“Slepi mogu sve”

Foto: RTV Kim

Slepi i slabovidi širom sveta obeležavaju 15. oktobar kao “Dan belog štapa”, sa ciljem da javnosti približe činjenicu da oni, poput svih ostalih, mogu da žive i rade samostalno i da doprinose zajednici. Savez slepih Srbije i Međuopštinska organizacija Priština (sa privremenim sedištem u Gračanici), pored zaštite prava slepih i slabovidih ljudi, rade i na njihovom ekonomskom osnaživanju.

U XXI veku, kada su moderna tehnologija i savremeni načini komunikacije postali deo naše svakodnevice, slepe i slabovide osobe se i dalje suočavaju sa različitim preprekama prilikom ostvarivanja socijalne i ekonomske nezavisnosti.

Međuopštinska organizacija Saveza slepih Srbije osnovana je u Prištini 25. oktobra 1946. godine. Deluje na području od Podujeva do Uroševca. Broji blizu 80 članova, od kojih je 35 u Gračanici.

„Naše aktivnosti, pored rada na zaštiti slepih i slabovidih, jesu pružanje pomoći oko zapošljavanja, školovanja, penzionisanja, na polju sporta i rekreacije, gde za sada imamo najviše uspeha. Naši predstavnici idu redovno na takmičenja u centralnoj Srbiji i na Kosovu“, kazao je potpredsednik Saveza slepih Božidar Stojanović i dodao da „slepi ljudi mogu sve“.

Članovi Saveza postižu izvanredne rezultate u različitim sportskim disciplinama – od šaha, atletike, do bavljenja sportovima na snegu i ledu.

Među njima su i akademski obrazovani članovi, kao i oni koji se vrlo uspešno bave ručnim radovima – pletenjem i vezenjem.

Predsednik Saveza slepih Srbije u Gračanici, Radomir Jorgić, u sedmom razredu osnovne škole je potpuno izgubio vid, a sada je šahovski prvak na Kosovu.

On ističe da je glavni problem slepih i slabovidih na centralnom Kosovu što nemaju mogućnosti da se školuju.

„Najveći problem ovde jeste nedostatak škole za slepe i slabovide osobe, što naši članovi ne znaju šta je Brajevo pismo, šahovska garnitura… Problem je školovanje mladih, jer odavde nijedan član ne ide u školu. Većina slepih ide sa pratiocem, zbog čega je olakšano kretanje. Sami možemo jedino sa belim štapom, ali mi to nismo navikli. Jedina škola za slepe i slabovide nalazi se u Peći, ali je na albanskom jeziku. Zbog toga je nijedan naš član ne posećuje“, kazao je on.

Radomir je od 1972. godine radio u fabrici „Amortizeri“. U radnom odnosu je proveo 40 godina.

Blagica Velić, članica odbora Saveza slepih i slabovidih, živi sama. Kako kaže, nije joj teško da obavlja svakodnevne kućne aktivnosti.

Pored toga, u svojoj kolekciji ima tri medalje sa takmičenja u displinama trčanje na 100 metara i bacanje kugle.

„Obavljam sve kućne poslove, navikla sam i nije mi teško. Mogu da radim i sa mašinom i za šporetom i sa svim električnim napravama. Živim sama, a po namirnice uglavnom ide moj brat ili pošaljem nekog drugog, to nije problem nikada“, kazala je ona.

Blagica je vid izgubila sa deset godina. Školovanje je nakon toga nastavila u Osijeku, gde je naučila da čita i piše Brajevo pismo.

„Za slepe i slabovide koji se samostalno kreću pomoću belog štapa je važno da im ulice, javni gradski prevoz i javni objekti budu dostupni, kao i da u javnim ustanovama postoji osoba zadužena da pomogne slepoj osobi kad dođe da obavi neki posao“, smatra Marta Popović, direktorka Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Kosovski božur“ iz Kosovske Mitrovice.

„Kako u Srbiji, tako i u Kosovskoj Mitrovici, slepi su u veoma teškoj situaciji. U našem gradu kretanje slabovidih osoba je dosta otežano, sve zavisi od slobodnog vremena njihovih vodiča, bez obzira da li su to porodice ili njihovi lični asistenti. Ništa nije predviđeno za slepe, niti imamo traku koja je predviđena za slepe, niti zvučne semafore“, kazala je ona.

ŠOSO „Kosovski božur“ trenutno pohađa 48 učenika, u sklopu četiri isturena odeljenja u Leposaviću, Zubinom Potoku i Mitrovici.

Pohađaju je deca sa različitim smetnjama poput hendikepa, oštećenja vida i sluha, telesnom invalidnošću, mentalnom retardacijom, te spektar autizmom koji je vrlo često kombinacija nekoliko invaliditeta.

„Učenici koji su u našoj školi imaju lične pratioce koji ih dovode u školu. Mi smo u procesu nabavke opreme za decu koja su slepa i slabovida, prvenstveno nam trebaju posebne tastature i zvučni uređaji. Dosta je teško opismeniti ih, jer deca koja pohađaju nastavu u specijalnoj školi najčešće, pored hendikepa sa vidom, imaju i neke kombinovane smetnje, poput mentalne retardacije i autizma“, objasnila je Popovićeva.

Međunarodni dan belog štapa se obeležava svakog 15. oktobra od 1964. godine.

Beli štap je, pre svega, osnovno sredstvo kojim se osobe sa oštećenim vidom pomažu u samostalnom kretanju.

Takođe, beli štap im koristi u ispitivanju prostora i određivanju dubinskih i fizičkih prepreka. Metaforično rečeno, on je produžena ruka slepih ljudi.

Radio Kontakt Plus

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.