Etno festival u Sočanici: Kad vredni i uporni podsete da je i rad tradicija

U Sočanici je održan šesti po redu Etno festival. Na nekoliko štandova, na centralnom trgu u ovom mestu, u subotu je bilo domaće hrane, kvalitetne rakije, voća, sokova, meda, ali i melema – sve iz sočaničkog kraja. Festival na gotovo krajnjem severu upotpunilo je Kulturno umetničko društvo iz Brvenice podno manastira Gradac. Iako je bilo znatno manje izlagača u odnosu na ranije festivale, izgleda da je ovogodišnji okupio one koji veruju da mukotrpan rad i istinski trud vodi ka uspehu.

Lekovita nevenova mast i recept za ispravan put novih generacija

Prvi među štandovima bio je onaj sa lekovitom nevenovom mašću. Ovde su se okupili i najmlađi izlagači. Na stolu uz voće – maline, crvene i crne ribizle i višnje – puna korpa sušenog cveta nevena. Poređane bočice ulja – ružino, mirođijino, orahovo i nevenovo i kutije domaće nevenove masti.

Sve ovo priprema profesor razredne nastave iz Sočanice, Svetlana Radosavljević, po sopstvenom receptu. Ona nije bila za svojim štandom, ali su sa pažnjom svaki proizvod objasnile njene ćerke i unuke.

„Sve je domaće. Sve se izrađuje na tradicionalan način. Prži se neven, dodaje vosak, tamjan, cimet, vanila, da malo i zamiriše. Mama je godinama izučavala, eksperimentisala i onda kada je usavršila recept, došla je i do te ideje da pakuje i prodaje ovu mast i ulja,“ dodaje jedna od ćerki – Vesna Radosavljević.

Kako se prosvetna radnica našla u branši domaće kozmetike?

„Pre svega zbog sebe i nas. Počela je pre 20 godina, jer je želela za svoju decu da ima kvalitetne i proverene proizvode za negu kože. Sve je organsko. Evo, vidite i sami, svi blistamo, koristimo naravno proizvode koje naša majka proizvodi od nevena,“ odgovara Vesna sa osmehom i dodaje da je pokretač bio i to da se dopuni kućni budžet.

Štand Radosavljevića i blistava lica lekovite nevenove kreme

Baka olimpijada i vredna majka 

„Ipak je nas četvoro dece, a sada i petoro unučadi, a ona je ‘baka olimpijada’ – za ‘pet ‘olimpijskih krugova’. Mama je pozitivna, vredna i radna, ovo je i njen način da odrastamo na pravom putu – da svojim radom organizujemo sopstveni život i da naučimo da još na neki način doprinesemo porodici,“ dodaje dalje.

Da je Svetlana pozitivna i vredna, kako prenosi njena ćerka, dokaz je i to što nije stala na tome da se bavi samo domaćom kozmetikom. Otišla je korak dalje i pre dve godine zasadila 20 ari nevena.

„Tako da je sada proizvodnja ozbiljnija, a mi smo tu, pomažemo joj da ona u tome uspe,“ dodaje Vesna.

Nedostatak sušare brine Radosavljeviće

Prodajom su zadovoljni, iako je sve još uvek u krugu opštine u kojoj žive. Jedino što mori Radosavljeviće je nedostatak sušare, jer okolne do sada nisu uspevale da osuše neven tako da se ne ubuđa. 

I za KoSSev lekovito bilje

„Ipak, ovaj cvet zahteva mnogo pažnje. Pa onda mama višak pakuje u zamrzivač i onda i tokom zime ponovo spravlja mast,“ pojašnjava Vesna, pakujući dve kese sušenog nevena.

„Da i ekipa KoSSeva popije čaj iz Gornje Sočanice,“ kaže ponovo sa osmehom.

Tri domaćice i sočaničke poslastice

A na suprotnom kraju najzdravijeg štanda, našao se onaj sa poslasticama.

Stanica Aritonović, Vesela Đurđević i Dobrila Vučetić potrudile su se da posetioci probaju hranu iz sočaničkog kraja.

„Filija, kupusnik, pogača. To su pite savijače, ili koturače, obično su sa blitvom, spanaćem, zeljem. Imamo i sa sirom, kajmakom, imamo i tradicionalne suve kolače. Imamo i starinsku štrudlu. Potrudile smo se da imamo kombinaciju i starinskih i modernih poslastica,“ objašnjava Dobrila.

I rođenje i smrt obeležava se pogačom

Na stolu je posebno bilo vidljivo više vrsti pogača.

„Imamo moderne i stare – jer kao što znamo – sve počinje i sve se završava pogačom. Od samog čina rođenja, do smrti, tako da smo mi napravili jednu carsku pogaču, za carsku trpezu, i imamo jednu starinsku i manju i veću. To su naša tradicionalna jela iz Sočanice,“ dodaje.

Na sočaničkoj trpezi i pun tanjir po malo neuglednih komada sa kukuruznim brašnom.

„To je starinska proja,“ kazala je Dobrila:

„Samo je voda, soda bikarbona i kukuruzno brašno. Ovo je najobičnija proja, ali, svi znamo da su naše bake i deke odrasli na tako jednostavnoj proji.“

Stanica Aritonović, Vesela Đurđević i Dobrila Vučetić

Tri vredne žene stoje ponosno za punim stolom, ali, ipak, po malo žale.

„Nismo imali mogućnosti, inače pravimo kačamak, cicvaru – to je naše staro, tradicionalno jelo. Danas smo u manjem broju, ali smo se potrudile koliko smo mogle,“ kažu.

Prestroge su prema sebi, jer je njihov štand bio najveći i sa najviše pažnje.

Profesor Milojević – od eksperimentisanja do vrsnog stručnjaka

Pored ukusne domaće hrane i čorbe koja se tiho kuvala između štandova, nije se moglo bez domaće rakije.

Poređane flaše domaćeg vinjaka, kruške, šljive, jabuke. Poznavaoci „vatrene vode“ brzo su se upravo tu okupili. Međutim, pažnju nisu privukle samo flaše i njihov sadržaj, već „kuvar“ svojevrsnih kazana. Profesor Tehničkog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici na predmetu tehnološke operacije, Svetomir Milojević, može da se pohvali raznovrsnošću rakija, ali pre svega kvalitetom.

Profesor Milojević za svojim štandom. Kažu studenti „strog“ profesor, a on zahteva samo znanje

Odmah priznaje da je od 1991. do 1995. eksperimentisao: „U tom periodu sam magistrirao na alkoholu i tako je počela cela priča.“

„Od 1996. imam proizvodnju. To je minimalna proizvodnja u domaćinstvu, nivo – manje od osrednjeg domaćina,“ dodaje sa osmehom.

Ali, kaže, radi se uz veliko zadovoljstvo. Pravio je rakije, dodaje, od svega što ima šećer – pa čak i od ananasa, dinje, lubenice, narandže.

Šljivovica srpska rakija broj jedan

„Ali iz svega je ostalo ono što se najbolje zna, a to je da je šljivovica srpska rakija broj jedan i zato imam šljivovicu od 1997. na ovamo svake starosti,“ dodaje.

Dobra rakija je i skupa rakija, potvrđuje.

„Prostom računicom, priprema, rad i sve ostalo što ide uz to. Ali ako se radi kako treba, a ako se ne radi, onda sve bude jeftinije i manje kvalitetno naravno,“ kaže profesor Milojević.

Profesor Milojević dan ranije je bio na promociji najbolje srpske šljivovice u Čačku gde je bio član stručne devetočlane komisije za ocenjivanje rakija.

Potvrđuje da sočanička šljivovica spada u red najboljih šljivovica u Srbiji. Krajem oktobra-početkom novembra upravo se u Sočanici održava smotra šljivovice.

Deo svoje proizvodnje upotpunjuje sopstvenim voćem. Ove godine očekuje da će imati oko pet tona svoje šljive i 55 do 60 kazana rakije. Ali, kaže, voće nije problem.

Za sve – da bi bilo dobro, potrebno je mnogo rada

„Hvala Bogu, u Srbiji voća ima. Samo malo ima onih koji hoće da rade, pa je to problem. Za sve – da bi bilo dobro, potrebno je mnogo rada,“ dodaje.

„Tako i za rakiju – potreban je jedan mukotrpan, dugotrajni rad, ali ja sam apsolutno siguran da to nama i treba. Jer Srbija i mi ne možemo da se borimo u tehnologiji i u onome gde je svet stotinu godina ispred. Ali da može da, na bazi svojih sirovina koje su manje-više organske, i dobrog rada – napravi kvalitetan proizvod i da on može da pronađe tržište, to sam sasvim siguran,“ zaključuje.


Organizatori festivala su Dom kulture „Sava Dečanac“ iz Leposavića i opština Leposavić.


Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.