Slavuji iz Bostana

Bostane učenici

Selo Bostane smešteno u novobrdskom kraju jedno je od onih koji već godinama beleži trend smanjenja broja stanovnika. Mladi odlaze. I u školi „Miladin Popović“ je takođe sve manje đaka i oni dane provode jednolično u svojim školskim klupama. Međutim, ono što ne manjka je želja mališana za učenjem i posvećenost nastavnika da im prenesu znanje. Nastavnica koju svakako krasi ova vrlina je Radmila Kostić koja predaje ruski jezik, a čiji su učenici nedavno osvojili čak pet nagrada na takmičenju u pisanju eseja, recitovanju i pevanju i crtanju koje je organizovao Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici.

Bostane je većinski srpsko selo u kojem živi oko 200 stanovnika. U centru sela je smeštena osnovna škola osnovana još 1960. godine. U godinama nakon Drugog svetskog rata pohađali su je Srbi, Albanci i Romi i tako je bilo sve do 1990-tih. Školu koja radi pri srpskom obrazovnom sistemu sada pohađaju samo mališani srpske i romske nacionalnosti iz okolnih mahala. Trenutno ima 42 đaka, od kojih je samo jedan u prvom razredu.

Sekretar škole, Desimir Đekić, priseća se ne tako davne prošlosti kada je u školskoj zgradi boravio značajno veći broj dece.

„Tačno je da je broj dece manji – 2017. godine je bilo 59 đaka. Mi smo ove godine imali samo dva đaka koji su upisali prvi razred. Od toga se jedan učenik odselio, tako da samo jedno dete imamo u prvom razredu“, kazao je Đekić za KoSSev.

Desimir Đekić
FOTO: Fejsbuk profil/Desimir Đekić

On, međutim, tvrdi da će situacija da se poboljša sledeće školske godine.

„Sledeće godine imaćemo pet učenika, oni su sada u pripremnom programu tako da će tu i tamo biti bolje“, navodi Đekić.

Mališani iz Bostana nastavu slušaju u učionicama školske zgrade koja je sagrađena 80-tih godina, nedaleko od stare škole. U školskoj zgradi se nalazi veći broj učionica, skromna biblioteka, ali joj nedostaje sala za sportske aktivnosti.

„U dvorištu škole postoji balon sala za mali fudbal, ali se ona ne održava od strane opštine, tako da je, pogotovu u zimskim mesecima neupotrebljiva. Sa druge strane, jedna učionica koja nam je trenutno višak, prekvalifikovana je u malu sportsku salu, gde trenutno imamo jedan sto za stoni tenis i sitnije sportske rekvizite“, kazao je Đekić.

Navodi i da je njegovoj školi srpsko Ministarstvo prosvete nedavno dostavilo još jedan sto za tenis, mrežu za odbojku i lopte.

Škola u Bostanu suočavala se u proteklim godinama sa nedostatkom ogreva.

„Zbog neredovnog snabdevanja od strane lokalne samouprave, sve količine koje dobijemo budu zakasnele ili nedovoljne, tako da smo uvek u poluhladnim učionicama. Trudimo se da pored centralnog sistema grejanja, tokom hladnih dana, koristimo šporete koji su i dalje ostali“, tvrdi Đekić.

Kostić: Fina i vaspitana deca čiji su životi jednolični

U ovoj školi rade nastavnici koji su uglavnom iz novobrdskog kraja. Među njima je i Radmila Kostić koja predaje ruski jezik. Reč je o mladoj nastavnici iz okolnog sela – Zebinca koja je na doktorskim studijama u Kosovskoj Mitrovici. Kostić ujedno predaje u osnovnoj školi „Bora Stanković“, u isturenom odeljenju u Straži, koje pohađa čak i manji broj đaka nego školu u Bostanu.

Kaže da rad u školama koje broje mali broj đaka ima svoje prednosti, ali i mane.

Radmila Kostić nastavnica ruski bostane

Prednost je svakako to što svakom učeniku možeš da se posvetiš ponaosob, kaže Kostić za KoSSev, navodeći da je svakako to puno teže kada je u učionici 20 đaka ili više.

Sa druge strane, negativna strana je to što može da se desi da nemaš kome da se „posvetiš“.

„Mane – ne dođe ti više od pola đaka i ti imaš samo jednog učenika s kim možeš tog dana da radiš“, navodi Kostić.

Ova nastavnica hvali mališane kojima predaje. Kaže da je reč o mirnoj, finoj i vaspitanoj deci.

Sa druge strane, poručuje da su njihovi životi jednolični, te da se, ukoliko izuzmemo upotrebnu telefona i „online svet“, njihova svakodnevica umnogome razliku od njihovih vršnjaka u gradovima i većim mestima.

Dane provode u školi, dok je školsko dvorište jedino mesto gde ovi mališani mogu da se igraju.

Online nastava – Sumnjam da sam uspela da im prenesem onoliko znanja koliko sam želela

Svakodnevica je poprimila novi nivo jednoličnosti sa dolaskom pandemije, epidemioloških mera, te policijskog časa i online nastave.Prisećajući se tog perioda, Kostić kaže da je bilo teško, kako mališanima, tako i nastavnicima.

Ona sumnja u to da je uspela da prenese znanje svojim učenicima onoliko koliko je to želela.

„Ne mislim da jesam, zato što ne znaš šta je sa druge strane ekrana, da li učenik prati ili je samo tu ili možda, istovremeno on prati ruski, a njegov brat u istoj sobi fiziku… bilo je vrlo teško“, priseća se Kostić.

Sekretar škole, Desimi Đekić, sa druge strane, kaže da su nastavno veće i direktor škole zadovoljni radom nastavnika, ali i zalaganjem dece.

„Oni su bili jako posvećeni poslu, predani i trudili se da deci budu dostupni u svakom trenutku“, poručio je uz naznaku da se ništa nije promenilo i u ovoj školskoj godini koja je u srpskim sredinama na KiM započeta online nastavom, a ubrzo nastavljena i neposrednim radom.

Mnogobrojne nagrada za mališane iz Bostana

Medalja ima i drugu stranu – i to zlatnu.

To potvrđuje nedavno takmičenje održano u organizaciji Katedre za ruski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, na kojem su čak pet mališana iz Bostana osvojila jedno od prva tri mesta.

Učesnici su se nadmetali u tri kategorije – pisanje eseja,  recitovanje i pevanje na ruskom i crtanje.

Učesnici su slali krajem godine organizatoru svoja umetnička dela, odnosno video klipove u kojima su recitovali i pevali.

Prva nagrada je bila mobilni telefon, druga pametni sat, a treća bežićne slušalice. Nagrade su dodeljene na ceremoniji održanoj 15. decembra na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.

Kostić kaže da je mališane iz Bostana informisala o takmičenju, ali i da nije očekivala da će da zavlada tolika zainteresovanost.

„Ja nisam očekivala toliki odziv, baš sam se iznenadila. Ja imam dvadesetak dece, mislim da je njih 19 učestvovalo“, kaže nastavnica ruskog jezika, naglasivši da je prijavljenih, ali i osvojenih nagrada bilo u svim kategorijama.

Da takmičenje na kojem su učestvovali mališani iz Bostana nije bilo mali zalogaj, potvrđuje to što su učešće uzeli i srednjoškolci i studenti, te da je čak 174 rada poslato. Kategorija na osnovu starosti ili stepena obrazovanja nije bilo, a pored škola sa KiM, učestvovali su i učenici iz centralne Srbije.

U kategoriji crtež osnovna škola u Bostanu osvojila je tri nagrade. Drugo mesto pripalo je Aleksandri Trajković, koja je naslikala crkvu u Rusiji. U istoj kategoriji treće mesto osvojila je Senada Jašari, a nagrada je pripala i Milijani Mitrić.

Bostane je imalo nagrađenog i u kategoriji pevanja i recitovanja. Treće mesto osvojila je Nevena Đorđević koja je otpevala pesmu Kaćuša. Za recitovanje stihova pesme Voleo sam Vas, A. S. Puškina, na ruskom treće mesto je osvojio i Uroš Stojković.

Mali Uroš, kao i Nevena učenici su petog razreda. U trenutku kada su se prijavili za takmičenje oni su učili ruski svega tri meseca, od čega mesec dana online putem.

Iako je svakako reč o impresivnom rezultatu, nastavnica ruskog, Radmila Kostić, skromno odbija da preuzme zasluge.

„Ja ne smatram da sam ja došla do toga, mislim da su oni u tome uspeli. Uroš je, kada je čuo za takmičenje samoinicijativno pronašao stihove koje je želeo da recituje i upitao me je da li ja to mogu, rekla sam mu da može i onda su usledile vežbe sve dok ni on, a ni ja nismo bili zadovoljni“, kazala je.

Ipak, priznaje da je mnogo ponosna, kako na svoje mališane, tako i na sebe.

„Pogotovu sam ponosna zbog toga što je reč o detetu koje tri meseca uči ruski jezik i onda bude nagrađeno među ljudima koji imaju dvadesetak godina, ili su srednjoškolci. Čak je uspeh utoliko veći što nije bilo kategorija na osnovu starosti takmičara, baš sam ponosna i na njih i na sebe“, poručila je Kostić.

Baš je takmičenje u mladoj nastavnici probudilo želju da je izabrala pravi poziv: „To što smo radili nešto i postigli rezultate koji se vide – da nismo samo u učionici, pa šta uspemo, uspeli smo, već da se izdignemo iznad tih okvira. Zahvalnost svim kolegama i upravi škole na svoj podršci koju su nam pružali tokom priprema. To je ono što me motiviše“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.