Severna Mitrovica: Želimo da pričamo o slobodi kretanja i postojećim srpsko-albanskim odnosima


Kosovska policija mi je zaplenila auto, doživeo sam neprijatnosti, a imao sam urednu dokumentaciju; kosovski Albanci su prevareni sporazumom o slobodi kretanja jer oni  će ući u Srbiju da troše novac i na kraju će opet da se vrate u Srbiju; voz je ukinut na liniji Mitrovica – Kosovo polje i građani srpske nacionalnosti se kreću svojim vozilima, na svoju odgovornost i uvek uz neku dozu rizika i sreće. Srbi danas još uvek ne koriste autobus, niti voz, niti se oni kreću širom Kosova javnim gradskim prevozom, jer postoji strah. I to isto pokazuje stanje straha u kome se nalaze. Srbi koriste jedan paralelan sistem transporta unutar Kosova; ono što mi nedostaje svih ovih 15 godina od albanske intelektualne elite jeste da kaže – šta radiš to budalo. Ja nikada nisam čuo vašu intelektualnu elitu, nijednu vašu partiju, nijednu vašu nevladinu organizaciju, nijedan vaš mejn strim da kaže – šta radiš to budalo.  


Prošle nedelje je u Severnoj Mitrovici održan okrugli sto na temu "Bezbednost i sloboda kretanja", u organizaciji nevladine organizacije "Centar za razvoj zajednica". Predavač Nedžmedin Spahiu govorio je o odrednicama ovih sporazuma, njihovim prednostima, uz primere iz svakodnevnog života o tome šta ovi sporazumi znače za građane sa Kosova i Metohije. A kako je predavač insistirao na aktivnoj raspravi, učesnici su zajedno sa predavačem vodili živu diskusiju. Učesnici okruglog stola su, međutim, bili pre svega zainteresovani da sa gostom sa juga diskutuju o postojećim srpsko-albanskim odnosima, istovremeno komentarišući  i trenutno stanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji u kontekstu bezbednosti i sporazuma o slobodi kretanja, te i to šta sporazum o slobodi kretanja znači za Srbe, a šta za Albance. Okrugli sto je deo aktivnosti projekta "Sever za transparentniji Briselski sporazum", koji finansijski podržava Kosovska fondacija za otvoreno društvo.

Spahiu je na početku svog izlaganja objasnio da se svakim sporazumom "ide napred ka drugim političkim potezima koji su važni za celokupan tok i razvoj na Balkanu, a prvenstveno ovde kod nas na Kosovu," naglašavajući da su se razgovorima u Briselu između Beograda i Prištine protivili tadašnja celokupna kosovska opozicija, civilan sektor, kao i kosovski intelektualci.

"Kada su počeli razgovori u Briselu, opozicija je bila protiv toga i civilni sektor i intelektualci, ali se sve promenilo kada su sporazumi počeli da se primenjuju," rekao je Spahiu i dodao:

"To se sve promenilo kada su počeli da se primenjuju sporazumi u nekim konkretnim stvarima, kao što je sloboda kretanja i kada su ljudi počeli da osećaju i da vide konkretne benefite od tog sporazuma, to jest, mogućnost da sa kosovskim dokumentima, odnosno nekim posrednim putem, uđu u Srbiju. Kažem posredno, jer se ne može sa kosovskim dokumentom ući u Srbiju, već uz papir koji se dobija na osnovu kosovskog dokumenta, što je opet neposredno prihvatanje kosovskih dokumenata."

On je istakao da je Sporazumom o slobodi kretanja mnogima koji putuju u zemlje članice Evropske unije skraćen put, ali i onima koji dolaze iz evropskih zemalja, navodeći i u čemu se ogleda konkretna korist za Beograd i Prištinu.

"Time je skraćen put za mnoge koji putuju za Evropu, odnosno koji dolaze iz evropskih zemalja. A šta je to što je olakšalo građanima Kosova? To što su olakšali sebi put i učinili ga jeftinijim," rekao je on i dodao:

"Šta je Srbija dobila time kao država? Dobila je to što svi ljudi koji putuju kroz Srbiju, moraju i da troše. Druga stvar je to što je Vlada u Beogradu pokazala pred Evropskom zajednicom i drugim međunarodnim faktorima da je ipak sklona tome da sarađuje, da razumno postupa."

Spahiu je istakao i da je jedan od benefita sporazuma to što nakon svakog sporazuma srpska zajednica na KiM-u, kako kaže, "biva u boljoj poziciji" usled poboljšanja odnosa između Beograda i Prištine.

"Treća stvar koja je isto tako jako bitna, naročito za srpsku zajednicu na Kosovu. jeste to što su odnosi bolji između Prištine i Beograda, čime srpska zajednica na Kosovu biva u boljoj poziciji. Opšta atmosfera relaksiranijih odnosa omogućuje bolji i prikladniji i politički i ekonomski život na Kosovu," rekao je on.

Spahiu je istakao i da je omogućavanjem putovanja kosovskim Albancima kroz Srbiju razbijen animozitet Albanaca prema Beogradu, te i da je suština ovog sporazuma u tome što se njime unapređuju ukupni srpsko-albanski odnosi.

Učesnici sa Severa u diskusiji imali su, međutim, konkretna pitanja i komentare u kojima su isticali podređen i neravnopravan položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, te primere etničke mržnje i diskriminacije prema kosovskometohijskim Srbima, kao i ignorisanje volje Srba sa Severa u procesu tzv. normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i samog donošenja Briselskog sporazuma.

U nastavku pročitajte delove izlaganja nekih od učesnika rasprave i najinteresantnije delove diskusije ovog okruglog stola.



Lazar Milić: Kosovska policija mi je zaplenila auto, doživeo sam neprijatnosti, a imao sam urednu dokumentaciju

"Kada već govorimo o slobodi kretanja, ja bih želeo da vas upoznam sa nekoliko situacija koje su se meni dogodile u proteklom periodu i zamolio bih vas za komentar.

Par meseci pre potpisivanja briselskog sporazuma, sticajem okolnosti sam bio u Prištini, u nemačkoj ambasadi. Kada sam se vraćao, saobraćajna patrola Kosovske policije nas je zaustavila na izlazu iz Prištine, legitimisala i posle toga smo nastavili put. Na uvid sam im dao dokument koji se vodi na Kosovsku Mitrovicu.

Druga situacija koja je bila mnogo neprijatnija od prve, dogodila mi se na Božić pre dve godine – posle potpisivanja briselskog sporazuma koji bi trebalo da garantuje bezbednost kretanja srpskim državljanima na celoj teritoriji Kosova i Metohije.

Sa svojim prijateljem sam se oko dva sata ujutru uputio ka Bošnjačkoj mahali da kupimo hranu, posle toga smo želeli da odemo u Zvečan preko južnog dela Kosovske Mitrovice.

Međutim, kada smo prešli most i došli do prve raskrsnice, zaustavilo nas je vozilo KPS-a. Kada sam policajcu dao dokumenta koja su glasila na Republiku Srbiju, odmah je pozvao još dva vozila KPS-a kao pojačanje. Posle raznih neprijatnosti, kao i pretresa i nas i vozila, odvedeni smo do carine, iako sam imao novosadske registarske tablice u vozilu. Pošto carina nije radila, privedeni smo u stanicu u južnom delu grada, u blizini mosta, kako bi dali izjave, gde smo bili zadržani do oko 5.30 ujutru. Zaplenjena su mi srpska dokumenta uz obrazloženje da su to dokumenta paralelnih institucija, kao i da je jedini način da svoju nevinost dokažem na sudu, uz plaćane nekoliko kazni koje će mi sudija izreći.

O automobilu nije niko ništa govorio, već su mi rekli da dođem u ponedeljak, jer je tada bio petak pa ćemo tada da vidimo šta i kako.

U ponedeljak, kada sam došao, nudili su mi dokument na albanskom koji sam odbio da potpišem, sledeća scena je bila kako pauk dolazi i diže mi auto koji je tada transportovan do carine i rekli su mi da je auto konfiskovan, a jedna od službenica KPS-a je prokomentarisala da mi se ništa od ovoga ne bi desilo da sam imao kosovsku ličnu kartu.

Na ostala moja pitanja i nejasnoće koje sam imao, u policijskoj stanici mi nisu dali nikakav odgovor, već su mi rekli da je to sada posao carine i da se obratim njima.

Posle par dana odlaženja na carinu u južnom delu Mitrovice, rečeno mi je da ne mogu platiti nikakvu kaznu, već da je vozilo trajno konfiskovano zbog nemogućnosti carinjenja (zbog godišta), iako sam im doneo kupoprodajni ugovor, kao i dokumenta iz SUP-a iz Sremskih Karlovaca gde sam kupio auto.

Na moje insistiranje da vidim nadređenog carinika, uspeo sam da dođem do njega, a on mi je u hodniku samo rekao da nema šanse da povratim auto i ako imam bilo kakvu molbu, ili nešto slično, treba da se obratim glavnom odseku za carinu u Prištini mejlom. Još mi je rekao da dođem u sledećih nekoliko dana i izmirim kazne koje su iznosile oko 360 evra."



Ljubiša Zubac – Albanci su prevareni

Ljubiša Zubac: "Da li pričamo o tranzitu kroz Srbiju, kada dobiju papir na granici, ili pričamo o mogućem boravku?"

Nedžmedin Spahiu: "Radi se tranzitnom papiru koji važi 15 dana."

Zubac: "To znači da ako neko hoće, on može da uzme taj papir i da ode na Egzit, lepo se provede. Radi se o tome da, ako je Srbija tranzitna zemlja, a jeste, problem je taj što niko nije rekao Albancima da treba da izvade vize. To znači da ukoliko imaju kosovska dokumenta, oni moraju da imaju i vize izdate u Prištini, ili Skoplju, da bi mogli da putuju kroz tranzit, kroz Srbiju. I šta se događa? Ja sam, recimo, ušao u dva autobusa koji su prevozili Albance. Ušao sam samo da vidim o čemu se radi. Šta se desilo? Albanci nisu mogli da izađu sa Kosova. Njima su uzeta dokumenta, kosovski policajac je uzeo sva dokumenta, pogledao ih i rekao, 'hajde sad' oni kojima sam uzeo dokumenta, izađite iz autobusa'. Šta se desilo? Samo nas četvoro je ostalo u autobusu. Hoću da kažem da su Albanci prevareni. Iz kog razloga? Nisu imali svoja dokumenta, a oni koji su imali pasoš, nisu imali vizu za treću zemlju i trebalo je da dobiju papir da uđu u Srbiju. Znači, oni će ući u Srbiju da troše novac i na kraju će da se vrate u Srbiju. Ja ne vidim šta je postignuto tim sporazumom. Apsolutno ništa. Sa druge strane, onaj ko bude poleteo sa aerodroma Nikola Tesla, doći će najmanje tri ministra i premijer Vlade Republike Srbije da se slikaju. To je činjenica. Onog trenutka kad' neki Albanac sa Kosova, običan građanin, ne pričam o sportistima, diplomatama, književnicima, umetnicima koji mogu da putuju normalno, običan građanin…doći će sigurno neko iz Beograda da se slika i reći će, 'evo, to je taj sporazum'. To ne postoji. Kako objašnjavate da je postignuto nešto, za Albance i za sve građane sa kosovskim dokumentima time što će dobiti papir na granici da mogu da pređu. Doći će na Horgoš, doći će na Batrovce, vratiće ih."



Aleksandar Stojanović: Sloboda kretanja – Srbi ne koriste javni prevoz na KiM

Sadržaj na TV Mitrovica u Južnoj Mitrovici kojim se podgreva etnička mržnja prema Srbima

"Kablovski sitem TV LINK ima i vašu televiziju (TV Mitrovica, sa juga, prim.red.), tako da ja povremeno gledam vašu TV i emisije koje se na njoj daju. I šta sam zapazio na TV Mitrovica! Ja ne bih sad' da vršim pritisak na uređivačku politiku, daleko od toga, ali često čujem neke narodne pesme koje su pune mržnje prema Srbima. Tu je veliki emotivni naboj i to se forsira, i te pesme truju odnose. Ili na prime, barem dvadesetak  puta je sigurno repriziran snimak iz devedesetih kako je sprska policija tukla nekoga i on pokazuje modrice. Dakle, snimak  snimljen nekom privatnom kamerom devedeset treće-četvrte i to se non – stop vrti. Hoću da kažem da takve stvari zaista truju odnose, a u duhu Briselskog sporazuma, svi treba da učinimo šta možemo da Kosovo ide napred."

"O Briselskom sporazumu građani imaju generalno malo informacija. Čak smo bili u prilici da čujemo premijera Vučića kako je nekoliko puta rekao da građani nužno ne treba sve da znaju. To je jedno apsurdno stanje, tako i za ovu slobodu kretanja, kad' gledamo šta je ona nama donela. Čuo sam već dosta toga, ali, ne mogu, a da ne prokomentarišem neke stvari i baš to što ste rekli – da eto odemo do Prištine. Petnaest godina posle rata Srbi ne koriste javni prevoz. Voz je ukinut na liniji Mitrovica – Kosovo polje i građani srpske nacionalnosti se kreću svojim vozilima, na svoju odgovornost i uvek uz neku dozu rizika i sreće. U svakom slučaju, interesantno je i treba to reći da Srbi danas još uvek ne koriste autobus, niti voz, niti se oni kreću širom Kosova javnim gradskim prevozom, jer postoji strah. I to isto pokazuje stanje straha u kome se nalaze. Srbi koriste jedan paralelan sistem transporta unutar Kosova. Ljudi koji dolaze iz Gračanice, oni dolaze sa svojim kombijima, autobusima. Ja još nisam čuo da neko, recimo, iz Gračanice dođe autobusom i da siđe na autobusku stanicu u Južnoj Mitrovici. U svakom slučaju, kretanje je važna stvar i dobro je da Albanci mogu da se kreću kroz Srbiju i kroz Evropu, jer je zaista važno da se svi razvijamo, da imamo kontakte. Kretanje je bitan deo toga, ali moram da kažem i to da ja nisam čuo da se neki Srbin zadesi u dreničkom kraju noću sa nekim, ili čak u svom vozilom. Ovo je nešto o čemu mora da se priča i nešto što mora da se promeni."



Miloš Subotić – Rečenica "Šta radiš to budalo" je ključna rečenica na Kosovu i Metohiji

Učesnici okruglog stola su komentarisali i da Srbi na KiM-u, uprkos sporazumu o slobodi kretanja koji, kako su ocenili, nosi više koristi albanskoj zajednici na KiM-u,  i dalje doživljavaju da njihovi automobili i autoprevoznici budu kamenovani južno od Ibra. Nedžmedin Spahiu je tokom diskusije sa učesnicima naglasio da bi albansko društvo trebalo da osudi takve događaje, te i da je one koji su činili takve prestupe, neko trebalo da upita – "Šta radiš to budalo jedna?"

Jedan od učesnika u diskusiji, Miloš Subotić je upravo tu rečenicu iskoristio za svoj komentar:

"Rekli ste mnogo puta – šta radiš to budalo. Meni, ono što nedostaje svih ovih 15 godina od albanske intelektualne elite jeste da kaže – šta radiš to budalo. Ja nikada nisam čuo od albanske intelektualne elite da kaže baš to – šta radiš to budalo. Ja nikada nisam čuo vašu intelektualnu elitu, nijednu vašu partiju, nijednu vašu nevladinu organizaciju, nijedan vaš mejn strim da kaže – šta radiš to budalo. Za 15 godina nikada nisam čuo ni jednog albanskog intelektualca da je izašao javno i da je osudio ono što se dešava. Iljira Dedu su jednom napali da mu je majka Srpkinja. To je bio najveći napad na njega. Za mene je to nacizam. Da li je i jedna NVO i jedan intelektualac osudio, izašao i rekao – šta to radiš budalo? Da li je to ključna rečenica na Kosovu i da li mislite da bi albanski narod trebalo jednom da se osvesti, da neko udari šamar samom sebi i da neko kaže – šta radiš to budalo?"

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.