Srbija se vratila u politički život Kosova

Zaposlenima u srpskom pravosuđu na Kosmetu ne prestaje radni odnos 25. marta, tvrdi direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM, Marko Đurić. On dodaje da je ubedljiva većina zaposlenih u sudovima na Severu voljna da uzme učešće u pravosuđu na KiM-u.

U javnosti ne izgleda kao da žele taj prelazak?

Većina jeste voljna, jer tamo žive i znaju koliko je važna razlika koju mogu da naprave učestvovanjem u tim institucijama, koliko bi bilo lakše i bolje da kao u slučaju Olivera Ivanovića našim ljudima sude naše sudije, umesto albanskih i međunarodnih. Shvataju koliko je važno što će u novom sudu predsednik biti Srbin.

Hoće li biti srpskih sudija u Prizrenu i Đakovici?

Srpskih sudija će biti u Prištini, jer je tamošnji osnovni sud nadležan i za upravne i trgovinske sporove. Deo dogovora obuhvata da i jedan broj srpskih sudija sedi i u Osnovnom sudu u Prištini. Srpske sudije će biti prisutne i u srpskim jedinicama u Ranilugu, Novom Brdu i Štrpcu.

Šta je sa zaključenim procesima i ljudima kojima su falsifikatima uskraćena prava? Hoćete li tražiti reviziju tih suđenja?

Naravno. Mi ćemo nastaviti da podržavamo sve ljude koji su uključeni u sve oblike sudskih procesa na KiM-u. Vlada ulaže veliki novac. U ovom trenutku 4.086 građana u aktivnim slučajevima imaju našu finansijsku, pravnu i logističku podršku. Naravno, svi naši ljudi su u stravičnoj situaciji, jer se ne nalaze pred svojim institucijama, nego na teritoriji kojom upravlja tuđa vojska i tuđe civilne strukture i u takvim uslovima dobar deo prava tih ljudi je bio uskraćen.

Jeste li Vi videli statut Zajednice srpskih opština?

On treba da bude formulisan, njega će prema Briselskom sporazumu, Upravljački tim ZSO predložiti timu sprovođenje. Imali smo mnogo razgovora na tu temu i aktivno se borimo da Zajednica bude telo koje ima velika, konkretna i opipljiva ovlašćenja, jer verujemo da je to nešto što našem narodu može da obezbedi opstanak.

A kad će javnost moći da vidi taj statut?

To nije tajni dokument. Onog momenta kada bude završen politički dogovor o tome kako će izgledati ZSO, taj dokument će biti nešto čemu ćemo da se radujemo, da dajemo sugestije, da ga vrednujemo i ocenjujemo.

Potrebno jedinstvo i disciplina

Premijer Vučić traži od Srpske liste jedinstvo, ali njeni predstavnici ne deluju tako?

Premijer je tu poruku uputio i zbog toga što tog jedinstva u prethodnom periodu umalo da nam manjka. Suočen sam s time da oni koji se izdaju za političke predstavnike sve vreme slede svoje umesto interesa srpske zajednice. Za mnoge od njih novac je razlog zašto su tu gde jesu. Preuzeli smo obavezu da radimo sa njima intenzivno, a predsednik Vlade je takođe posvetio mnogo vremena i energije na razgovor sa njima, da im ukaže na put i da disciplinuje neke od političkih predstavnika.

Šta Vi konkretno možete da uradite za Srbe na Kosovu? Evo, ako mi se nešto dogodi u Uroševcu, ako me udari automobil, kako da kontaktiram institucije države Srbije da mi pomognu?

Na Kosovu postoji oko 1,7 miliona ljudi koji smatraju da im Srbija nije država. Tamo su međunarodne trupe, ne postoje vojne i policijske snage Srbije. Ono uticaja što mi imamo na Kosmetu je zapravo ostatak ostataka države. Ulaskom u pokrajinske institucije mi se prvi put u političkom smislu na velika vrata vraćamo u život na KiM-u i prvi put rešavamo probleme. Ako Vas udari automobil u Uroševcu, možda neće moći da Vam pomogne Marko Đurić, ali će moći Branimir Stojanović, koji je zamenik premijera Kosova.

O radu u interesu Srba govorili su i drugi. U čemu je razlika?

Prema količini novca, vremena i energije koju je država od 1999. potrošila na KiM-u, naša zajednica i naši ljudi bi trebalo da budu tako uređeni, organizovani i moćni da se uopšte danas ne bi postavljalo pitanje njihovog položaja. Ali, očigledno je da nešto nije rađeno kako treba i da se nije znalo šta hoćemo, nego se govorilo šta nećemo. Danas imamo dugoročnu politiku kada je reč o srpskom narodu – da stvorimo ZSO, da imamo politički uticaj. I mi ga već imamo. Politički uticaj Beograda je veći na KiM-u nego u bilo kom trenutku od 1999.

Fabrikovane presude na štetu Srba

Sa ljudima koji treba da rade u novoosnovanim sudovima sa srpskom većinom u Kosovskoj Mitrovici razgovaraćemo ministar pravde Nikola Selaković i ja, kao i rukovodioci pravosudnih organa. Sudovi na Kosovu do sada su bili instrument legalizacije nepravde na etničkoj osnovi, što dovoljno ilustruje 40.000 predmeta u kojima se bez učešća Srba potvrđivala otimačina kuća i stanova kroz fabrikovne sudske presude. Od sada će sudije koje uživaju poverenje, a koje su radile u sistemu Srbije i odlučivati.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.