"Slovo" Briselskog sporazuma demantuje Beograd

Srpske vlasti ne bi trebalo da budu šokirane zbog izjave portparolke EU Maje Kocijančič da će zajednica srpskih opština biti formirana u skladu sa kosovskim zakonima. U tački četiri Briselskog sporazuma Beograda i Prištine navodi se: “U skladu sa ovlašćenjima datim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskom zakonu, opštine koje učestvuju imaće pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju svojih ovlašćenja putem ZSO”, ističu sagovornici Danasa, komentarišući poruku Predsednika Srbije da u Briselskom sporazumu ne piše da će ZSO biti formirana na osnovu kosovskih zakona i da je iznenađen izjavom Kocijančič.

Diplomate i stručnjaci za kosovsko pitanje takođe podsećaju da se u Sporazumu o ZSO, potpisanom 25. avgusta 2015. godine navodi: “Asocijacija/Zajednica srpskih opština na Kosovu se uspostavlja kao asocijacija/zajednica opština na način predviđen Prvim sporazumom, Zakonom o ratifikaciji Prvog sporazuma i zakonima Kosova”.

Diplomatski izvori Danasa nezvanično kažu da, međutim, postoje nejasnoće u prvom Briselskom sporazumu, potpisanom pre pet godina, što omogućava Beogradu i Prištini da različito tumače njegove odredbe, naročito one koje se odnose na uspostavljanje ZSO.

U tom kontekstu, navodi se odredba koja glasi: “Zakonske garancije (za uspostavljanje ZSO) biće obezbeđene odgovarajućim zakonom i ustavnim zakonom”.

Dačić nije želeo da odgovori 

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je u svojstvu premijera Srbije u aprilu 2013. sa tadašnjim kosovskim premijerom, a sadašnjim predsednikom Hašimom Tačijem potpisao prvi Briselski sporazum, nije juče želeo da odgovori na pitanje Danas da li se radi o namernoj nejasnoći, odnosno da li je reč o našem zakonu ili zakonu Prištine.

Stefanović: Neprijatno im je i nezgodno da otvoreno kažu građanima na šta su pristali 

S druge strane, Borko Stefanović, lider Levice Srbije i bivši šef tima Beograda za pregovore sa Prištinom, kaže za Danas da je "u pitanju referenca na zakon Kosova, pošto Srbija ne može da pravi zakon koji trebalo da se primenjuje na teritoriji koju ne kontroliše odlukom ove Vlada".

"Njima (srpskim vlastima) je, naravno, neprijatno i nezgodno da otvoreno kažu građanima na šta su pristali. Pregovori se uvek vode oko uticaja na odluke Vlade Kosova i tako je bilo od 1999," navodi Stefanović, uz opasku da „u tački 4. Briselskog sporazuma jasno piše da je ZSO u okviru kosovskog sistema."

Burazer: ZSO u skladu sa kosovskim zakonima 

Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, ukazuje za Danas da se i u Briselskom sporazumu i o Sporazumu o ZSO navodi da će Zajednica morati da bude uspostavljena u skladu sa kosovskim zakonom.

"Međutim, ostalo je otvoreno pitanje da li su u pitanju važeći zakoni Kosova ili zakoni koje će Priština morati da usvoji ili izmeni da bi se Zajednica uspostavila u skladu sa sporazumom," objašnjava Burazer.

Stručnjaci za regionalna pitanja napominju da se šest od 15 tačaka Briselskog sporazuma odnosi na osnivanje ZSO, a pet godina od potpisivanja Beograd i Priština i dalje imaju suprotstavljena gledišta o njenim nadležnostima, dok Priština tvrdi da to treba da bude nevladina organizacija koja će promovisati saradnju među deset opština sa srpskom većinom u oblastima obrazovanja, zdravstvene zaštite, ruralnog i urbanog planiranja i ekonomskog razvoja, ali tako da ne preuzme nadležnosti od postojećih opština već samo da ih dopuni. Beograd smatra da bi ZSO trebalo da postane političko telo s ovlašćenjima za donošenje odluka u navedenim oblastima.

Danas

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.