Sistem upravljanja medicinskim otpadom na Severu ne postoji: Zdravstveni rizici veliki

Foto: Sanja Lazarević

„Da bih vam dao odgovor kakvo je upravljanje medicinskim otpadom, to upravljanje mora da postoji. Pošto upravljanje ovde ne postoji, ocena toga, teško da može da se da. Sistem upravljanja medicinskim otpadom na području Kosova i Metohije generalno je loš, u albanskim područjima vrlo malo razvijen, a mi već više od 10 godina insistiramo na tome da se krene sa implementacijom tog sistema i u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, a ne samo na Severu,“ rekao je profesor na Medicinskom fakultetu, dr Aleksandar Ćorac. Na temu upravljanja medicinskog otpada na severu Kosova, govorio je na jučerašnjem „Odgovornom mestu“ Mitrovičkog socijalnog kluba. 

Na pitanje gde se kod nas odlaže medicinski otpad i farmaceutski otpad, lekovi, špricevi, Ćorac je kratko odgovorio:

„U običnim kontejnerima sa komunalnim otpadom.“

Naglasio je da su zato zdravstveni rizici veliki, a da je upravo najveći broj hepatita među bolničkim osobljem.

„Ne među zdravstvenim osobljem, nego među čistačicama. Medicinski radnici bace špric bez uklanjanja igle, i te radnice kada pokupe smeće, ubodu se. Te osobe bi bile zdravi članovi ovog društva da je sistem bio uspostavljen,“ objasnio je dalje ovaj profesor i dodao da „odgovorne osobe nema“.

Ćorac i njegove kolege su na ideju stvaranja sistema upravljanja medicinskim otpadom došli pre više od 10 godina, a osmišljene su dve mogućnosti – jeftinija i skuplja.

„Napravio sam detaljan pregled troškova i ti troškovi su se kretali od 153.600 evra – najjeftinija varijanta – do 296.000 evra,“ kazao je Ćorac i dodao:

„Ako pogledate koliko se po priči izdvaja za Kosovo, 300.000 evra je kap.“

„Mi generalno, u društvu na Kosovu imamo jedno haotično stanje u kojem vi ne možete da ukažete direktno na krivca, a kada ne možete da ukažete na krivca, onda nema direktne odgovornosti, a onda nema ni rešenja. Ono što je činjenica je da sistem upravljanja medicinskim otpadom ne postoji,“ pojasnio je.

Govoreći o najavljenom otvaranju deponije na Savinoj steni, Ćorac navodi da je taj projekat za „svaku pohvalu“, te podseća da je prethodna deponija zatvorena 2011.

„Za žaljenje je što je nama zatvorena 2011. godine deponija Balaban, a danas je 2018. godina. Mi sedam godina bacamo smeće gde stignemo,“ dodao je.

„Taj komunalni otpad odraz je naše neodgovornosti. Kad kažem neodgovornost, potenciram da je to neodgovornost vlasti prema građanima,“ rekao je Ćorac, navodeći da se pitanje ne tiče samo trenutne vlasti, jer je problem dugogodišnji.

Ipak, ta deponija trebalo bi da bude „zadnje mesto gde se odlaže medicinski otpad“.

„On pre toga mora da prođe takozvani tretman medicinskog otpada. Taj tretman se koncentriše prvenstveno na pitanje infektivnog otpada i onda kada izađe iz tog centra, možete slobodno da ga bacite na deponiju, jer nije više uopšte rizičan.“

“Jedino rešenje je uspostavljanje sistema upravljanja medicinskim otpadom. Ne bilo kakva implementacija, nego kvalitetna implementacija sistema. Definišu se, na svakom odeljenju osobe zadužene za upravljanje otpadom – tehničar i menadžer za upravljanje medicinskim otpadom. I te dve osobe onda prate lanac do izvora, i u svakoj ambulanti imati nekog ko je za to zadužen,“ pojasnio je Ćorac.

Podsetimo, u narednim mesecima očekuje se završetak radova na izgradnji regionalne deponije za Sever na Savinoj steni, za koju je gradonačelnik Severne Mitrovice, Goran Rakić, tokom svečanog otvaranja boksova za kontejnere najavio i projekat za reciklažu i „tretiranje medicinskog otpada“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.