Sportisti na balkonu i oni ispod

Konačno nešto lepo i zdravo u našem gradu. Nećete verovati, ali sportisti postoje i na ovim prostorima i nižu dobre rezultate, donose medalje, pojavljuju se na regionalnim, saveznim i međunarodnim takmičenjima, pobeđuju. Posmatraču sa strane može kanda biti neshvatljivo kako je moguće da u gradu osakaćenom ratom, sa izbeglicama, sahranjenom privredom, isceđenom inteligencijom iz gotovo svake sfere gradskog života – IMA SPORTA, i to SPORTA SA REZULTATIMA.

Da objasnim odmah onima sa strane da je ovaj grad oduvek imao jaku tradiciju u razvoju sporta i postizanju sportskih rezultata. Kosovska Mitrovica je iznedrila sjajne sportiste koji su, očekivano, brzo prevazišli malu sredinu i otišli dalje, praveći svoje sjajne sportske karijere.

Da pomenem nedavno preminule sportske veličine kao što je košarkaš Crvene zvezde, jedan od osvajača Kupa pobednika kupova – jedinog evropskog trofeja ovog KK-a, rođenog Mitrovčanina, Veska Pajovića i čuvenog golgetera Savu Ganića; pa do novih idola, našeg planetarnog Novaka Đokovića, koji potiče iz ovih krajeva, državnih fudbalskih reprezentativaca sa bogatim međunarodnim karijerama – Miloša Krasića, Nikolu Lazetića i Milana Biševca, svetskog šampiona u karateu Rifata Mujanovića…Neka mi ne zamere oni koje nisam spomenuo. Nikada niko od njih nije zaboravio svoje mesto porekla, gde su, kako i sa kim počeli. To su danas naši ambasadori grada na Ibru.

Zbog takvih, u ovom ostatku od nekadašnje urbane sredine, kuca novo sportsko srce i postoji i dalje sportski duh. Ima mladih sportista u daleko težim, neizvesnijim i nepovoljnijim uslovima, možda i više nego nekada. Cvetaju sportovi u ovom čađavom patrljku na nekadašnjoj liniji odbrane, bez suštinske sistemske pomoći; volonteri i zaluđenici prave proboj – od fudbala, košarke, tenisa, karatea, do odbojke, MMA, ekstremnih sportova rekreativaca….Neki su za kratko vreme eksplodirali kao MMA i odbojka. Ušli smo u prvu ligu Republike Srbije u odbojci u vreme zlatnih dana srpske odbojke! I pobeđujemo ekipe!

Letargija i svakodnevni problemi ne dozvoljavaju nam da podignemo pogled u nebo pa da zapazimo naše paraglajderiste. Hrabri i sposobni ljudi koji su se izdigli iznad svojih problema i na svet gledaju drugim očima. Ostvarili su dečački san da lete kao ptice. Izuzetno skup i zahtevan sport koji zahteva punu fizičku spremu, čelične živce, borbu sa vazdušnim stubovima, niskim temperaturama tamo gore i izuzetnu hrabrost. Ja ih ovom prilikom pozdravljam iz perspektive mrava. Pozdravljam i vazduhoplovni savez KiM i njihovu neverovatnu volju da nas predstavljaju gde god da slete. Malo niže su naši planinari, neko bi pogrešno rekao – rekreativci, ili šetači. Nije tako. Ko nije gazio sneg iznad 2.000 metara, ne zna kakva je fizička i psihička superiornost potrebna da sami sebe iznesete na te visine. Potrebna su odricanja i finansije. Ovde nema medalja i rangiranja, oni sa tih vrhova ništa ne donose, jer ih ništa i ne čeka. Njima i ne trebaju medalje, oni su svoje nasli na vrhovima. Oni su došli da razviju našu zastavu i sa nama podele nestvarne fotografije nečega što nam mami osmeh i ledi krv, jer nismo znali šta imamo u okruženju. Da, oni su tek veliki sportisti, jer na svojim usponima susreću ljude sa drugih prostora koji se dive njihovoj posvećenosti i ljubavi prema tom sportu i zbog njih se zaljubljuju u naše vrleti. U našem gradu imamo i „Offroad“ – takođe sportiste. Jedni voze moćne terence, neki manje četvorotočkaše (kvadove), a neki motore. Van puta i van vremena. Za poštovanje. Tu su i naši biciklisti dugoprugaši, bez medalja, ali sa kilometražom na kojoj mogu da im pozavide mnogi vlasnici automobila. Sreću se i po Vojvodini, Crnoj Gori i nisu zalutali. Kažu da im vozilo ništa ne troši i ja im verujem. Ovde u našem iskopanom betonu i izrupčarenom asfaltu moram da pomenem i sjajne i neverovatne članove „Street Workout“ Kosovska Mitrovica. Momci rade nezamislivo, vežbajući na onom što pronađu na ulici. Izuzetna fizička sposobnost i motivacija. Pobednici mnogih takmičenja na Tašmajdanu! Pozdravljam i MMA klub iz našeg grada. Gladijatori posvećeni ferpleju u ringu, ili oktagonu, poznavaoci nekoliko borilačkih veština, borci do poslednjeg atoma snage. Takvi ne odustaju ni van ringa, ne vole da izgube i neće se predati dok je atoma snage. I donose medalje, i okupljaju redove dečaka, a polako i devojaka. Takvi nam trebaju u nekoj budućnosti. Uz njih imamo i poštovaoce različitih borilačkih veština sa istoka, predane duhom i telom izuzetne sportiste i takmičare. Disciplinovane osvajače medalja i priznanja. Pomenuću i Air soft klub sa već profesionalcima u ovom taktičkom sportu simulacije borbi različitim vatrenim naoružanjem, za šta se koriste specijalne i bezopasne replike oružja sa kuglicama. Uz njih pozdravljam i članove Paintball, kluba kao i entuzijaste streličarstva.

Oni stoje rame uz rame uz, da se opet vratim na odlične rezultate naših sportista u svetu lopte – sjajnih odbojkaša, rukometaša, fudbalera i košarkaša. O njihovim rezultatima ne moram ja da pišem, pisaće sportski listovi u regionu.

Na ovoj izgubljenoj zemlji ima još mesta za pobednike, za nove discipline i ja se unapred izvinjavam onima koje nisam pomenuo. Isplivaće oni sami u nekom narednom pisanju, naše je da ih promovišemo i nagradimo mestom na našem balkonu. Jer oni promovišu nas i naš grad, ma gde se pojavili. I svi su oni sportisti bez obzira na nagradu.

Vi ste naši zlatni dečaci i devojčice, momci i devojke, muškarci i žene. Vi ste naši SPORTISTI GODINE. Ako ste i za nekog čardak ni na nebu ni na zemlji, za nas ste svi NA BALKONU! Pozdravimo se svi sa: FER PLAY!

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.