Sloboda kretanja i potreba za dijalogom

Pregovore u Briselu izgleda da puno ozbiljnije shvatuju Srbi nego kosovski Albanci. I to ne samo među političkom i intelektualnom elitom, već i u običnom narodu.

Pre nekoliko dana sam dobio poziv da učestvujem u debati sa mladima na Severu Kosova, koju je organizovala jedna od vodećih nevladinih organizacija odatle. Među mladima bilo je i nekih koji nikada nisu ni imali kontakte sa Albancima.

Prosto pitanje koju su mi mladi Srbi postavili bilo je, dogovorom u Briselu, Albanci su dobili mogućnost da putuju kroz Srbiju, a šta smo mi dobili? Odgovor na ovo pitanje prouzrokovao je debatu koja je obuhvatila srž političkih i kulturnih problema između Srba i Albanaca.

Ova debata mi je dala uvid u nedostatke kosovskih, pa i beogradskih medija. Zapravo, takvu i slične debate, trebalo bi često imati na RTK, RTS i drugim medijima. Debata je pokazala da su najveće žrtve zapravo oni koji iskreno veruju u napredak pregovora.

Prvi je primer autora ovog teksta. Briselskim sporazumom je omogućeno da se vozila kosovskih građana sa registracijom KS mogu, uz određenu taksu, kretati teritorijom Srbije, ali ne i kola sa RKS registracijom. Koja glupost?! Prva glupost je od strane vlade Kosova koja je odlučila da se kosovske registarske tablice za vozila prebace sa oznake KS na RKS. Ta glupost se može ‘opravdati' samo time da je kosovska vlada htela da otme svojim građanima dodatnih 30 eura (20 za nove tablice i 10 za nove saobraćajne). Druga glupost dolazi od Vlade Srbije. Koja je vajda priznati KS tablice, a ne priznati RKS tablice?! Šta li njima taj kompromis znači?!

Prihvativši dogovor takav kakav jeste, registrovao sam svoj auto, ali sam insistirao da mi tablice ostanu na KS, kako bih mogao da putujem kroz Srbiju kada mi bude bilo potrebno. Ispalo je, međutim, da to nije tako jednostavno. Službenik za registraciju, poznajući me kao javnu ličnost, nije hteo da ispuni moj zahtev, pod izgovorom da nisam Srbin. Džaba sam se trudio da mu dokažem da u zakonu ne piše da samo Srbi mogu imati KS tablice, već svi građani Kosova koji to žele. Ne, ne, to je samo za Srbe, zbog pregovora u Briselu, uporno je odgovarao službenik. A kako znaš da nisam Srbin kad nigde u ličnim dokumentima ne pise etnička pripadnost, pitao sam ga. Pa znamo po imenu i prezimenu, usledio je odgovor. A šta ukoliko neko ima ime, recimo, Ana, ili Vera, koja može biti Albanka, Srpkinja, Bošnjakinja itd.? E pa, pitaćemo nekoga, rekao je službenik. Morao sam da idem čak u ministarstvo da bih ostvario svoje pravo.

Na kraju, mogućnost da putujem svojim kolima kroz Srbiju nisam realizovao zbog toga što se ne isplati platiti veoma skupu taksu koju kola sa KS tablicama moraju da plate.

Drugi primer je ipak teži. Lazar Milić, mladić iz Severne Kosovske Mitrovice, svojim autom sa novosadskim tablicama ušao je na Kosovo kroz administrativni/granični prelaz Jarinje. Kako administrativni/granični prelazi na Severu Kosova prema Srbiji ne funkcionišu kao ostali kosovski prelazi, Lazar nije bio primoran da plati taksu određenu Briselskim sporazumom. Jednog lepog dana, Lazar je krenuo ka jugu Kosovske Mitrovice, gde se nalazi srpsko groblje i patrola Kosovske policije ga privede da prenoći u policijsku stanicu, a carina mu zapleni kola. Lazar je pozitivno shvatio Briselski sporazum o slobodnom kretanju, a za uzvrat je dobio to da se ovaj mladić mesecima trudi da dobije nazad svoj auto.

Ipak, Briselski sporazum, koliko god da je manjkav, ima svoj značaj i za Srbe. Pričom o manjkavosti dobija se utisak da su sporazumi takvi samo kako bi se srpski Premijer slikao sa Eštonkom/Mogerinijevom. Međutim, briselski sporazumi imaju ogroman implicitni učinak za srpsku zajednicu na Kosovu. Zapravo, svaka relaksacija odnosa između Beograda i Prištine ide u korist kosovskih Srba.

Cenkanjem u pregovorima u Briselu dobija se utisak da Beograd želi da ogradi Srbe od albanske zajednice na Kosovu. Zapravo, suštinsko poboljšanje političkog, ekonomskog i kulturnog života kosovskih Srba sadržano je u poboljšanju odnosa sa kosovskim Albancima, a ne postavljenjem kineskih zidova između ova dva naroda. Rušenjem zidova razdvajanja, a ne podizanjem tih zidova, Srbija može da ostvari svoj uticaj kao najmoćnija država na Balkanu. Ali, naravno, prvo treba da se opredeli: da li želi uticaj na Balkanu, ili samo među Srbima na Balkanu. Ukoliko želi ovo prvo, onda mora da se zalaže za rušenje zidova razdvajanja, a u ukoliko želi drugo, onda treba da zadrži Srbe što dalje od Albanaca, Bošnjaka, Hrvata i Crnogoraca.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.