Svetski dan slobode medija na Kosovu obeležava se uz neverovatan pad za čak 19 mesta prema najpoznatijem indeksu medijskih sloboda. Kosovo je sada na 75. poziciji. Najviši predstavnici vlasti koji su se neretko u prethodnim godinama hvalili rangiranjem Kosova na listi Reportera bez granica, za sada oglašavanje prepuštaju portparolima, koji kao opravdanje vide incidente na Severu Kosova i pitanje registracije Klan Kosova. Opozicija, sa druge strane, kao glavnog krivca vidi Kurtijevu vladu. „Novinari su tokom ovih godina, kao nikada do sada, bili na udaru državnih funkcionera“, glasi jedna od reakcija.
„Vlada nije problem“
Komentarišući negativan izveštaj Reportera bez granica, portparol kosovske vlade, Perparim Kueziu, problem ne vidi u načinu ophođenja vlasti prema medijima.
Svoju objavu na Fejsbuku započeo je hvaleći kosovsku vladu zbog „značajnog napretka“ u prošlosti, te poručuje da ovogodišnja rang lista „ne bi trebalo da nas obeshrabri, jer nije bila laka godina“.
A godina nije bila laka „posebno u bezbednosnom smislu s obzirom na dešavanja na severu“, tvrdi Krueziu.
U nastavku upoređivanja novog izveštaja sa prošlogodišnjim, tumači da postoje dva pitanja koja su uticala na pad za 19 pozicija.
„Prvi, napadi na novinare od strane kriminalnih grupa paralelnih struktura Srbije u četiri opštine na severu u periodu od maja do jula 2023. godine, koji su u izveštaju opisani neutralnim jezikom: ‘napadi na novinare su pojačani tokom političkih tenzija između Priština i Beograd’“.
Kaže da je Kosovska policija na Severu dala „sve od sebe da osigura bezbednost za sve“, ali i da je „čak bilo opasan i za samu kosovsku policiju“.
„Godinu dana kasnije, postoji više sigurnosti za medijsko izveštavanje sa terena nego što je to bilo u prošlosti. Ovo nije samo uspeh bezbednosnih institucija, već i novinara i medija koji su svojim hrabrim izveštajima otkrili istinu o događajima iz maja i juna“, smatra Krueziu.
Drugi razloga, prema rečima portparola, odnosi se na dešavanja u vezi sa registracijom televizije Klan Kosova.
„Što se tiče slučaja Klan Kosova sh.p.k., utvrđeno je kršenje zakona. Nakon javnog prijavljivanja, Klan Kosova sh.p.k. je poboljšao podatke u registraciji, čime je priznao da je zapravo došlo do prekršaja prilikom prve registracije“, ocenjuje.
Slične poruke uputio je i, kako piše Gazeta Express, član kancelarije Samoopredeljenja za medije, Arljind Mandžuka (Arlind Manxhuka).
„Izveštaj Reportera bez granice nas ne raduje, ali su mediji na Kosovu, slobodni“, tvrdi i konstatuje da pad na rang listi „nema veze sa pritiscima i ograničenjima vlade“.
I on traži opravdanje kroz pitanje registracije Klan Kosova i situacije na Severu Kosova, odnosno, kako kaže:
„Napada na novinare na severu zemlje u vreme kada kriminalne bande koje je organizovao Beograd nisu dozvolile da tu prevladaju ustavnost i zakonitost, fizički napadajući svakog ko je saopštio istinu“.
Kurti i Osmani o dezinformacijama
I dok se portparoli oglašavaju, čelnici najviših institucija to ne čine.
Aljbin Kurti je se danas oglasio samo povodom Svetskog dana slobode medija, protom, kazavši da je voljan da se pozabavi problemima medija.
„Na ovaj Svetski dan slobode medija, želimo da odamo priznanje naporima koji su potrebni da se osvetli istina u vreme velikih i naoružanih dezinformacija. Naša vlada je otvorena i voljna da se pozabavi problemima medija i radi na transparentnijem i pluralističkom pejzažu“, naveo je u kratkoj objavi na društvenoj mreži „X“.
I kosovska predsednica, Vjosa Osmani, danas je govorila o važnosti borbe protiv lažnih vesti i dezinformacija, bez pominjanja izveštaja Reportera bez granica.
Sa druge strane, kazala je da je sloboda štampe osnovno ljudsko pravo i od suštinskog značaja za demokratiju i istinu.
„Na Svetski dan slobode medija podržavamo i ohrabrujemo novinare i ponovo potvrđujemo našu posvećenost da zaštitimo njihovo pravo da izveštavaju bez straha i cenzure, kao i da zaštitimo njihovu bezbednost kada izveštavaju sa mesta gde postoji nedostatak bezbednosti“.
I ona je kritikovala zvanični Beograd.
„Kao što je dokazano i nakon agresije Srbije 24. septembra 2023. godine i dana koji su usledili, uloga i izveštavanje medija bili su ključni da kosovske institucije dokažu svetu istinu o tom napadu. U periodu preopterećenosti informacijama i kada su mir i stabilnost u svetu i našem regionu ugroženi, borba protiv lažnih vesti i dezinformacija nikada nije bila hitnija“, napisala je ona.
Gervala i genocid
Za to vreme, kosovska ministarka spoljnih poslova, Donika Gervala, sastaje se sa reporterima i snimateljima Džulijusom Strausom (Julius Strauss) i Vaganom Smitom (Vaughan Smith), koji su izveštavali sa Kosova 1999. godine.
„Džulijus Štraus, Von Smit i drugi reporteri i snimatelji uspeli su da svojim snimcima i izveštajima, uprkos opasnostima, obaveste svet o zločinima i srpskom genocidu na Kosovu. Njihove slike i intervjui brzo su preplavili svet pokazujući užas koji građani Kosova doživljavaju. Njihove slike su probudile međunarodnu svest i učinile da svet postane svestan koliko je bilo hitno intervenisati kako bi se zaustavio genocid na Kosovu“.
Opozicija
Za razliku od portparola vlasti, opozicija kao krivca za novo rangiranje Kosova vidi upravo Kurtijevu vladu.
Uz podsećanje na optužbe vlasti na račun medija – da pišu lažne izveštaje o koruptivnim poslovima, bivši kosovski ministar zdravstva, Armend Zemaj, poručuje da je:
„Kosovo danas dobilo još jedan udarac međunarodnim izveštajem Reportera bez Granica“.
Kaže i da je vlast na Kosovu „nesposobna“ te da je na delu loše upravljanje Samoopredeljenja.
Kritike na račun kosovske vlade šalje i nekadašnji kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, uz poruku „vladarima smeta sloboda izražavanja“.
Kaže da vlast sprovodi „orkestrirane napade na medije“, sa tendencijama „da se kontrolišu“.
Haradinaja zabrinjava „alarmantno nazadovanje u pogledu slobode medija“.
„Zaštita novinara i slobodnih medija je među principima o kojima se ne može pregovarati i institucionalna je i društvena obaveza da sačuvamo i unapredimo ovaj segment naše slobode! Danas, na Svetski dan slobode medija, razmišljamo o važnosti slobode govora i slobode medija“, zaključio je lider opozicione AAK.
Na kraju navodi – „stojimo uz medije, u odbranu i poštovanje slobode govora“.
I gradonačelnik južnog dela Mitrovice je „zabrinut zbog toga što Svetski dan slobode medija obeležavamo uz pogoršanu situaciju“.
„Novinari, medijski radnici, tokom ovih godina, kao nikada do sada, bili su na udaru državnih funkcionera i bili su izloženi pretnjama i stalnim pritiscima u obavljanju dužnosti u službi građana“, poručio je.
Konstatuje da su slobodni mediji stub demokratije.
„Moramo da se zalažemo da ih zaštitimo i obezbedimo pogodnije okruženje, kako bi svi novinari mogli da rade svoj posao, što je velika odgovornost i značaj“, precizirao je.
Saradnici ili konkurenti?
Oglašavaju se i pojedini analitičari sa Kosova. Jedan od njih je Arbnor Sadiku, koji je takođe okrivio kosovsku vladu za nazadovanje u pogledu slobode medija na Kosovu.
Smatra da je priština napravila „pogrešne taktičke akcije“, te da ne vidi medije kao saradnike, već kao konkurente.
„Za ovaj pad kriva je Vlada jer je napravila neke pogrešne taktičke akcije jer nije sarađivala sa medijima, već ih je doživljavala kao konkurente. Saradnja sa medijima služi Vladi“, ocenio je ovaj analitičar.
Naveo je da je alarmantno to što ministri ne gostuju na većinu televizija.
Sadiku je naglasio da bi „Kurti trebalo da bude kooperativniji i prisutniji u medijima“, ukoliko osvoji drugi mandat.
„Nismo iznenađeni“
Kritike danas šalje i Udruženje novinara Kosova koje je zajedno sa misijom OEBS organizovalo konferenciju povodom Svetskog dana slobode medija.
Predsedavajući udruženja, Džemajl Redža (Xhemajl Rexha), izrazio je zabrinutost zbog „drastičnog pogoršanja situacije“.
„Ovo rangiranje ne bi trebalo da bude iznenađenje za novinarsku i medijsku zajednicu na Kosovu zbog onoga što smo doživeli u poslednjih godinu dana, ali bi trebalo da bude alarm za one koji su uticali na ovaj pad… a ovde najviše govorim o institucijama Kosova, Vladi Kosova“, rekao je Redža.
Na konferenciji je učestvovao i šef misije OEBS-a, Majkl Devenport.
Govoreći o padu Kosova na listi Reportera bez granica, Devenport je poručio da „nema sumnje da u poslednjih 12 meseci imamo porast nasilja nad novinarima“.
„Danas je dan za proslavu vitalne uloge medija u svakoj demokratiji, za informisanje javnosti i pozivanje vlasti na odgovornost…Takođe, nije loše podsetiti se danas da novinari treba da se osećaju u dobro. Prvo moraju da se osećaju bezbedno i slobodno, a ne da se plaše pretnji i ucena…“, kazao je.
Prethodno je šef Kancelarije EU na Kosovu, Tomas Šunjog ukazao na ključnu ulogu slobodnih i nezavisnih medija u omogućavanju javnosti da donosi informisane odluke i poziva vladu na odgovornost.
Ujedno je u objavi na društvenoj mreži „X“ izrazio zabrinutost zbog „sve većeg broja fizičkih napada, pretnji, javnih kampanja klevete i govora mržnje upućenih novinarima, posebno tokom izveštavanja sa Severa Kosova 2023. godine“.
Preko dana u sličnom tonu su se oglasili i ambasadori Nemačke i SAD-a na Kosovu.
Pročitajte još:
Svetski dan slobode medija u Gračanici: Crn dan za slobodu i profesiju
Institucije nedelovanjem šalju poruku da je „sezona lova“ na novinare neprestano otvorena
SafeJournalists: Borba za slobodne medije je borba za demokratiju
Kosovo palo za čak 19 mesta u indeksu slobode medija RSF, dodatni pad i za Srbiju
Proglas UNS-a povodom 3. maja – Svetskog dana slobode medija
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
