je neophodno priznavanje pripravničkog staža i položenog državnog ispita – što se, prema aktuelnoj praksi, ne priznaje.
Zahtevati od lekara sa gotovo 25 godina iskustva da ponovo obavlja pripravnički staž i polaže državni ispit, nečega što je pre četvrt veka uradio, predstavlja ne samo administrativni apsurd, već i duboko ponižavajuću diskriminaciju.
Dodatno, specijalističke diplome, stečene na univerzitetima u Srbiji, poput one koju sam stekao u Novom Sadu, se u potpunosti odbijaju. Iako su iste diplome delom ili u potpunosti priznate u državama poput Nemačke, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, na Kosovu se odbijaju – osim ako ih ne poseduje lekar albanske nacionalnosti, kome se bez problema izdaje licenca. Dokazi koji potvrđuju ove činjenice nalaze se u mom posedu i mogu se dostaviti na zahtev.
Diskriminacija i posledice dijaloga
Četvrt veka zapadnog mentorstva očigledno nije dovoljno u konstrukciji društva i države koja sebe u ogledalu vidi kao demokratsku, ali u realnosti predstavlja evropsku crnu mrlju kršenja osnovnih ljudskih prava i diskriminacije manjinskih zajednica.
Pripadniku manjinske zajednice ne predstavlja iznenađenje u disfunkcionalnosti jednog organizma koji ima DNK grešku ali je iznenađenje da zapadni mentori ne vide fenotipski disabilitet koji se bazira na strukturalnom hendikepu prava srpske zajednice.
Da li je diskriminacija u onom svom najogoljenijem smislu kada nešto što dozvoljavate svom narodu, ne dozvoljavate manjinskoj zajednici? Da li pripadnost srpskoj zajednici podrazumeva automatsku diskvalifikaciju kompetentnosti? Ubeđen sam da ova najvidljivija sistemska i institucionalna diskriminacija izaziva smrtne reakcije u Danskoj, a zabrinjavajuće je koliko je na Kosovu asimptomatska.“
Razumem da Vaša uloga obuhvata pitanja od regionalnog značaja, ali ističem da se ovaj problem ne tiče samo pojedinca, već čitave zajednice. Uskraćivanje prava na rad lekarima i stomatolozima srpske nacionalnosti ugrožava dostupnost zdravstvenih usluga stanovništvu, i to ne samo srpskoj zajednici već i albanskoj populaciji koja je iste dobijala u ovim sistemima.
Istovremeno, ovakav rezultat dijaloga unosi nespokoj i nesigurnost u daljem pregovaračkom procesu jer predstavlja veoma negativan model po kome se nikako ne bi valjalo voditi u daljem dijalogu i već više puta pominjanoj integraciji srpskog zdravstvenog sistema na Kosovu.
Pitanja za EU:
-
Da li je Evropska unija svesna da ovakvim pristupom praktično eliminiše privatno zdravstvo u okviru srpske zajednice?
-
Da li se u okviru dijaloga predviđa zaštita prava nacionalnih manjina od samovolje centralnih prištinskih vlasti?
-
I na kraju, da li se ovakvi rezultati mogu smatrati doprinosom evropskim vrednostima jednakosti, multikulturalnosti i poštovanju ljudskih prava?
U iskrenoj nadi da će ovo pismo doprineti boljem razumevanju realnih posledica dijaloga na terenu i da ću dobiti Vaš odgovor, srdačno Vas pozdravljam.
U potpisu i kolege koje su pismo podržale:
Jugoslav Gašić
Otorinolaringolog / vlasnik privatne lekarske ordinacije – AURIS
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
