Srpski generali: Pokaži nam predsedniče je li ovo o Kosovu igrokaz, cirkus ili nešto smisleno

Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš i Sreto Malinović, general avijacije u penziji, kažu da je Vojska Srbije došla do nivoa socijalne ustanove. „Hoće da vojska bude poslušna, slabo plaćena i sirotinjska“, kaže Ponoš. „Dolaskom SNS na vlast, krenulo se sa marginalizacijom sistema odbrane, pa onda s poltronizacijom, i onda s najvišim stadijumom urušavanja – vulinizacijom“, kaže Malinović. U sinoćnjem Pressingu na TV N1 govorili su o stanju u kojem se nalazi srpska vojska, odnosu državne vlasti prema njoj, ali i o Kosovu, pre svega o tome šta su i koliko realne bezbednosne pretnje za Srbe, te kakav je odnos prvog čoveka srpske države prema ovom pitanju. Kao pravi bezbednosni rizik po Srbiju dvojica generala ocenili su da je to zapravo sam državni Savet za nacionalnu bezbednost, zbog „profila ljudi koji tu sede, kvalifikacije i sklonosti tih ljudi za zloupotrebu sistema odbrane“ i sam politički vrh koji je podelio narod. „Zamislite da ti ljudi imaju resurse koji su mnogo opasniji, a spremni su da posegnu za njima tek tako lako, kao što je Vučić posegao za specijalnom jedinicom da bi pokazao kako to izgleda kada se on i Tači dogovore oko male prepirke prijatelja za potrebe unutrašnjih prilika i s jedne i s druge strane administrativnih linija“.

Svoju sudbinu ne dajete bilo kome u ruke, zato se ima plan B 

Podsećajući na brojke KBS od 2500 aktivnog sastava, uz 800 rezerve, Ponoš kaže da ono što je plan za formiranje Vojske Kosova „zvuči ozbiljno“, a to je „nešto više od 5000 plus 3000, povećanje izdataka od 0,8 odsto na 1,6 GDP, ili povećanje od 50 miliona na 120 miliona evra“, ali istovremeno, kako je dalje objasnio, treba uzeti u obzir i to da se govori o periodu ulaganja od 7 do 10 godina, te toga da se postavlja pitanje da li lokalna kosovska privreda može da iznese realizaciju takvog plana.

Ne vidim ugrožavanje spolja koliko vidim ugrožavanje od strane onih koje smo birali (general Sreto Malinović)

Odgovarajući na pitanje da li je formiranje vojske Kosova vojni izazov za Srbiju, kaže:

„Ne toliko očigledan, ali svaka promena koja utiče na bezbednosnu konstelaciju je nešto čemu bezbednosne strukture ove zemlje moraju da posvete dužnu pažnju. To moraju da ukalkulišu, morate uvek da imate snage spremne da odrade posao“.

Ponoš kaže da je za srpsku vojsku važno da ima „dobre, produktivne odnose, dinamičnu komunikaciju“ sa snagama KFOR-a, jer u ovom momentu oni su garant bezbednosti srpskom stanovništvu na KiM-u, ali i dodaje:

„Nikad ne treba svoju sudbinu dati bilo kome u ruke, zato uvek morate da imate plan B – šta ako to ne funkcioniše. Zato naša vojska uvek mora biti spremna da odgovori i na izazove koji u ovom momentu nisu očigledni. Svaka rekompozicija u regionu zaslužuje dužnu pažnju i ja bih mnogo više voleo da se ministar odbrane i predsednik države i generalštab bave tom vrstom kalkulacija, jer to je prilično egzaktna stvar, može da se stavi na papir i iz toga izvuku neke pouke – koliko para, koliko vojnika, kakav sistem obuke, šta nam treba“.

Pitanje Kosova će se još dugo rešavati, objašnjava Ponoš, koji je danas funkcioner Narodne stranke.

To nije priča danas za sutra i na rešavanje utiče i vojni kapacitet, ali ja ne govorim o vojnim snagama kao nekredibilnoj pretnji silom, nego o vojnim snagama kao kredibilnom garantu bezbednosti i nama i onima s druge strane administrativne linije

Čak i izrazito pametni ljudi ne mogu da govore i često i pametno

Na pitanje „da li je prirodno“ to da predsednik države javno govori o tome da se informacije bezbednosnim službama slivaju od „naših ljudi na terenu“ sa Kosova i Metohije, Ponoš kaže:

„Čak i izrazito pametni ljudi ne mogu da govore i često i pametno“. Smatra da ne pristaje predsedniku države da o tome govori, ali:

„Ako vam je platforma za javne nastupe žuta štampa i tabloidi i opskurne televizije, onda je to način izražavanja i politika koja prija publici koja to prati i onda je to primereno. Ja pretpostavljam da predsednik Vučić to nije uradio iz čistog hira, pretpostavljam da njegov savetnički tim prilagođava njegovu retoriku uzimajući u obzir i njegove sklonosti ka toj publici kojoj se obraća.

Pokaži nam predsedniče je li ovo o Kosovu igrokaz, cirkus ili nešto smisleno

Govoreći o tome šta je Aleksandar Vučić pregovarao o Kosovu, Ponoš je rekao: „U ovom trenutku Vučić nije bez razloga posegao za jednom tako važnom temom kao što je Kosovo i najavio da će opozicija dobiti priliku da razgovara o tome konačno u parlamentu, jer je to, konačno, opozicija i tražila“.

Slažući se da je pitanje Kosova od nacionalnog značaja, te da je trenutno medijski atraktivno to šta će opozicija odlučiti kada je u pitanju nedavni poziv vlasti za razgovor o Kosovu u srpskom parlamentu, on kaže:

„Ali ja mislim da bi razuman odgovor bio, hajde predsedniče, ti si do sad nešto razgovarao, hajde ti nam pošalji izveštaj o tome o čemu si razgovarao i šta si uradio i pošalji platformu šta nameravaš dalje da radiš, pošalji to da mi proučimo, pa da vidimo da li je ovo igrokaz, da li je ovo cirkus na koji ti nas pozivaš, ili je nešto smisleno. Hajde da se uozbiljimo. Do sad je on ovo vodio kao razgovor o porodičnom imanju. Neka pošalje nešto da mi vidimo da se varamo, da je to nešto ozbiljno i to onda svakako zaslužuje razgovor“.

Gde je taj unutrašnji dijalog?!

Slažući se sa svojim prethodnikom, drugi general Sreto Malinović kaže:

„Ja nisam od početka da se opozicija pravi mrtva dok medved ne prođe kada je u pitanju Kosovo i Metohija kao ključno nacionalno pitanje u ovom trenutku. Mora se imati stav, ali apsolutno sam i za ovo – o čemu ste pričali, gde je taj unutrašnji dijalog, na kojem niko osim ‘moje rodbine nije dolazio’, a onda imamo mumificiranog Marka Đurića, koji je hapšen i u razmeni zarobljenika se pojavio i volšebno su nestale te stvari… Ja se nadam da će državno rukovodstvo početi da razmišlja državnički – nadam se ali iskreno ne verujem“.

Mene plaši da neko ne potegne za nečim što je Krajinu ukrcalo na traktore

Odgovarajući na pitanje u kojoj meri je KFOR sposoban da u nekoj neželjenoj situaciji ipak zaštiti Srbe sa Kosova, general Malinović kaže da pre svega procenjuje to da Albanci na Kosovu neće ništa preduzeti a da ne budu imali prećutnu saglasnost „nekog mnogo moćnijeg“ ko je već uputio snage KFOR-a.

„Nije KFOR tamo sam. On tamo samo bazira i sprečava, odnosno garant je neke bezbednosti na terenu, a za intervenciju u bilo kom slučaju u kojem bi bili ugroženi i da bude potreban veći broj angažovanja snaga, tu je NATO“.

General se ipak nada će KFOR sprečiti eventualno nasilje prema stanovništvu, ali istovremeno dodaje i da srpske snage moraju da budu spremne.

„Ono što moraju jasno da stave do znanja je sledeće: Da ukoliko životno bude ugrožen naš narod – sve je u redu, rezolucija, briselski sporazumi, potpisivanje – ali narod se mora zaštititi, ne može se pustiti da strada ni kriv ni dužan“, naglasio je.

Međutim, kao prevashodni problem general Malinović vidi „nešto drugo“, a to su „nečije igre“.

„Ili nešto čime se neko obavezao, a nema načina da to ostvari i pri tome da sebe prikaže kao heroja i mučenika, ne potegne za nečim što je Krajinu ukrcalo na traktore. Mene to plaši. A kada se taj duh iz boce otvori na onom terenu, moramo reći kako god da stvari stoje, na bilo kom terenu bivše SFRJ to je vrlo lako – onda to više ne može nikakva snaga da kontroliše“, objasnio je general.

Zato je jako bitno na kakav način se srpsko državno rukovodstvo odnosi prema problemu Srba na Kosovu i Metohiji i onih građana koji su lojalni Srbiji, a posebno prema onima južno od Ibra.

„Jer znate, Severna Mitrovica i severno od Ibra je suštinski free shop preko kojeg se obavlja koješta i odgovara, čini mi se, i Tačiju i ovim našim biznismenima patriotama, tako da ova taksa je donela neke benefite u tim stvarima“, dodaje srpski general.

Odlikovani general jugoslovenske, odnosno srpske avijacije, Sreto Malinović, u medijima pod kontrolom vlasti danas je poznat kao „žuti general“, zbog toga što danas vodi resor za bezbednost Demokratske stranke. U vojničkoj biografiji, međutim, poznatiji je po tome što je komandovao jedinicama avijacije u dva rata. Na dan početka bombardovanja 24. marta 1999, pilotima Jurišnog 98. puka održao je čuveni govor:

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.