„Danas je trostruko tragičan dan – Veliki petak za istoriju čovečanstva i hrišćanstva, tragična godišnjica stradanja naše dece u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju i crn dan za slobodu i našu profesiju“, poručio je predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS), Živojin Rakočević, na obeležavanju Svetskog dana slobode medija.
Ovaj dan je u organizaciji UNS-a obeležen skupom ispred umetničke instalacije „Missing“ u dvorištu Doma kulture u Gračanici, koji je počeo minutom ćutanja za stradale u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu.
Predsednik UNS-a poručuje da je godina za nama ujedno i godina sunovrata jedne od najvažnijih kategorija u istoriji ljudskog roda – dijaloga.
„Ove godine na svim stranama sveta stradao je dijalog. Stradale su naše kolege, razgovor sa ljudima, stradala je druga strana, sve ono što baštinimo kao najvažnije vrednosti čovečanstva. Ima li ikakvog smisla ponavljati kako smo tragično radili i izveštavali u slučajevima Ribnikara, Dubone? Ima li ikakvog smisla reći da je danas crn dan ove profesije ako znamo da se čitava jedna zajednica, čitava jedna profesija, plaši upotrebe svog maternjeg jezika na Kosovu i Metohiji? Ako danas posle dvadeset godina shvatamo da neke naše kolege prave reviziju tragičnih događaja 17. marta 2004. godine kao da se ništa nije desilo“, upitao je Rakočević.
Ispred spomenika „Missing“ u Gračanici, Rakočević je rekao da znamo koliko je tragično raditi za istinu, ali da istovremeno moramo biti ponosni što za istu radimo.
„Poručujemo svima onima koji su tragično narušavali dijalog i istinu, koji su zaboravili da je Slavko Ćuruvija profesionalac i čovek i oslobodili sve one koji su odgovorni, da mi znamo kako je tragično raditi za istinu, a moramo istovremeno biti ponosni zbog toga što za tu istinu radimo. Iz Gračanice, Novog Sada i sa svih mesta i svih redakcija moramo jasno i glasno reći ono što proteklih meseci ponavljamo ‘Ubili ste pravdu, ali istina živi’“, istakao je predsednik UNS-a.
„Čitava lepeza problema“
Predsednica UNS-ovog ogranka na Kosovu, Ivana Vanovac, u Gračanici je govorila o stanju medija koji izveštavaju na srpskom na Kosovu.
Oni, poručuje Vanovac, ovaj dan dočekuju sa čitavom lepezom problema:
Pitanjem nestalih i ubijenih novinara, finansijskim problemima, nedostatkom i zadržavanjem mladih kadrova, dostupnošću informacija i selektivnim pristupom institucija i političkih struktura, kao i problemom upotrebe maternjeg jezika.
„Sve su ovo ogromni problemi sa kojima se novinari suočavaju. Sve što se dešava građanima, sve o čemu novinari izveštavaju su direktno i problemi novinara i redakcija. Jedan od najvećih problema sa kojim se novinari ovde suočavaju je bezbednost novinara. Mi smo koristili svaku priliku da o tome govorimo. Nažalost, svi mi koji smo ovde prisutni bili smo izloženi različitim pretnjama, provokacijama i nismo bili nimalo zaštićeni. Ne postoji institucionalna volja da se novinarima, u tom smislu, ukaže pažnja i da se na tome ozbiljnije radi. O svemu tome mi ćemo i dalje govoriti“, istakla je Vanovac.
Govoreći o tome da se najveći broj medija na Kosovu finansira projektno, Vanovac poručuje:
„To znači da iako možda ne postoji direktna namera donatora da nametne temu, oni to posredno rade, preferirajući neke teme“.
A to, smatra Vanovac, „ograničava kreativnost medija i odvlači novinare malobrojnih redakcija od onoga što oni suštinski jesu, a to je pre svega servis građana“.
„Svako projektno finansiranje podrazumeva rad na određeno vreme, tri do šest meseci u najboljem slučaju do godinu dana, što ne daje temelj mladim ljudima da ostanu u tim medijima”, naglasila je.
Predsednica UNS-ovog ogranka dodaje da se tako dolazi do još jednog problema – zadržavanja mladih kadrova u medijima.
“To je situacija kada vam dođu mladi i novinarski nepismeni ljudi, iskoriste vaš prostor, vreme i kapacitete, obuče se i onda postanu plen većih redakciju koje su platežno boljestojeće i samim tim primamljivije. To preti da u potpunosti opustoši redakcije na centralnom Kosovu. To je, čini se, potpuno legitimno, to je tržišna zakonitost, ali moramo računati i na kolegijalnost“, naglasila je Vanovac.
Božuri
U Domu kulture u Gračanici danas su izloženi „Crni božuri“ koje UNS-ov ogranak na Kosovu svake godine dodeljuje institucijama, pojedincima i organizacijama za lošu saradnju sa medijima.
Priznanja Beli i Crni božur UNS-ov ogranak na Kosovu ustanovio je pre deset godina (2014). Dodeljuju su se svake godine sa ciljem da se ukaže na pozitivne i negativne primere saradnje sa medijima i novinarima.
Poslednja dodela ovih priznanjausledila je decembra meseca prošle godine.
Tada je „beli božur“ – za najbolju saradnju, pripao advokatici Jovani Filipović, dok je nagradu za najlošiju saradnju sa novinarima „Crni božur“, drugu godinu za redom dobio kosovski premijer, Aljbin Kurti
Pročitajte još:
Institucije nedelovanjem šalju poruku da je „sezona lova“ na novinare neprestano otvorena
SafeJournalists: Borba za slobodne medije je borba za demokratiju
Kosovo palo za čak 19 mesta u indeksu slobode medija RSF, dodatni pad i za Srbiju
Proglas UNS-a povodom 3. maja – Svetskog dana slobode medija
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
