Srbi sa Severa da ne čekaju, već da naprave svoju privrednu komoru i razvojnu banku

Građani na Severu Kosova moraju da aktivno učestvuju u praćenju primene Briselskog sporazuma na terenu, da upravljaju i monitorišu Fondom za Sever, jer se radi o novcu koji se na Severu sakuplja, poruka je analitičara iz Beograda Dušana Janjića koji je u Severnoj Mitrovici ove nedelje grupi građana govorio o odrednicama briselskog sporazuma za carine, njegovoj dosadašnjoj primeni na terenu, kao i o fondu za Sever Kosova. Građani koji su učestvovali u diskusiji su, sa druge strane, preneli svoje nezadovoljstvo postojećim sporazumom, naglasivši  da vlada opšta nepoznanica o Briselskom sporazumu, ali da je način tumačenja sporazuma o carini na samom terenu – carini, haotičan, a na štetu privrednika i građana, te da se volja građana Severa Kosova u briselskom procesu dijaloga nije uzela u obzir. Predavanje i diskusiju organizovao je Centar za razvoj zajednica, uz finansijsku podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.

“Okvirni sporazum o normalizaciji koji su potpisali Dačić i Vučić i sa druge strane Tači, bio je važan prelom, jer su u okviru tog sporazuma, od aprila 2013. razjašnjena pitanja postavljena 2012. U decembru su počeli razgovori, a prvi dogovori u vezi sa carinom postignuti su u januaru, a onda su u aprilu usledila i pojašnjenja,” naveo je Janjić.

Prvi dogovor u vezi sa sporazumom o carinama tiče se ujednačavanja poreskih stopa. Zamršen sistem PDV-a je pojednostavljen time što su ujednačene poreske stope Kosova i Srbije. Pošto su obe jedinice entiteti, članice CEFTA-e postigle su dogovor o plaćanju poreza za Srbiju i Kosovo  od po 1%. Janjić navodi i da se više novca ubere preko registracije prometa i naplate prometa, nego preko same carine. Novac se ubira i plaćanjem carinskog prekršaja i on takođe ide u kosovski budžet, ali za za Sever Kosova postoje izuzeci.

Sprovođenjem sporazuma o carinama uspostavljen je i mehanizam za praćenje i razmenu informacija između kosovske i srpske strane, te se tako čak na Merdaru mogu videti zajedničke carinske inspekcije Kosova i Srbije, a saradnja Kosova i Srbije je već poprimila “dosta elemenata kontrole prometa,” kaže Janjić.

On je ponovio i da se sredstva sa carina ubiraju još od 2003. godine:

“Da se ne zavaravamo. Administrativna linija, ili granica, postojala je i pre ovih sporazuma. Od Štajnera, 2003. godine značajna sredstva u budžet Kosova ulaze iz carina. Carina postoji i od tada se Kosovo tretira kao jedinstvena statistička jedinica u EUROSTAT-u i u drugim institucijama…Malo je organizacija koje Kosovo i dalje vide kao deo Srbije.”

Janjić dodaje: “Dakle, širenje suvereniteta i integracija Severa u Kosovo ne ide kroz normalne mehanizme ekonomije. Fond za Sever bi trebalo da posluži samo da se ta regija (Sever Kosova) pripremi za konkurenciju sa drugima. Jer ako se ne pripremi, biće Eldorado za pranje novca sa ostatka Kosova, ili iz regije.”

Fond za Sever – privremen fond

“Tačan naziv fonda je u stvari Privremen fond, a ta privremenost je delimično vezana i za status prelaza Jarinje i Brnjak koji nije trajan i koji će se vremenom standardizovati kao i svi drugi prelazi, ali je zbog političke osetljivosti i tehnologije, sada još uvek u stanju privremenosti. Uspostavljen je mehanizam grupe za implementaciju koja ima redovne sastanke na kojima je dosta toga pojašnjeno, na primer, ko i kako osniva Fond,” rekao je Janjić i dodao da je Fond dogovoren 2013, u procesu “pojašnjavanja” između premijera Kosova i Srbije, i to kroz 15 tačaka.

Janjić je naglasio da je važan izvor prihoda Fonda za Sever obezbeđen iz EU, ali i novac koji će uplaćivati Srbija:

“Izvor prihoda Fonda su još i donacije Evropske unije i Srbija ima pravo da uplaćuje novac. Očekuje se da će Srbija uplaćivati oko million evra. Međutim, ima jedan uslov za Srbiju, a to je da u donaciji mora da deklariše cilj, namenu tih sredstava, to jest, kuda ta sredstva idu.”

Za građane je ipak nepoznanica gde se trenutno nalazi novac koji se ubira od carina na Jarinju i Brnjaku. U vezi sa tim Janjić kaže:

“Na Severu Kosova, na ova dva prelaza, uveden je privremen izuzetak. To znači da se novac koji se ubira na prelazu Jarinje i Brnjak evidentira i prolazi kroz budžet, ali se usmerava na (komercijalnu) banku. Međutim, Priština još uvek nije potpisala sporazum sa potencijalnom komercijalnom bankom na Severu,” naglasio je Janjić i dodao da je kompromis učinjen nakon insistiranja Srbije da taj novac ne može da ide u kosovski budžet, a da kosovske vlasti opredeljuju novac za namenu.

“Namena tog novca je dogovorena u Briselu. To je novac koji služi za podršku ekonomskim i infrastrukturalnim razvojnim projektima. Usmerava se preko komercijalne banke, što nije uobičajeno, a da bi se izbeglo statusno nadgornjavanje, istovremeno se vodi evidencija u kosovskom budžetu. Taj Fond je pre svega nastao kao odgovor na pitanje – kako ćemo mi upravljati sa novcem koji se sakupi na Severu,” rekao je Janjić.

Tri problema u vezi sa fondom

Janjić je naveo da postoje tri otvorena pitanja oko Fonda.

U pitanju je rešavanje postojanja komercijalne banke (komercijalna banka u kojoj će biti otvoren račun Fonda).

 “Postoje ipak sva uveravanja da nema nikakvog spora oko tog pitanja,” smatra Janjić.

Međutim, sa druge strane, Janjić je izneo podatak da je drugi trenutan problem – ko će biti srpski predstavnik u Fondu, te da najznačajniji problem tek predstoji, a to je dokle “sežu” granice Severa:

“Drugi problem je – informacija koju tek moram da proverim – da se Srbi nisu dogovorili ko je njihov predstavnik. Prvo se pojavljivala vlada Srbije i predstavnik Srba, onda se svelo na tri predstavnika – ispao je iz igre predstavnik vlade Srbije, ali još uvek nije predstavnik lokalne zajednice određen. To će se brzo odrediti. Treći problem se tiče toga dokle seže Sever Kosova. Za sada postoji politički dogovor da su to četiri opštine. Ipak mislim da će se kroz 2015. doći do toga da se uključe Južna Mitrovica i Vučitrn, što je i  administrativna, ali i geografska podela Severa Kosova, da od Vučitrna počinje Sever Kosova. To je sada ozbiljan problem, jer gde ima više pretendenata, sredstva se teorijski i praktično smanjuju, pogovotu kada se uzmu u obzir, na primer, infrastrukturne potrebe Južne Mitrovice i Vučitrna. Ja očekujem da će oko toga koje su opštine uključene u ZSO, biti dosta rasprava. Bitno je samo da se te rasprave odvijaju unutar tog dogovorenog mehanizma grupe za implementaciju sporazuma o carinama.”

Janjić je naglasio da je posebno važno da se uspostavi mehanizam monitoringa nad upotrebom novca iz Fonda, ali da to nije još uvek regulisano.

“U pitanju je ipak novac građana sa Severa Kosova. Naravno, državna revizorska tela rade svoj posao, ali ja mislim da nema razloga da profesionalne organizacije, strukovne organizacije, udruženja privrednika – ne traže svoj izveštaj o tome,” smatra Janjić, dodajući da je otpor ovakvom mehanizmu stizao iz srpske Privredne komore za KiM:

“Ono što se zvala privredna komora Kosova i Metohije, izričito je bila protiv ovog sistema nadzora. Oni su tvrdili da je to protivno nacionalnim i državnim interesima Srbije, da se sve stavlja pod kontrolu Kosova, a da taj novac ni po čemu neće doći do privrednika sa Severa Kosova i da je to način da se njihov novac preusmeri negde. Ne ulazim u motive onih koji su bili na ulicama i na putevima, ali ako neposrednu korist od tog fonda na dobrim projektima ne vide i lokalne zajednice i privrednici, onda će se privremenost vrlo brzo okončati – na jedan, ili na drugi način.”

Preporuka kosovskoj vladi, Evropskoj uniji i građanima Severa

Janjić je posebno naglasio važnost organizovanja Srba sa Severa kada je u pitanju upravljanje i kontrola sredstvima koja se budu prikupila preko Fonda za Sever, te osnivanje autentične razvojne banke na severu:

“Privremenost upućivanja novca na Sever preko komercijalne banke ne bi smela da se veže samo uz to kada će, na primer, nestati EULEX sa graničnog prelaza, ili kada će Beograd ipak prihvatiti da se novac iz komercijalne banke negde drugo smesti, nego treba da se veže i za napredak u postizanju ciljeva tog fonda. Mislim da postoji jedan jedini način da kosovske vlasti i međunarodna zajednica moraju da počnu da razmišljaju o tome – legitimno je da Srbi sa Severa traže razvojnu banku. Mislim da u 21. veku i u Evropskoj uniji, ako nema razvojnog fonda, ili razvojne banke – vi ste u problemu.”


"Moja poruka Srbima sa KiM-a je da ne čekaju, jer i nemaju šta da čekaju i predugo su čekali. Srbi sa KiM-a moraju da se urede prema standardima, ne prema kosovskim, teško je reći i prema evropskim, ali bi svakako trebalo napraviti Privrednu komoru – Asocijaciju poslodavaca, a kada se jedna takva asocijacija registruje, ona automatski postaje partner i niko joj ne može oduzeti zakonska prava." 


Janjić dodaje:

“Ovde ljudi treba da razmišljaju o dve stvari – prvo da podstiču ideju razvojne banke, a ona može biti i regionalna, ili da razmišljaju o nekim drugim svojim udruživanjima u okviru štedno-kreditnih zadruga i slično, kako bi mogli lakše da pristupe sredstvima fonda, ali i drugim. Fond za Sever ne isključuje druge donacije. Kad se sabiraju procene drugih donacija, ukoliko postoji organizovanost, verovatnoća je da se u okviru pet godina, ovde prikupi oko 150 – 200 miliona evra, što je ozbiljna suma novca.”

Deo transkripta diskusije u kojoj su učesnici sa Severa izneli konkretne probleme sa terena i njihove zamerke na sporazum o carini:

Aleksandar Stojanović, civilni aktivista: "Da li je moguće da dođemo do toga da se određeni delovi Briselskog sporazuma mogu implementirati, a određeni ne? Vratio bih se još jednom na pomenutu privremenost Fonda – ako bude privremen, onda će se sigurno ugasiti, a to će biti još jedna šteta na račun ove zajednice koja živi na Severu, kao što je i taj pokušaj da se uključe južne opštine – Vučitrn, Mitrovica – propustili ste Srbicu namerno, ili nenamerno, ali i ona se često pominje kao mitrovička opština."

Dušan Janjić: "Pouzdano znam da Srbica ne spada u Sever od onog trenutka kada je dobila tablice, ali teško će biti da se iz Fonda za Sever zbog zajedničkih projekata izbaci Južna Mitrovica, ali i Vučitrn. Međutim, ne zna se da li Zajednica opština podrazumeva četiri opštine na Severu i preostalih šest. Ako ona uključuje preostalih šest, onda je apsolutno jasno da se Fond ne može mešati sa budžetom Zajednice, ali ako bi se slučajno zajednica napravila od četiri opštine, ja ne isključujem mogućnost da se kosovske vlasti neće dosetiti da smanje davanja za manjine, kao što smo se mi u centralnoj Srbiji dosetili da smanjimo ta davanja.

Fond bi trebalo da koegzistira nezavisno od budžeta Zajednice opština, ne bi smeo da se utopi, ne bi smeo da bude osnov za punjenje ovog budžeta. Iz tog fonda ne može da se finansira skupština opštine i njen redovan rad i administracija, već ekonomski i infrastrukturni projekti, to je tako rečeno – ministrukturalan fond, predpristupan fond. A kako će ići sa zajednicom, ja ne bih da spekulišem. Ipak, objektivno pitanje još nije rešeno. Video sam nacrt statuta koje je pravila srpska strana i on zaista predviđa entitet i predviđa budžet, ali to nije realno.

Bojim se još jedne privremenosti, jer ako budu nadležnosti Zajednice ovako ambiciozno postavljene, a ona istovremeno uključuje samo na četiri opštine, nema razloga da to bilo ko u Prištini ne prihvati, a Zajednica onda može biti kao Istočna Slavonija – prelazno rešenje od tri do pet godina. Onda nema Zajednice opština, nego ima pojačane nadležnosti u ove četiri opštine, poput Vukovara koji ima pojačane nadležnosti. To je zamka koju pokušavam u Beogradu da objasnim, a oni srljaju u tu zamku kao da žure što pre da se oslobode ovog problema. Ta zamka je zaista moguća i zato treba razmišljati upravo u pravcu u kojem sam rekao, a ne govorim o novcu. Treba insistirati prvo na praćenju utroška novca iz Fonda i insistirati na formiranju razvojne banke za regiju četiri opštine, plus Vučitrn i Južna Mitrovica. Bolje je tu biti širokogrud, nego posle ostati i bez toga, pa da se onda novac posle toga prelije u budžet privremene regije.

Drugi mehanizam koji je u naznakama ponudio Ahtisari, a Srbi odbili, to je kako će Srbi upravljati stvarima značajnim za svoj identitet. Nemojte imati iluzije. Po evropskim standardima, Kosovo sa nešto više od dva miliona stanovnika je jedna regija i ne može se deliti na više regija. Može u balkanskom smislu, ako ima statističkog opravdanja i slično, ali ne može u suštinskom smislu. Da se ne bi desilo da Zajednica bude ona Tačijeva NVO, jer to ne bi smela da bude NVO, mislim da treba kombinovati pojačanu decentralizaciju do razvojnih mera, ali i ojačati to sa nacionalnom autonomijom. U krajnjoj liniji, to imaju i Albanci u Srbiji – nacionalni savet, i niko ne može da im nametne udžbenike, niko ne može da im nametne direktore škola bez njihove saglasnosti."

Aleksandar Stojanović: "To su sve korisne informacije, ali da Kosovo ne može drugačije da bude organizovano – ne bih se složio. Ako se vratimo unazad 15 godina – prošli smo kroz građanski rat, nisu uspostavljeni mehanizmi, u sistemu mnogo što-šta ‘štuca’, nema zagovaranja javnog interesa i dobre organizacije unutar grupa – to je situacija u kojoj ima dovoljno argumenata da se traže novi mehanizmi. Ako su odnosni komplikovani, zašto ne bi i mehanizmi bili komplikovani u cilju obezbeđivanja osnovnih ljudskih prava, potreba, ekonomskog i kulturnog razvitka? Za mene, kao nekoga ko živi ovde, to jeste dovoljan argument, a to što neko u Prištini ne želi da stvori zato što smatra da nema potrebe da gradi bilo kakvu organizaciju – to nije dovoljno dobar argument. A što se Beograda tiče, ako se on nalazi u procesu u kojem nema kvalitetna rešenja i onda sve ‘pusti niz vodu’, nemajući adekvatne ljude – to je jedan zaista ozbiljan problem svih nas i to će dodatno narušiti odnose unutar nas samih – odnose između Beograda i nas."

Nenad Radosavljević (privrednik i civilni aktivista): "Jutros sam imao sastanak sa jednim privrednikomi tek tokom razgovora sam shvatio da ja o svemu tome (carinama, prim. red.) ne znam ništa. Shvatio sam u stvari da ovo što se sada nama dešava je anarhija, haos i da to ne liči ni na šta. Meni je jako zanimljivo bilo da posmatram šta je to što mi u stvari dobijamo kao robu iz naše matice. Mi dobijamo tri vrste robe. Jedna vrsta robe – roba koja nije proizvedena u Srbiji i na nju mi moramo da plaćamo 16%, plus 10% poreza. Na primer, čokolada ‘Milka’ je nešto što nije proizvedeno u Srbiji i na to mi moramo da plaćamo 16% poreza, onaj ko uvozi to – plus 10% poreza. Međutim, privrednik sa kojim sam razgovarao naveo je jedan problem – carinici po svojoj volji određuju da li je nešto proizvedeno u Srbiji, ili nije. Na primer –  proizvodi Henkel Merima Kruševac se proizvode u Kruševcu, ali se tretiraju kao da nisu proizvedeni u Kruševcu i onda se na ove proizvode naplaćuje 16% poreza, plus 10% poreza, a to nema nikakvog smisla. Ali to je po volji onih ljudi koji su carinska služba, ili koji su šefovi tih istih carinika i koji na licu mesta prave probleme, a prave ih sijaset.

Ono što je Dušan Janjić pomenuo – da sve ono što je proizvedeno u zemljama CEFTA-e ima sasvim drugačiji tretman na carini i prolazi kroz prelaz na jedan sasvim regularan način sa porezom od 1% – to ovde nije slučaj.

Zatim, druga vrsta robe – to je ona koja je proizvedena u Srbiji i za nju imamo dva aršina. Postoji vrsta robe koja se naplaćuje sa 16% PDV-a, a za koju se u Srbiji od onoga od koga je nabavljena oslobađa 20%, što je u suštini dobro, ili se recimo oslobađa sa 60% poreza – na mleko, šećer, brašno i slične proizvode, što je sa jedne strane dobro, a sa druge nije i u svakom slučaju nije regulisano.

Treća stvar je ono što je vezano za akciznu robu. Na veliki broj proizvoda – gazirana i alkoholna pića, što se tiče PDV-a i akcize, u Srbiji se roba ne oslobađa od akcize i tu akcizu plaćamo mi, to jest, direktnu štetu od sopstvene države i od ove države koju nam tu robu prepušta da je prenesemo preko granice, imamo lično mi – građani.

Zatim, privrednik ima još jedan problem, naplaćuju se troškovi transporta. Kamion koji prelazi, za njega privrednik plaća 150 evra i onda je za taj iznos od 150 evra privrednik dužan da plati 16% poreza. A za šta da plati 16%? Za to što kamion prolazi, zato što se kreće, zato što je to vozilo?

Ljudi koji rade sa trgovinom imaju velike probleme, a na kraju krajeva, krajnji korisnici su oni koji to osete na svojim leđima i po svojim džepovima. Međutim, ne postoji institucija, jasno definisana carinska služba, ili mesto na koje može da se uputi pritužba, žalba, ili bilo šta što se može izneti nekome. Na primer, postoji fitosanitarna inspekcija, ali veterinarska je u obećanju da će je biti.

Onda, kamiondžije koji voze robu na Sever, zadržavaju se bezrazložno na prelazima,  iživljavanjem i ograničavanjem vremena – samo do 18:00 mogu da pređu, a posle toga više nije moguće.

I na kraju, postoji jedna struktura raznih službi koja se iživljava nad onima koji trguju i na kraju nad onima koji tu robu sa kojom se trguje i konačno koriste, a to smo mi – građani. To su policajci razne vrste – pogranične, saobraćajne, javne, civilne, specijalne, DB i ko zna kakve službe, koje, da ne bi usporavale vozila koja se kreću po Severu Kosova, i da bi vozili robu do odredišta, traže izvesne naknade kako bi tu robu pustili, ili kako ne bi pravili dodatne probleme kamiondžijama koji, recimo, nemaju uredno kompletirane gume, ili bilo šta drugo, treće, ili četvrto. To su žalbe koje postoje među građanima. O tome ljudi pričaju, o tome se može svaki dan čuti, svuda i na svakom mestu. Dobro bi bilo kad bi ti ljudi, koji su šefovi tih službi, ili koji bi na osnovu ove moje, nazovi, anonimne prijave – reagovali, a što se inače u razvijenom svetu radi – na osnovu anonimne prijave se reaguje i institucije vrše istragu, kako bi proverili navode."

Dušan Janjić: "Praćenje primene Briselskog sporazuma – to je posao za vas ovde. To praćenje bi značilo da neko od vas stoji na granici i beleži probleme, tako se radi npr. na Kipru, u sličnim situacijama.

U  izveštaju EU govori se  o tome da se na Severu carina još uvek – pošto je to  ‘ranjivi prelaz’, naplaćuje ‘odokativno’. Ipak postoji jedan prostor koji je namerno ostavljen, a to je nameran prostor za korupciju. I u izveštaju EU se navodi kao podatak – postoji korupcija na graničnom prelazu na Severu. Tačno znaju o čemu je reč, ali navode da to trenutno, iz nekih razloga ne mogu da zaustave, kao i šverc otpada iz Trepče za Kinu. I to se tiče zapravo šverca farmaceutskih i drugih proizvoda. Zbog čega se to dešava? Zbog neujednačenosti carinskih standarda i propisa između dve zemlje, a to je i problem akciza. Srbija je ‘ljuljala’ u standardima, oslobađala od akcize. To je nešto što mora da se usaglašava i važno je da se prati.

Drugo, kada su kamiondžije u pitanju, to je neregulisano i tu je u pitanju usluga. Zašto se ta usluga ovde posebno  oporezuje?  Zato što nije regulisan odnos špeditersko-transportnih usluga, jer jedna strana na graničnom prelazu tretira prelaz kao deo jedinstvenog prostora, a druga kao inostranstvo. Međutim, pored svega toga, postoji još veći problem, a to je problem osiguranja. Tih 150 evra za privrednika je problem, jer je dodatan trošak, a to je trošak iz još uvek neregulisanih pitanja koja i nemaju veze sa privrednikom. Recimo, to je zbog toga što jedno osiguravajuće društvo nije isplatilo odštete drugima i što nemamo regularni sistem osiguranja i, takođe, nemamo jedinstvene licence za vršenje usluga. I tu tek postoji onaj paket koji nije ni dotaknut, a zove se transport."

Katarina Ađančić, službenik poreske policije: "Ovo što je Nenad Radosavljević naveo, slažem se sa njim u potpunosti da mi kao privrednici nemamo nikakvu zaštitu. Koliko god pregovarači smatrali da su nam olakšali život ovim sporazumom, u stvari su ga samo zakomplikovali. Nemamo izgrađene mehanizme da ako već srpski privrednik sa Severa plaća PDV, akcizu, carinu, da ima i zaštitne zakonske elemente. I opet je došlo do zabune – u slučaju da privrednik sa Severa uveze robu koje god vrste, on ne sme da ja proda južno od Ibra, a ako ima takvu nameru, privrednik mora posebno da se deklariše za to na terminalu u južnom delu grada i tu se udara druga vrsta pečata. Čujem da postoji pečat A i pečat B.

Zašto nas nikada niko nije konsultovao, ni sa jedne strane – kada su se radili sporazumi koji odlučuju o našoj budućnosti? Mi ovde živimo i sporazumi se nama ‘lome preko leđa’. Upravo sa privrednicima je i ona strana iz Prištine i ona strana iz Beograda trebalo da se konsultuje. Svakodnevno sam u kontaktu sa privrednicama i nisam još čula da je neko pitao njih za mišljenje u vezi sa sporazumima koji o njima odlučuju. Dakle, ne postoji komunikacija.

Od 2008. nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, Vi ste Dušane bili u Gračanici, u isto vreme kada je dolazio gospodin Samardžć u Gračanicu i pozivao Srbe koji rade u kosovskim institucijama da napuste posao. Tada smo obavili jedan kraći razgovor i ja sam, zahvaljujući Vama, ostala na poslu, jer ste me tako posavetovali.  I sada su se čak i pripadnici MUP-a Republike Srbije integrisali u kosovski sistem, a za koje niko od nas ne bi pomislio da će to uraditi. Posle toga ostali su ljudi bez posla koje niko više nije pomenuo – bivši UNMIK-ovi carinici i poreski inspektori. Za njih se niko nije založio da se vrate na posao i bukvalno su ničiji. U sklopu Briselskog sporazuma je trebalo neko da se seti i njih i da ih pomene, jer su jako dobro radili svoj posao u periodu u kojem su imali posao. Zato danas rade lica koja su nekompetentna za posao koji rade, a koja su došla na mesto tih ljudi, bivših carinika, UNMIK-ovih bivših poreskih inspektora."

Dušan Janjić: "Da se vratim na problem Merime. Domaćim proizvodom se smatra onaj proizvod koji ima u svom sastavu 60% domaćih komponenti. Da je Srbija u EU, onda bi to bio 100% domaći proizvod. Henkel zapravo samo pakuje, a pošto u Kruševcu nema proizvodnje, onda je to 100% strani proizvod. To je nešto što je privremeno moralo da se reši, jer smo mi zemlja kandidat i to spada u ovo što Katarina kaže – u redu, propustili smo, hajde sada da napravimo tačan spisak robe koja bi trebalo da dobije u statusu ‘domaće’‚ jer idemo ka EU. Postoji u toj strukturi roba tačan popis i on je usaglašen sa našim i izveštajem EU. Nije uopšte problem napraviti dogovorenu klasifikaciju i reći – ovo ćemo tretirati kao domaći proizvod, ali to je obaveza dve vlade i pregovaračkih timova, a ne privrednika."

Ivan Radić, profesor: "U vezi sa takozvanim privremenim Fondom za Severno Kosovo – ko odlučuje ko će biti srpski predstavnik koji će raspolagati Fondom, ko ga bira, ko ga imenuje, da li Skupština Opština četiri severne opštine? I upravni odbor koji će rukovoditi fondom – ko su ti ljudi? Da li se roba proizvedena u Srbiji ne carini samo za Severno Kosovo, ili za celo Kosovo? Da li se to odnosi na celo Kosovo, da li i  Albanci kad uvoze brašno, na primer,  iz Vojvodine, plaćaju PDV? Šta Vi očekujete da će se desiti kada se jednom Ustavni sud proglasi nadležnim i sve ove sporazume proglasi nevažećim, jer nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije?"

Dušan Janjić: "Roba se ne carini, plaća se PDV.

Neće se Ustavni Sud probuditi dok im Vučić ne kaže – jutro je, a on će to da zaboravi. Zašto bi ih budio kad oni lepo spavaju i o važnijim stvarima ćute? I ako gledamo Ustav iz 2006. – sve je protivustavno, i Vojvodina, i manjinska prava – i Kosovo je sastavni deo Srbije, a  ima institucije. Problem sa Ustavom je što su ga ‘klepali’ u mraku Koštunica i Tadić, prema njihovim fantazijama, a pretpostavaljam da je Samardžić tu bio vrlo kreativan. Taj ustav je mrtav. A kad vi u Ustav stavite norme koje su oni stavili, to je kao da ste namerno stavili kancer u mlad organizam i on eksplodira. Ustav mora da se menja. Ustav je važeći, a Ustavni sud će to da prespava i Ustav će se promeniti kad se promeni.

Ima jedna navika koju podržava i Evropska unija – u ime efikasnosti, skupiti lidere – ko pita narod, a posle ćemo narod edukovati i uterivati propagandu. I ja sam bio u zabludi da svi mi nešto odlučujemo i to je odgovor na vaše pitanje. Nas dvojica sada možemo voditi rasprave o regiji, ili ne, sve je ovo tačno što ste rekli, zbog toga i postoji ovaj izuzetak – Briselski sporazum o Zajednici opština, ali kako ćeš ga ti odrediti u ovoj fazi i definisati? Samo sam skrenuo pažnju na to šta ne može da prođe. A ne može da prođe ‘Republika Srpska’ ovde. Tamo je mogla, jer ona ima skoro dva miliona stanovnika, a federacija ima preko dva miliiona. Nije mogla da prođe ona Hrvatska Republika, jer nema dva miliona i to je neki evropski standard. Zato sam spomeno istočnu Slavoniju, to je realna opasnost, jer  je podela između Hrvata i Srba bila još žešća nego ovde, duže su postojale one dve srpske države, u smislu vojske i šta je ostalo od toga? Dakle, ako se nerazumno pregovara, ili ako se nemudro traži mnogo – izgubiš sve. To je zaista pitanje svih nas, a pogotovo ljudi koji ovde žive.

Janjić o samoorganizovanju privrednika sa Severa:

"Ne vidim razloga da se vi ne aktivirate. Ne znam šta ovde sprečava preduzetnike da se registruju po evropskim standardima, da naprave novu uniju preduzetnika, da se organizuju. To treba da uradite što pre, jer vi onda postajete partner. Onda se ne može bez vas, jer ste vi u nadzornim telima, u radnim timovim, a ovako vas nema. Ako budete čekali, nećete imati šta da dočekate."

Nema privremenosti, o tome govorim! Vrlo jasno piše privremeni Fond! A mi ga zovemo tzv. Fond, neznajući kriterijum privremenosti! Dakle, pet godina je ozbiljan period i treba ovo iskoristiti, izvršiti pritisak, organizovati se, učestvovati u projektima, preuzimati deo novca i kontrolisati taj isti novac.

Šta je sve infrastrukturni projekat? Nije dupli vodovod, ako ga imaš, ali jeste fabrika vode, na Gazivodama koje inače nema. Ili na primer – Banjska kao turizam, a ne kao vlasništvo crkve. Postoji ono što se zove izgradnja turističke infrastrukture i to je sada stvar organizovanosti i ovdašnjih inicijativa i pritisaka i tu bi trebalo da budete praktični. Dakle, vršiti pritisak na strane donatore projektima, kakvi god da su, jer imaju procedure. A politički je korisnije praviti dogovor sa većinom u Parlamentu.

Apsolutno je besmisleno ako srpski pregovarači budu sada tražili da se ponove ministarstva. Šta će Srbiji trenutno Ministarstvo za zajednice i povratak, kada to ministarstvo ne funkioniše? Ali, sa druge strane, treba im za lokalnu upravu. Potrebno im je Ministarstvo za ekonomiju, ili poljoprivredu gde će moći da se ‘zavrte’ projekti. Privremeno, ovakvo stanje i ova regija može da iskoristi, ili da se izvuče uz pomoć privremenog fonda i drugih projekata i da odskoči – da bude most, ne samo prema Srbiji, nego i prema Crnoj Gori, da bude neki mini evropski region, sa raškim krajem, ili da potpuno propadne. Ja ne mogu da zamišljam šta će ovde biti, ali primećujem da se ovde krče neki placevi. Tu će jednoga dana biti autoput, ali ka Nišu, a vama je potreban put ka Kraljevu i Raški."

Ivan Radić: "Niste mi pojasnili – ko će voditi taj fond, ko bira predstavnike?"

Dušan Janjić: "U sporazumu to nije jasno, jer piše – predstavnik sprskih lokalnih zajednica. To znači neko iz ove četiri opštine. Ukoliko se čeka zajednica opština, onda bi tu osobu verovatno Skupština opština trebalo da imenuje. Ja pretpostavljam da će naći nekog predstavnika koji će dobiti kadrovsku instrukciju i onda će se dogovoriti sa gradonačelnicima, privremeno naravno. Druga opcija je demokratija."

Aleksandar Stojanović: "Srpski predstavnik je izabran istog trenutka kada je oformljen Upravni odbor, i oni su do sada imali samo jedan sastanak na kojem su određeni i međusobno se upoznali. Sastanku su prisustvovali predstavnik EU, Samuel Žbogar, predstavnik kosovske vlade, koji je i ministar finansija i  Danijela Zubac – predstavnik zajednice sa Severa. Poblem je u tome što su tada bili u toku srpski izbori, kosovski izbori, pa tehnička Vlada. I oni više nikada nisu održali ni jedan sastanak na kojem bi se detaljno raspravljalo o tome šta se to podrazumeva pod Briselskim sporazumom."

Što se tiče tih transportnih usluga, to nema nikakve veze sa špedicijom. Mi njima dajemo papir iz špedicije, što znači da smo mi uradili sve u skladu sa propisima. Šta su transportne usluge – niko ne zna da vam objasni za šta su i šta su, ali su one uvek na našim papirima.

Snežana Kostić, privrednik: "Privrednik sam 24 godine i inače sam i potpredsednik komore o kojoj ste govorili. Kod nas privrednika u stvari vlada ubeđenje i mišljenje da Zajednica srpskih opština treba da reguliše neka pitanja u vezi sa privredom i da preko Zajednice srpskih opština i njenih organa mnogi naši problemi treba da budu rešeni. Da bih to potvrdila rećiću Vam ovo – baš ta komora, za koju ste rekli da ne treba da postoji, u stvari je bila servis našim privredncima, pa smo, imajući mnogo problema na carini, insistirali nedavno na sastanku u Administrativnoj kancelariji, na koji je došao i oficir za vezu Pavićević. Na tom sastanku on mi je pokazao jedan član Briselskog sporazuma, za koji kaže da sve te probleme prelaska robe na carini i slične probleme reguliše Zajednica srpskih opština i da mi jednostavno sada treba da stopiramo vađenje dokumenata za registraciju preduzeća u kosovskom sistemu i ostalo, a dok se ne formira Zajednica srpskih opština. Kao potvrda toga je to što smo dobili privremena rešenja za uvoz, koja su prvo trajala tri meseca, a zatim još tri meseca, što znači do 31 decembra. Mi, privrednici sa Severa, uvozili smo na osnovu tog uverenja, ili potvrde, koje je inače izdavala Adminsitrativna kancelarija Severne Mitrovice Adrijane Hodžić. Međutim, šta se dešava? Zajednica nije formirana ni godinu dana posle izbora, a mi na terenu imamo mnogo problema. O ovim problemima o kojima je pričao gospodin Radosavljević, mogu i ja da potvrdim – na carini se sve radi u zavisnosti sa onim na koga naiđete. Rekli ste malo pre, kako sam ja razumela, da domaća roba nema nikakvo oporezivanje? Međutim, na tu domaću robu mi plaćamo 16% PDV-a. Ličan primer imala sam u vezi sa robom iz CEFTA-e, ali su mi naplatili plus 10,5% poreza i znate li šta su mi rekli? Rekli su mi – tražite vi od tog preduzeća od kojeg ste kupili robu da vam vrati porez. I faktički je plaćen dupli porez. Prvo ga je platio onaj ko je meni prodao robu – porez 10% i ja prelaskom na Kosovo. Neverovatno je to da se za jednu istu robu dva puta plaća porez 10%, ali mi smo prinuđeni da to radimo. I, niko nas ništa ne pita, ni za jedan problem i nemamo ni kome da se žalimo bar za sada.

Inače, bila sam pre nekoliko dana na sastanku na kojem su bila gospoda iz Carine Kosova, gospodin iz kosovskog Ministarstva zdravlja zadužen za lekove, gospođa Adrijana Hodžić,  nekoliko privrednika, bio je i predstavnik EULEX-a koji nije znao ni jedan odgovor i rekao je da je došao samo da zapisuje pitanja. I kada sam postavila pitanja u vezi sa carinama mnogi su mi odgovorili – znate šta, mi ne želimo da pričamo o politici. I ja, takođe, nisam htela da pričam o politici, ali za mene pitanja u vezi sa carinama i nisu politička pitanja. Onda sam na sastanku samo konstatovala – ako Zajednica nije formirana godinu dana, zašto onda – važna pitanja, koja regulišu naš život i naš rad na Severu Kosova – ne mogu da se odlože na nekih šest meseci i da se reše mnoga druga sistemska pitanja, čijem bi rešenjem onda privrednici na Severu Kosova mogli da žive i rade normalno?

Mi kao privrednici imamo mnogo nerešenih pitanja – slušala sam kosovskog predstavnika za farmaceutske lekove na tom sastanku u Administrativnoj kancelariji. On je tražo da se plate licence za lekove i da apotekari koji su završili školovanje posle 1999. godine nostrifikuju diplome u Prištini. Jedan gospodin je postavio pitanje – kako mžemo to sada da radimo – da se registruju i ostalo, da plaćaju licence kada imamo mnogih drugih sistemskih pitanja koja su nerešena? Rečeno mu je da apotekari uzmu registar lekova iz Prištine. Međutim, kako kada naši lekari prepisuju lekove po registru iz Republike Srbije? Znači, problem treba rešiti odozdo, a ne odozgo. Na to je predstavnik iz ministarstva rekao da doktori prepišu alternativan lek. A šta ako pacijenti neće alternativni lek? Poenta je da ima mnogo nerešenih pitanja sistemskih i kada se reše ta pitanja u bazi onda mogu na vrhu – mi možemo da prihvatimo sporazum i možemo da radimo.

I spomenuli ste Fond. Kako sam ja razumela, taj fond je osnovan da bi se sakupili prihodi sa carine. E sad, nisam razumela kako tu sada pripada Vučitrn, s obzirom na to da se na administrativnom prelazu ubiraju dažbine samo za one koji uvoze za Sever? Svi sa juga idu direktno na terminal. Pitanje je, ako se tu ubiru dažbine samo za Sever, kako onda sada imamo da Severu pripadaju Vučitrn i ostale opštine?"

Dušan Janjić: "Ja smatram da je herojstvo u ovakvim uslovima raditi. Drugo, vi morate da anticipirate šta će se još dogoditi – što znači onda da vi ne možete da se bavite biznisom jer se bavite politikom.

U vezi sa Vučitrnom – to je rasprava koja postoji. Za sada je tačno kako ste rekli, iznosi od robe koja se carini i dela carinskih prekršaja i PDV-a usmeravaju se na poseban podračun, i biće na njemu kasnije kada bude komercijalne banke u kojoj će biti taj račun. Ako bi Južna Mitrovica ušla sa Vučitrnom u Fond, onda bi se naravno suma novca povećala, jer bi se roba koja ide u te dve opštine tretirala kao Sever, ali bi i ove opštine učestvovale u podeli sredstava. Dakle, tu treba sada kao privrednici da odredite šta je plus, a šta je minus i da onda vidite šta da podržavate. Politički, naravno da kosovska vlada želi da iskoristi ovaj period da administrativno zaokruži svoje jedinice, jer je u administrativnom smislu za kosovsku vladu Sever – Vučitrn i Južna Mitrovica i opštine do Leška i Zubinog Potoka.

O amnestiji:

Amnestija za privredna preduzeća se završila u julu ove godine. Od jula, svi direktori koji su podnosili javne račune vlastima u Beogradu su u krivičnim delima. Gotovo je – svi koji nisu platili kosovskim vlastima su u krivičnim delima od 26. jula 2014. godine. Zakon o amnestiji je produžio rok, a nije ukinuo obavezu." 


O Loli (fabrici u Lešku):

"Ne mogu da sa divljenjem ne spomenem fabriku 'Lola Ribar' koja radi u vrlo lošim uslovima, što predstavlja veliki uspeh. Međutim, Srbi sa KiM-a neće moći da sačuvaju fabriku i svoja radna mesta, jer trenutno nemaju prihvaćen pravni identitet."


Farmaceutska mafija:

"Na Severu Kosova vlada farmaceutska mafija. Ona je ovde dislocirana pošto joj se u Beogradu smanjuje prostor, međutim, to su zadnji trzaji. Prioritet EU je upravo sprečavanje ove farmaceutske mafije da deluje na prostoru Severa Kosova. Primera radi, niko više neće moći da izvozi otpad iz Trepče u Kinu na dodatnu preradu i da se to nigde ne knjiži. Farmaceutsku mafiju ne predstavljaju ljudi sa Kosova, jer ljudi farmaceutske mafije ne žive ovde, oni samo koriste ovo tržište i neke njegove kapacitete. Zapravo, do nedavno su koristili, sada više ne mogu, jer su im zaplenili svu robu. Ovde su samo pakovali robu. Na primer, kada je u pitanju prva pomoć, oni uzmu kutije, prepakuju i kažu da je to proizvedeno u Leposaviću i nema plaćanja."

Zajednica srpskih opština je prema Briselskom sporazumu trebalo da bude uspostavljena do kraja 2013. Sećate se jednog od argumenata zašto idemo na lokalne izbore – da bi izabrali naše lokalne skupštine koje će praviti zajednice opština. Nisu izabrane. Zašto nisu? Kasnilo se, jer je statut trebalo da predloži Upravljačka grupa. Ona je odlagala. Onda je Beograd odložio jer ide na izbore. Onda je Kosovo imaloa izbore i tako je propala 2014. Ono što sam ja video, kada se pogleda Statut i ono što piše u Briselskom sporazumu, jasno je da će Vučić i Tači morati da održe mnogo sastanaka kako bi pojasnili šta je to u stvari Zajednica srpskih opština. Ovo što se vama kao narodu govori, ja to prepoznajem kao tzv. zvaničnu srpsku politiku.

Srpski političari su mislili da će nadmudriti međunarodnu zajednicu tako što će doneti ustavni zakon i na taj način preneti na Zajednicu opština sve nadležnosti koje Kosovo ima po srpskom Ustavu. Međutim, kako to nije moguće, a što je shvatio i sam Vučić, on to neće uraditi.

Po mom mišljenju, moguće je da Zajednica opština, ima vladu, poseban budžet, zatim posebna tela, da izdaje pečate, ali sa vrlo malo verovatnoće. Pečati će ostati na nivou opština, jer je ona u stvari funkcionalna za koordinaciju politika, a to je takozvana funkcionalna politika. Na žalost, proći će najmanje šest meseci dok se ne formira ZSO, a to vama ne rešava ovaj problem sa kojim sam se i ja susretao zajedno sa članovima vaše komore. 

Dodao bih, takođe, nešto u vezi sa nostrifikacijom diploma. To bi moglo da se reši ako recimo Beograd odluči da prihvati prištinske diplome bez nostrifikacije, a u Prištini odluče da isto tako prihvate beogradske, niške, kruševačke diplome i slične. Mi kao građani smo samo robovi raznih politika, a, naši problemi ostaju nerešeni."

Snežana Kostić: "Na sastanku koji sam spomenula, učesnici su postavili pitanje kako će biti urađena nostrifikacija i jesu li stvoreni uslovi, a zapravo nema ni knjiga, ni udžbenika, ni ispitivača."

Dušan Janjić: "Dva sporazuma koja se najlošije primenjuju su sporazum o katastru i sporazum o diplomama. Zašto? Nije napravljen mehanizam nostrifikacije. U Srbiji je samo 98 diploma u nostrifikaciji, a za tri godine priznato je samo 40. Ljudi su samo žrtve političke kontre, to hoću da kažem. I po meni trebao bi drugačije da se pregovara. Dakle, ukinuti nostrifikaciju na taj način što će Srbija priznati sve diplome Kosova, a Kosovo priznati sve diplome Srbije. Ali, na diplomama Kosova je ranije stajao pečat ‘Kosova Republik’, a Srbija ne priznaje taj pečat. Znači, to je političko pitanje."

Ivan Radić: "Koliko ja znam, pošto radim na medicinskom fakultetu, oni priznaju diplome, niške, beogradske, novosadske, kragujevačke, ali ne priznaju prištinske – dislocirane u Mitrovici, od otprilike posle 2013.godine, a farmacija ovde i ne postoji."

Nevenka Medić, službenica: "Ja se izvinjavam, samo jedno tehničko pitanje – kada pričate o komercijalnoj banci, da li se govori o Komercijalnoj banci koja već postoji na Severu Kosova, ili o jednoj opštoj banci, koja će se baviti komercijalom?"

Dušan Janjić: "Ne, jedna komercijalna banka. Nije rečeno koja."

Olivera Milošević, civilni aktivista: "S obzirom na to da je Briselski sporazum doneo mnogo tačaka koje su počele da se rešavaju, prva tačka je bila da Srbi sa Severa izađu na izbore i da prihvate sve ono što im se nudi. Mi smo izgubili godinu i po dana da shvatimo šta Briselski sporazum predstavlja. A civilni sektor Albanaca lepo i veoma efikasno radi, koristeći fondove EU za Sever. I šta se dešava? Sedam opština spada pod Sever Kosova, a Briselski sporazum kaže četiri, ove podatke možete naći i na Internetu.

Adrijana Hodžić govori Srbima sa Severa kako će da se kroji politika u Briselu. Ko je dozvolio Adrijani da umesto nas, građana četiri severne opštine, priča šta su naše potrebe? Na kraju će se desiti kao i u izveštaju UN-a – sve ono što je netačno, izaćiće na površinu, a sve ono što je istina ostaće ispod. Običan čovek nema vremena da čita dokumenta doslovce i da posećuje regionalne konferencije. Po svim ovim izveštajima koje čitamo, ja živim u idealnom društvu, po svim sandardima, po svim propisima, ali u praksi to nije tako. Znači prištinska vlast i njihova vlada tendenciozno prolongira devetomesečni period oko izbora vlade, da bi se Briselski sporazum i formiranje ZSO svelo na jednu temu koju je narod zaboravio i koja ga ne interesuje više. Privrednici na Severu Kosova ne mogu da rešavaju svoje osnovne probleme i da koriste svoja prava. Mi nemamo gradonačelnika, predsednike opština zato što se vrši velika presija hapšenja uz saglasnost Beograda. Kako je moguće imati jednog predsednika opštine Zubin Potok i koji šest meseci prima međunarodnu zajednicu i koji je u tom trenutku za njih ‘Bog’, a posle šest meseci protiv njega je podignuta optužnica i hapsi se. I kako mi privrednicima možemo da ukažemo kako će oni da ne plate 150 evra po kamionu i kako ja ne mogu iz Srbije da uvezem jedan televizor od, primera radi 300 evra, prozveden u Kini i šta ćemo da radimo sa tim? Znači, dok mi gubimo vreme u ovoj diskusiji koju jedna nevladina organizacija jedva dobija mogućnost d aorganizuje da raspravlja o jednoj temi, druga nevladina organizacija sa juga dobija od Evropske unije, da implementira projekat za Sever Kosova koji obuhvata i Srbicu i to će za godinu dana da uđe u izveštaj u Briselu, pa će se reći da Sever Kosova čine sedam opština, a ne četiri. I onda se automatski menja sve – ne postoji više Zajednica srpskih opština, nego Zajednica opština. Treba da se izvrši pritisak od strane vlasti i da se sa političarima sredi to stanje, ili da mi ako smo već toliko anarhični, pređemo u fazu anarhije i počeno da ne izvrašavamo naređenja ni Prištine, ni Beograda."

Dušan Janjić: "Vidite, ove muke po Mateji, ova primena Briselskih sporazuma i donošenje novih sporazuma će trajati. Ovo što Olivera kaže, ako se prespavalo, govorim sada, a stvarno rizikujem da pogrešim, ovde se prespavalo mnogo – dve decenije, na primer u privatizaciji. Divna preduzeća su sad u problemu. Nemojte da prespavate jednu činjenicu – piše se studija izvodljivosti za Kosovo, a Briselski sporazum defakto je rekao vama gde živite. Govorim u administrativno-političkom smislu. Pustite to kada će ko koga da prizna. Ja verujem da će se u nekoj deceniji nešto promeniti, ali u međuvremenu će biti studije izvodljivosti. Vi morate da se udružite sa privrednicima da po ovim stubovima, sektorskim sporazumima – pratite primenu Briselskog sporazuma i da dajete inicijative. Verujte, jer će birokratija i evropska  i druga, pokušati da to što pre završi…Jednostavno oni pokušavaju da nas marginalizuju, jer im je lakše da postignu dogovor u četiri oka. Ali, ako na terenu, koji je, kako oni kažu, ranjiv, postoje organizovane grupe koje su, kako oni kažu, za stabilizaciju i  uvođenje nekih standarda, onda ne mogu da vas negiraju. Onda ćete vi time učiniti, kako se ono kaže, nepotrebne predstavnike.

Što se tiče sedam opština, Srbica je izbačena. Govorimo vrlo otvoreno, Brđani su takođe otpali u pripremi da bude opština, ali to je isto stvar Zajednice srpskih opština. Imate pravo da se aktivirate, da razgovarate sa onima koji su pisali statut, da vas obaveste, da im pomognete, nego nego da se posle ide na barikade koje će da rastura policija."

Aleksandar Stojanović: "Mi sve to radimo, mi razgovaramo sa ljudima iz Upravljačke grupe. Oni govore da ne znaju i sve se drži pod tajnošću. Najveći problem svega ovoga jeste da ne postoje adekvatni mehanizmi zastupanja sopstvenih interesa. Ti kanali su zatvoreni u Beogradu. Beograd nije u stanju danas, ovakav kakav jeste, da brani bilo koje rešenje koje zastupa. I u nedostatku, u nemoći, stvari se fingiraju. Beograd ne želi da dobije feedback sa terena, jer ako dobije povratnu informaciju, onda će morati da zastupa taj stav i da ga brani. Zbog sopstvene nesposobnosti, zbog ljudi postavljenih po partijskim linijama, neadekvatnih, nekvalitetnih kadrova, čitav proces se fingira, na uštrb ljudi koji žive ovde. I to jeste, na neki način, izdaja. Ne ona klasična, ali izdaja ljudi koji imaju određene interese da dobiju mnogo bolja rešenja, da na kraju dobiju najgora rešenja. E, tu je naš problem. Ja slušam pažljivo, ali kako mi možemo da vršimo pritisak na bilo koga, kad međunarodne zajednice skoro da nema?! Ona stvari rešava preko Beograda, a Beograd to sprovodi zavrćući ruku i preteći ljudima da će ostati bez posla, da se ne bune protiv sopstvene matice i slično. Evo, mi smo danas ovde i verujem da je većina ovih ljudi spremna da napravi zajednički mehanizam sa Vama i da uđemo u telo sa kojim će Vlada i Upravljačkom grupom o privredi  i svemu ostalom da razgovara. Ali, hajde da vidimo kako će stvari da idu."

Dušan Janjić: "Vas ima dovoljno da napravite konvent. Napravite konvent za stabilizaciju i normalizaciju. Napravite ga, konstituišite ga, budite malo lukaviji. Podelite grupe po sektorskim sporazumima – po dvoje, troje ljudi. Lako ćemo izlobirati da budete legalizovani. Zašto međunarodna zajednica voli da razgovara sa Markom Jakšićem i drugima – bude malo barikada, pa ne bude ništa. Oni to obožavaju, jer onda imaju alibi da su Srbi problem. Ali kad ti priđeš i kažeš – ja hoću ovo sa vama da radim, ti i postaješ partner. Mislim da mi možemo tu da vam damo i tehničku pomoć, da dovedemo ljude iz Beograda, da napravimo nešto po modelu konventa koji tamo i postoji – ne ugrožava autonomiju ni jedne grupe,omogućava privrednicima da izvrše svoju transformaciju, a moraće i registraciju."

Olivera Milošević: "Svaki sporazum, Briselski sporazum, to nije dokument koji je finalizovan. Svaki dogovor može da se prekine u svakom trenutku."

Dušan Janjić: "Ne može. Mi sad govorimo pojednostavljeno. Evo, ova dva sporazuma imaju vrlo komplikovan mehanizam. Sporazum oko carina je imao 15 sesija. Svakih mesec dana se maltene  radi, dorađuje. Teško je to ispustiti. Oni su svesni da će to da traje godinama, ali mi smo u problemu. Nama već ovo traje tri decenije. Mi nemamo vremena, a oni imaju – ne pada po njihovim leđima."

Jaroslav Kozak, službenik UNMIK-a: "Kao predstavnik opštine Zubin Potok mogu da kažem da se i mi suočavamo sa problemima svaki dan. Ljudi dolaze kod nas kad ne dobiju odgovor od opštine, ili neke institucije.

UNMIK ima funkciju nadgledanja sprovođenja Briselskog sporazum. Ono što je dogovoreno između Beograda i Prištine mi na neki način podržavamo, jer je to za dobrobit naroda ovde. Mi poštujemo sporazume, ali na terenu svaki dan vidimo sve ovo što je bilo ispričano, svu tu problematiku. I danas sam dva-tri sata pričao o energetici i kako je formirano preduzeće za energetiku u opštini Zubin Potok. Onda, na primer, budžet opština još nije formiran, zbog toga što obrazovanje i zdravstvo nisu bili uključeni. Razgovarao sam o tome sa direktorom budžeta u Prištini, on je rekao da – ako ne bi zdravstvo i obrazovanje ušli u budžet, a on je budžet bez zdravstva i obrazovanja potpisao i poslat je u kosovsku vladu – sutra može da bude u zatvoru zbog toga. Znači, nema šanse da bude kako je dogovoreno u Briselu. A čak ni mi, radnici UNMIK-a, nemamo dovoljno informaciju o sporazumu, većinu informacija dobijamo iz novina.

Na prelazu Brnjak postoje neki praktični problemi – tamo nema fitosanitarne inspekcije. Hleb zato ne može da se uveze preko Brnjaka, zbog čega privrednici onda moraju da idu preko Jarinja, a na to ide mnogo troškova. i Jedna interesantna stvar je u vezi sa porezom na transport. Još u vreme UNMIK-a je porez bio formiran, a cena se određivala u zavisnosti od kilometraže – rastojanja – od mesta od kojeg se preuzela roba, pa se od Kraljeva za 100 kilometara, sada samo primer dajem, plaćalo 10 evra, od Beograda – 30 evra, a od Subotice 50 evra. Što uopšte nema smisla.

Mi, kao UNMIK smo na strani naroda, možemo problematiku privrednika da prenesemo na različite nivoe i da utičemo na nivou Prištine, preko UNMIK-a koji tamo još uvek postoji i da pitanja rešavamo na različitim nivoima.

Na kraju, kratko pitanje za ovih 7 sporazuma – Ustavni sud Srbije je poništio sporazum za diplome i za katastar i opštine na jugu. Kakva je praktična uloga ovih odluka sada? Da li ti sporazumi još važe ? Da li su ove odluke suda obavezujuće?"

Dušan Janjić: "To je ono pitanje koje smo već imali. On (sud) je poništio dva – tri sporazuma, a nije ispitao ostale. Nema sumnje, nama treba Ustavni sud, a ovi sporazumi su suprotno onom što piše u Ustavu Srbije, koji je donet 2008. i u kojem je pisalo nešto što nikad nije i koji je zapravo jedno balkansko, haotično razumevanje vladavine prava. Ovo što ste vi rekli je ključ. Svi čekaju Beograd, svi čekaju nekoga. U toj situaciji stvara se idealna varijanta da se završava sa njima. 

Objektivno, na terenu, ako govorimo o IBM-u, spremaju se granice-prelazi, ali za EU, a ne za Kosovo i Srbiju, uz to još mnoge stvari nisu ni raspravljene. Kada sam govorio o transportu, nije to samo pitanje špeditera, nego nacionalni transport – infrastruktura, putevi i još mnogo toga. Ono što mogu da kažem u vezi sa temom okruglog stola – to se tiče vaših života i ne vredi čekati da vam neko drugi to reši. Drugi će rešavati koliko mogu, ali će rešavati i svoja pitanja. Ja bih zaista voleo da Zajednica srpskih opština obuhvati 10 opština gde pretežno žive Srbi, čak i neka naselja. Voleo bih da imaju svoje nadležnosti u obrazovanju, ali neće imati. Ako neće, hajde da se organizujete, da kažete šta mora da ima. A recimo za nadležnost o socijalnim davanjima treba da postoji nadležni fond, da li ga imate? Nemate! Da li imate zdravstveni fond, da li možete da skupite novac?"

Ivan Radić: "Finansiraće Republika Srbija."

Dušan Janjić: "Prisustvovao sam televizijskoj emisiji pre neoliko dana gde je direktor Kancelarije za KiM, dakle nije više Ministarstvo, a to nešto govori, rekao da su nama najveći problem na Severu Kosova – Srbi sa Kosova, a pogotovo političari. A onda se pojavio drugi prestavnik vlade koji je rekao da je to strašan trošak koji više Srbija ne može da izdrži. Rekao sam vam da se planira da će Srbija unositi million evra u fond. Srbija će još jedan period finansirati Univerzitet, dokle joj se dozvoli da finansira, a sama će jedva dočekati zabranu da finansira ovako razbarušen univerzitet. Ako je nama zaista potreban univerzitet, a jeste, onda mi moramo nešto da uradimo – da privatizujemo to. Ako to ne privatizujemo, kosovske vlasti će ih svesti na ono što će da plaćaju – 1200 studenata na integrisanom univerzitetu. To je realnost! Toliko Finska daje za Šveđane, koja je 20 puta bogatija od Kosova i koja se ne ponaša kao što se Albanci pnašaju prema Srbima. To će biti evropski standard i reći će – evo daćemo onoliko koliko je Finska dala Šveđanima. Ja bih voleo da grešim, ali imamo još dve godine da se reši pitanje obrazovanja."

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.