Otvaranje glavnog ibarskog mosta između Severne i Južne Mitrovice za zamenika predsedavajućeg u lokalnom parlamentu Skendera Sadikua je normalnost i logična stvar. „Moja ideja je da se otvori grad. Ne samo most, čitav grad treba da se otvori“, kazao je Sadiku u emisiji „Dogovor!?“ Radija Kim. Aleksandar Arsenijević iz GI „Srpski opstanak“ sa druge strane ističe da su tenzije toliko velike na Severu, te da nije momenat za otvaranje ovog mosta.
„Meni je veći problem što smo mi blokirani u glavama. Treba glave da se otvaraju, most je samo beton. Problem je u ljudima. Nije stvar do mosta, niti do zgrada. Zgrade su zgrade. Ali je problem da se ljudi otvore. Napokon je došlo vreme da se ljudski priča i moram da kažem da smo siti „velikog Vučića“, „malog Vučića“, „velikog Aljbina“, „velikog Hašima“. Mi tražmo normalne ljude“, kaže Skender Sadiku iz GI „Mitrovica“.
Predsednik Građanske inicijative „Srpski opstanak“ smatra da još nije došlo vreme da se most otvori za saobraćaj. On je podsetio na brojne incidente i proteste koji su se dešavali u prošlosti, i u tom smislu istakao da bi otvaranjem ovog mosta situacija mogla da se pogorša.
„Ako imamo problem sa registracijama i vozačkim dozvolama (u severnom delu grada) taj most bi bio jednosmerna ulica za Albance sa juga“, kaže Aleksandar Arsenijević. On je podsetio i na smrt Borivoja Spasojevića i Jane Tučev, te naglasio da su mnogi invalidi i da još uvek imaju gelere koje su zadobili prilikom incidenata na tom mostu.
„Ja mislim da taj most treba da ostane kao spomenik koji će podsećati na te loše dane, za koje se nadam da su iza nas. Sada su jako velike tenzije na severu i ova odluka koja je doneta je guranje prsta u oko. Odmah nakon izbora ova odluka je odneta. Ona nije trebalo da bude tačka razmatranja, a predlog je odbornice Samoopredeljenja. Izjavila je kako treba da se spoje južni i severni deo grada. U toj njihovoj politici Samoopredeljenja, Mitrovica je jedan grad. To je ono od čega strahuju naši građani. Sada nije momenat, tenzije su na veoma visokom nivou, a to što ih neki ignorišu, to je nešto drugo“, rekao je Arsenijević.
Kaže da tenzije ignorišu zvaničnici u Prištini i međunarodna zajednica.
„Siti Vučića i Kurtija“
Sadiku se slaže da je u protekle 24 godine narod iz ovog grada doživeo svašta.
„Ali 24 godine igrajući se heroja i žrtava mi smo postali umorni. Hajde da pričamo sportski. Mi smo izgubili šest generacija olimpijskih ciklusa, a u međuvremenu se procesi dešavaju. Ljudi su umorni, ljudima treba dati nadu. Mora da postoji jedna linija od koje će se krenuti na dobro“, kaže Sadiku, ističući da retorika Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića utiče negativno na građane.
Arsenijević dodaje da „smo svi siti retorike Vučića i Kurtija“.
„Ali njihove reči i dalje utiču na naše živote, njihove politike utiču na naše živote, a i Srbi i Albanci su počeli da se prebrojavaju. Posebno nakon zadnjih odluka izlaska iz institucija, ulaska specijalnih jedinica kosovske policije na sever. Gospodina Skendera kada vide sa mnom nazivaju izdajnikom, ako mene neko iz srpske zajednice vidi sa njim naziva me izdajnikom“, objašnjava Arsenijević.
„Ja se ponosim što me u ovom ludom vremenu nazivaju izdajnikom“, dodaje Sadiku, ističući da je on nekada bio član Oslobodilačke vojske Kosova.
„Po čemu sam ja izdajnik, u čemu smo to izdali? Mene i Acu (Arsenijevića) ima milion stvari koje vezuju i milion stvari koje nas odvajaju“, ističe Sadiku.
„Ako mi budemo normalni građani pomoći ćemo i Vučiću i Kurtiju u ovom (briselskom) procesu“, dodaje Sadiku. „Većina mostova u svetu spaja, ali i ovaj tako treba. Ono što me više muči što smo mi razdvojeni u glavama. Treba više da se radi na tome da u glavama ne budemo mentalno odvojeni i da neke normalne stvari kreću normalno“, kaže Sadiku.
Arsenijević smatra da je ibarski most „rak rana“.
„Pogotovu u ovim teškim trenucima i rastućim tenzijama. Da je neko drugo vreme, da je ova odluka bila donešena pre godinu dana ona bi bila opšte prihvaćena jer su tada bile drugačije okolnosti, drugačija atmosfera. Možemo da se lažemo, ali sada je atmosfera mnogo teža za sve nas i za Srbe i Albance, za Božnjake, za Gorance. Videli ste baze na severu, videli ste pucanje na čoveka na Bistrici. Znate da je meni sada sigurnije da dođem kod vas u Čaglavicu (Radio Kim), osećam se sigurnije, nego da da odem do Leposavića jer znam da ovde neće niko da mi uperi pušku u glavu, niko neće da me lomi, da me naziva škijom (pogrdni naziv koje Albnaci koriste za Srbe), niko neće da me maltretira, a siguran sam da niko neće ni da me upuca“, kaže Arsenijević.
Predsednik „Srpskog opstanka“ ponavlja da se specijalci Kosovske policije ophode loše prema Srbima na severu Kosova i da im je „prst stalno na obaraču“. „To je strahovita atmosfera“, zaključuje Arsenijević.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
